Aleksandar D. Rodić, arhitekta i vlasnik galerije "Superspejs"
Redizajniranje Beograda
Želim da promovišem vezu između arhitekture, dizajna i moderne estetike, i da time odužim moj dug vezan za komunikaciju sa normalnim svetom

Iako je otvorena tek pre nekoliko meseci, galerija "Superspejs" Aleksandra D. Rodića kao da je u Beogradu prisutna mnogo duže. Na desnoj obali Save, one na koju retko ko silazi, Aleksandar je pronašao zapuštenu Beton halu, zgradu magacina iz 1937. godine, i uz jasnu ideju i mnogo volje pretvorio je u kulturni centar koji Beograđanima predstavlja nove ideje u dizajnu i arhitekturi. Za "fizički" deo posla, revitalizaciju ovog prostora, Rodić je bio i nagrađen na 28. salonu arhitekture, a na obali su se, zahvaljujući Rodiću, na nedavnoj Nedelji dizajna zabavljale i svetske dizajnerske zvezde poput Karima Rašida, Majlsa NJulina, Gajetano Peše i Slavimira Stojanovića.

Da li ste zadovoljni kako je prihvaćena vaša ideja?
- Ako izuzmem manje administrativne probleme, ovaj projekat je uspeo. I pored zastoja u ekonomiji, postoje fini ljudi koji žele ovakve sadržaje i prihvataju ih sa puno entuzijazma. Iznenađen sam podrškom ljudi koje i ne poznajem jer promovišemo nešto čega ovde nije bilo poslednjih deset godina, jedan fini spoj umetnosti, dizajna i kvalitetne muzike.

Kako ste i kada poželeleli da ovo uradite?
- Prvi put sam o ovome razmišljao pre ravno deset godina (smeh). Izgleda da je u ovoj zemlji toliko potrebno da se nešto realizuje. Vratio sam jednu petinu objekta u arhitektonski red i prilagodio ga savremenim funkcijama. Revitalizacija ovog objekta trebalo bi da pokrene povratak na reku, jer o tome se priča već deset godinaÖCeo taj potez uz reke ne liči ni na šta, i jedina realna stvar koja se dogodila jeste uređenje biciklističke staze! Evo neka ovo bude početak realizacije te ideje.

Iako je grad prihvatio jednu provincijsku arhitekturu u kojoj su tržni centri postali apsolutni centri?
- Ne može Rim da se napravi za jedan dan, ali moguće je, u ne tako velikom periodu, napraviti od jedne sredine nešto pristojno. Primer za to je istočni blok. Znam na šta je ličila Sofija nekada, i kako se sada sve promenilo. Kao što za večernji izlazak žena uz kvalitetnu šminku, dobar komad garderobe, obavezno opranu kosu, može da napravi čudo, to važi i za grad. Uz par dobrih poteza, neophodno je da se pojave i jake svetske firme jer one same donose estetiku.

Šta je koncept ovog prostora?
- Želim da promovišem vezu između arhitekture, dizajna i moderne estetike, i da time odužim moj dug vezan za komunikaciju sa normalnim svetom. I da što više normalnih i finih ljudi iz sveta budu naši gosti i da se i mi predstavimo u najlepšem svetlu. Postoje dve galerije, jedna je veća i značajnija, a druga manja i fleksibilnija, dva šouruma s nameštajem, jedan sa savremenim i jedan iz egzotičnog sveta, i u pripremi je džez institut, a zajednički je estetski nivo svih sadržaja i objekata. Moj koncept nije tržišni, iako se solidno razumem u ekonomiju. Prostor je mogao da se iskoristi i komercijalnije, ali je meni ovo isplativije u jednoj specifičnoj valuti. To je način da Beograd postane deo sveta. Ma važno je da se shvati da ne postoje dekreti, odluke na visokim nivoima, postoje samo lične inicijative, lična odluka da se nešto uradi.


Izvor: Glas Javnosti