"Ljubomora je vrsta zavisti, a zavist je mali, niski porok, koji ne poznaje drugo zadovoljenje negoli potpuno uništenje svog predmeta."
Gotthold Ephraim Lessing

Malo će ko priznati da ikome zavidi. A ipak je zavist u osnovi mnogih ljudskih dela, osećanja i stavova. Ona je glavni izvor prividno neobjašnjivih netrpeljivosti i moćni uzročnik nebrojenih zala. Zavist je otrov koji podmuklo truje i uništava čovekov život.

Ljudi najžešće i najupornije mrze one kojima najviše zavide. Takvima se najsvirepije svete, kada se i ukoliko se ukaže povoljna prilika.

Sve može postati predmet surove, neumoljive zavisti:

Bogastvo, uticaj, moć, položaj, karijera, obaveštenost, pripadnost određenim društvenim grupama, popularnost, slava, lepota, zdravlje, inteligencija, duhovitost, snaga, okretnost, brzina, dovitljivost, zavodljivost, umeće ophođenja sa ljudima, posedovanje ovih ili onih stvari, elegancija, ukus, samopouzdanje, obrazovanje, talenat. Pa i samo dobro raspoloženje, zadovoljstvo ili sreća. Sve, ama baš sve može probuditi i razjariti zver zavisti.

Zavidljivi ljudi žive u mučnom uverenju da drugi imaju ono što je njima nepravedno uskraćeno. To im život čini nesnosnim, pretvarajući ga u pakao u kome na svakom koraku bivaju podvrgavani najstrašnijim mukama.

Zavidljivci se stalno i u svemu porede sa drugima, opsednuti računicama koje im ukazuju da su uvek na šteti.

Sve im je lakše prihvatiti i lakše oprostiti od tuđe nadmoći koju, međutim, vide svuda oko sebe iako to ne žele da otvoreno priznaju kako bi, i pred sobom i pred drugima, prikrili osećanje vlastite manje vrednosti.

Zavist se zato najčešće iskazuje prerušena, pod maskom moralnih osuda, pravdoljubivosti, zahteva za jednakošću.

Najveći problem zavidljivaca je što ne umeju da žive vlastitim životima, da u njima pronađu smisao i zadovoljstvo. To ih goni da se stalno a potpuno besmisleno sravnjuju sa drugim ljudima, trujući život i sebi i svima oko sebe.


Dakle, da li zavidite, da li vam zavide?

1. Ne zavidim nikom, ako mi je prijatelj.. radujem se
2. Bas me briga

@ytp

oki

mada mislim da ne postoji ljudsko bice koje nije "upoznalo" osecaj zavisti nekad za nesto

2. nikad se nisam bavila time
1. ne (mada ne poricem gore nevedeno.........)

i ovo je, sto se mene tice, kljucno


kad se bavish sobom, na bilo koji nacin, je:
1. mnogo lepo
2. nemas vremena, zelje i sl. da se bavish drugima

 Zavist se manifestuje kao želja za nečim što drugi poseduje (neko dobro, počast, sposobnost, kvalitet), ali ne prema tome per se, već je zavist relacija prema drugome kao osobi.
Subjekt oseća zavist kada procenjuje da neko drugi nezasluženo ima neku vrednost na koju subjekat polaže isto ili veće pravo.
Svrha zavisti je da osobu motiviše na ponašanje koje če voditi izjednačavanju razlika u ličnoj i socijalnoj vrednosti između subjekta i drugog.
Zavist je socijalno osećanje koje je povezano sa statusom u društvenoj hijerarhiji.
Osećanje zavisti spada u grupu antipatičnih relacija sa drugim- nema odnosa simpatije već odnosa antipatije, međusobnog upoređivanja i takmičenja.
Destruktivna zavist je vrsta zavisti koja vodi uništenju ili otimanju dobra zbog kojeg se zavidi.
Konstruktivna zavist polazi od toga da tuđi uspeh ne predstavlja i sopstveni neuspeh, već pomaže prikraćenoj osobi da definiše svoju želju i da se više angažuje u njenom ostvarenju, a da pritome ne ugrozi drugoga.
Adekvatna zavist postoji onda kada pomaže osobi da prepozna svoju želju i kada je motiviše da ostvari ono na čemu drugome zavidi.
Neadekvatna zavist se javlja: kada želja nije autentična, već samo imitirana; kada je želja autentična, ali nije ostvarljiva; kada se zbog zavisti subjekt angažuje u destruktivnim ponašanjima.
Pošto je zavist zasnovana na subjektivnom upoređivanju s drugima, ona postaje karakterna crta kada subjekt u svojim predtavama o sebi i drugima, sebe stavlja daleko iznad ili ispod sebe.
Projektovana zavist se odnosi na situaciju u kojoj osoba nesvesno zavidi drugima, a svesno pogrešno tumači da drugi zavide njoj.
Osnovno je shvatiti da je adekvatna zavist prirodno i korisno osećanje(dozvola da se zavidi). Poenta je transformisati destruktivnu zavist u konstruktivnu odn. u želju.
Terapija zavisti:
1. Preispitivanje želje: Da li zaista želim da ostvarim ono na čemu zavidim, ili je moja želja neautentična i rezultat upoređivanja i takmičenja
2. Ostvarljivost želje: Da li je želja koju nameravam da ostvarim ostvarljiva? Ukoliko je želja ostvarljiva, subjekat se motiviše na akciju. Ukoliko je za ostvarenje želje potrebno veliko žrtvovanje, potrebno je odustati od želje. Odustajanje od neostvarljive želje podrazumeva samoprihvatanje i formiranje sopstvenog identiteta koji nije toliko zavistan od upoređenja sa drugim.
3. Konstruktivnost akcije: Da li je moguće da ostvarim želju bez ugrožavanja drugih?
Želju je potrebno ostvariti na način koji podrazumeva zdravu kompeticiju i konstruktivnost.

Завидим Билу Гејтсу, а он мени не. 

-ne zavidim nikome u pravom smislu te reci; sitne ljubomore su normalna stvar i svakako da i ja ponekad budem ljubomorna, ali me brzo prodje kao i sve ostale nepotrebne stvari u zivotu
-ne znam zavidi li mi iko, ali se ne opterecujem time niti me zanima dok ta eventualna zavist ne pocne na bilo koji nacin ugrozavati mene...

Ne interesuje me niciji zivot...gledam samo sebe...ja nisam zavisna ni ljubomorna a za ostatak planete-nemam pojma.

ne zavidim,a ne verujem ni da meni neko zavidi.

Mane boli krivak za svi onda budes trn u oku. Ljudi cesto boluju od toga da im zavide i rade sve da budu uoceni. Tako ti je to

ne zavidim nikome...mozda samo ponekad pozelim da i ja to imam,a nije mi krivo zbog toga sto taj neko vec ima