Ti trpis vecinu, oni trpe manjinu. Razlika je drasticna.
Ti dovodis u pitanje sve... svaki put kada odgovoris.

Nastavi ti sa svojim komentarima, leci svoje frustracije izdrkavajuci se okolo.
Vec znas da svi snose posledice svojih postupaka. Bili oni dobri ili losi.

Raven dobro se dobrim vraca...
Koliko god da si razocaran u nekoga, shvati da ima i onih ljudi koji zasluzuju tvoja dobra dela...
Misli na one koji te vole, kojima bi prijalo da se ponekad zahvaljujuci tebi imaju osmeh na licu.

Равен је, очигледно, нашао прави начин да привуче пажњу на себе.
Ја верујем у моћ добрих дела, да нас добра дела оплемењују и чине бољима, да се увек када некоме помогнемо осетимо чистији и снажнији.

Ako je ovo nacin da se privuce paznja... Onda mu je kreativnost na jako niskom nivou...
Tuzno je  privlaciti paznju na ovakav ili slican nacin.

Тужно или не, успео је.

Jadan je taj njegov uspeh Liv!

Prvo sam se obradovala kad sam naisla na temu, a potom rastuzila shvatajuci sustinu vezano za komentare..

Ja verujem u dobro, generalno i pojedinacno 

Zelja da pomazem i cinim bilo sta sto nekome znaci dobro: od razumevanja, razgovora, kao i krupnih tkz. usluga materijalne prirode, je negde duboko u meni, kao potreba..

Donekle sam svesna uzroka, ostalo je nesvesno, podsvest..detinjstvo...Cinim i to je ono sto me ispunjava..Ne ocekujem nista, dovoljno je da onaj neko drugi to iskreno primi..i prosledi pozitivnu energiju..

E, sada..vrlo cesto budem ranjena ili onaj kome pruzam pomoc misli da me je 'iskoristio'..ali grdno se vara...

Sve primetim, registrujem, poput senzora...
Sustinski, cinim tako jer sama zelim i uvek se osecam ispunjeno bez obzira na razne materijalisticke i interesne pristupe.. 

Dobro delo je takodje, pomoci nekome da razume i zavoli prvo sebe...

Mnogo mnogo puta sam pomogao nekom znajući da nemam ništa od toga. Mnogo puta sam pomogao nekom u korist svoje štete, ako ja tu štetu mogu da podnesem lakše nego što bi on podneo štetu nanesenu mojim nepomaganjem. Ne znam ni sam koliko puta sam pozajmio novac, za koji znam da mi nikada neće biti vraćen {i zbog toga ulazio u sukob sa suprugom}. Nebrojeno puta sam pozajmio novac za koji znam da će mi biti vraćen, a bio je namenjen za nešto drugo, ili iz fonda za crne dane {i zbog toga opet dolazio u sukob sa suprugom}

X puta sam prevezao, odvezao, dovezao ljude ili ljudima neke stvari za koje nisam naplatio ni gorivo. Ponekad zbog toga zakasnim na nešto drugo meni bitno.

Ne znam ni sam koliko puta sam davao na veresiju, nekad zauvek.... koliko popodneva sam izgubio pomažući ljudima u njihovim poslovima, a nisam proveo to vreme sa svojom decom i porodicom. LJudima za koje znam da me ogovaraju, da nemaju mišljennje kako treba o meni, a opet ih nije sramota da pozovu u pomoć kada im treba i znaju da mogu {i skoro uvek i hoću} da pomognem.

I znate šta? Osećam se lepo. Na kratko. I onda se zapitam, da li sam ja budala? Zašto? Čemu? Za čije babe zdravlje?

A posebna je priča što ni meni ne cvetaju ruže, što kada dajem , ne dajem viškove koji meni prelivaju, već odsecam od onoga što mi ionako ne stiže dovoljno ...

Tako da polako prestajem da veerujem u sve to ....

I polakoc počinjem da biram kome ću i šta pomoći ....

I ne, ne dajem više na veresiju .... retki su ti koji imaju privilegiju ...

Zvuči sebično, ali ni meni niko ne poklanja, mojoj deci niko ne donosi, u moje ruke gledaju kada dodjem kući.

Moja porodica, pa drugi ..... i kraj ...

Potpuno se slažem sa tobom. Ako daš nekome nešto posle toga:

- Kreće priča kako ti imaš čudo jedno koliko samo kriješ
- Počinje bežanje preko ulice da ne zapitaš za svoje pare ili pozajmljenu stvar
- I naravno ono što najviše mrzim počinje trač kako si time hteo da nekog dovedeš u situaciju pa da mu onda tražiš bog zna šta zauzvrat

Ali ja volim da iskušam karakter ljudi davanjem ili nuđenjem male pozajmice ili pomoći. Oni koji to iskušenje prođu sigurno su časni ljudi diostojni poštovanja. Onda zaista znam sa kim imam posla.

Zvuci normalno, ne sebicno.