vidi se da se ne shvata Bozanska logika.


Ja bih vjerovao psiholozima kada se nebi desilo da problemi sa pacijenata prelaze na psihologe (bilo je dosta takvih slucajeva) . Poslije ti psiholozi, ne shvatajuci o cemu se radi odlaze kod popova. Popovi uglavnom ne mogu pomoci...   

Pojasni.


Neki konkretan primjer?


@Costa

Svaka cast na odgovoru.

Postoje psiholozi i psihijatri. I jedni i drugi mogu biti psihoterapeuti posle nekih valjda dodatnih obuka. Mislim da psihoterapeut moze prilicno pomoci kod odredjenih vrsta problema (znam primere). samo sto bi ja nekako uvek vise verovala psihoterapeutu koji je zavrsio medicinu a ne onom koji je zavrsio psihologiju, nekako mi deluju obrazovaniji!

pa da, ima logike, bolje poznaju i psihu i somu
i umeju da razaznaju psihosomatske tegobe jasnije...
nesto ja ne verujem da sve muke covecije poticu od toga sto nas majka nije dojila ili sto su nas tukli kad smo bili mali... pa jos pritom potisnuli seksualne nagone i kojesta...
sva taj mracak i polutama psihe mi se cine fantasticnim tlom za kojekakve nebuloze i zastranjivanja i igranja zmire...

Evo me kao primer iz života! Nisu mi ni malo pomogli, samo su me zbunili i naterali da razmišljam o događajima koji su me u tim danima koštali noći i noći bez sna... To je samo privid da ti neko može pomoći, slatka iluzija da će se neko ili nešto izboriti u tvoje ime! [smilie=friskoss3.gif]

Ne verujem
Psiholozi nam samo pruzaju utehu i nadu,na kraju ih gledamo kao bogove i postajemo zavisni od njih i sigurnosti koju nam pruzaju
Ako ne postanemo zavisni od konjskih lekova koje nam prepisuju

Razlika je velika između psihologa i psihijatara.
Psihijatri se bave liječenjem patoloških psihičkih stanja (uglavnom psihoze tipa shizofrenije, depresije i srodne bolesti), dok se psiholozi bave psihološkim problemima uvjetno rečeno zdrave osobe.
Psiho-stanje koje smatramo normalnim, podložno je pod određenim uvijetima raznim oscilacijama koje prije možemo zvati "stanje trenutne svijesti" nego "bolesno stanje".
Zato će metode u rješavanju problema biti različite.
Psihijatri često koriste medikamentoznu i psiho-terapiju, dok psiholozi terapije provode u radnim grupama ili aktivnostima pogodnim za određenu skupinu povezanu srodnim problemima.
Postavljeno je pitanje povjerenja u psihologe.
Odgovaram protupitanjem: zašto bi se njima a priori trebalo vjerovati
samo zato jer se oni bave psihologijom?
Mnogi se bave glazbom ili književnošću, ali od njih ni valjana glazbenika ni valjana književnika.
Stručnost psihologu doduše olakšava procjenu raznih sposobnosti, učenja, rada, odgovornosti, razumijevanja, rješavanja problema .....
ali uzroke pojavama nikada neće znanstveno objasniti niti dokazati.
Psiholozi vole neku naizgled zanimljivu ideju (npr, analizu snova) natezati preko svake mjere, dok poput prenategnute strune ne pukne.
Nekad cijenjena i uvažena metoda psihoanalize, nije doživjela znanstvenu verifikaciju.
Hipnoza i razni oblici transa, danas su predmet sprdnje kao i analiza snova za koju se nedvojbeno ustvrdilo da je apsolutno beskorisno izgubljeno vrijeme.
Putanje ljudskih misli i njihova sjecišta, koja produciraju misaone kompozite, njihovo ishodište, snaga i smjerovi kretanja, svakako će još zadugo biti znanstvena nepoznanica prvog reda.
Vjerovati u neko nad-znanje makar i profesionalaca psiholaoga, nije uputno.
   

Kao i u svakoj profesiji,tako i psiholozi i psihijatri,ima ih dobrih-koji znaju svoj posao i retki su,a ima i onih koji su zavrsili taj fax,kao rade u struci i tu se zavrsava neka prica da vam zaista mogu pomoci.
koliko sam ja dolazila u kontakt sa tom profesijom-prilicno sam razocarana koliko ih ima koji su,namerno ili nenamerno subjektivni i prirodom stvari ne mogu bas puno pomoci.
a,sto se tice popova-pa,na zalost,retko sam cula neku pamtnu i korisnu stvar,jer im se prica uglavnom svodi na pravila i price iz biblije i sve se svodi na-cjuti,pokori se,prihvati s mirom i verom da sve sto ti zivot posalje je dobro,jer zivot zna bolje od tebe sta je dobro za tebe,a ne objasne ZASTO je to bolje od neceg sto bi mi zeleli,a sto je,mozda,u suprotnosti sa desavanjima.
i kada se pokaze da nam to sto nam je zivot *poslao* ne odgovara,onda kazu-sudbina.
mozda to sve jeste istina,ali ja se ne zadovoljavam sa takvim kvazi objasnjenjima posle kojih mi nisu stvari jasne.

Ja uvidjam da je osnovni zadatak psihologa vestacko ublazavanje realnih problema pojedinca, porodice ili bilo koje druge zajednice ljudi, nudjenje "resenja" kroz psihu. Iz svog malog zivotnog iskustva znam da se ljudi ne menjaju, jedino ako se to menjanje dogadja usled prisile sredine. Znanja koja coveku mogu pomoci da bolje shvati sebe i svoje okruzenje, za tom vrstom znanja malo ko traga, a i ako sazna nije voljan da sebe menja.

Neuropsihijatar je medicinar koji moze strucno povezati fizicke probleme i ponasanje. Da li je neko nervozan zato sto ima cir na zeludcu, ili ima cir zato sto je nervozan???

Odlican psiholog koji ce dati perfektan savet, pitanje je da li ce pacijent uopste imati zelju da to prihvati i da se ubuduce toga pridrzava, iako bi to pomoglo.

Kao jako mlad sam shvatio da ljude ne mozes promeniti, samo se treba truditi da se za sebe izboris, i da se okruzis ljudima koji ti odgovaraju, a to ne mozes dobiti "na tacni" od bilo kog psihologa.

              Potrebno je da vise strucnjaka proceni necije mentalno stanje! Hocu da kazem da procena treba da traje sve dok se ne uspostavi velika neravnoteza izmedju dve (ili vise) razlicitih tvrdnji u necije psihicko stanje....tada treba verovati psiholozima, ali ljudski um je strasna stvar, tako da sve treba uzimati sa rezervom!
              Uostalom, imam polozena prva dva semestra na "Psychology Department at the University of Texas-Austin" ...kada sam shvatio da to ipak nije za mene i otisao u neke potpuno druge vode!