U pitanju su odredjeni kodeksi ponasanja i oblacenja za posebne situacije...
Ali, covek ima slobodu u okviru tih kodeksa oblacenja da sam bira sta ce obuci ili ne...
S druge strane, preterano je ocekivati da ce ljudi u slobodno vreme i u svakodnevnom zivotu da se oblace na isti nacin... ili na neki drugi stog nacin...
Npr. ko moze da ide zabradjen, u crnom na 35 stepeni zvanicno, preko 40 nezvanicno....

a shta ako ti kodeksi nemaju nikakve veze sa stvarnoscu - npr u pozorishtu nema klimatizacije i dodjeti da se skuvash ...

Mene bi bilo sramota da idem sa bf-om u pozorishte 

hoce li da te bude manje sramota ako stavim mashnu ?

A da mi lepo odemo u shetnju m?

Sramota me je koliko nam je prljav grad btw 

e kad reče...
pre neki dan sam bila na koncertu, dom sindikata.
kao, glupo mi bilo da se razgolitim, iako je dan bio grozomorno sparan (i veče takođe)
pantalonice, košulja sa dugim rukavima....
kakva greška....
mislila sam da ću ostati tamo, mrtva, zajedno sa punom salom ugušenih ljudi 

Ma na kraju ti bude baš briga što će ko misliti i odeš obučen kako se najbolje osjećaš

Sramota... Sta je u stvari sramota? Jel to onda kada se sami osecamo neugodno i smatramo da smo prekrsili neke svoje moralne norme ili onda kada krsimo ili smo na ivici da prekrsimo neki eticki kodeks koji propisuje "Drustvo" ?
Moje moralne morme usko su vezane za odrastanje i vaspitanje. Meni je sikreno neugodno kada se sa momkom poljubim na ulici kada sam okruzena ljudima ili ponekad cak i prijateljima, jer smatram da je to neka vrsta intime koja se ne mora iznositi u javnost bez neke preke potrebe. Retki su ti slucajevi kada me je sramoto od drugih ljudi, jer se trudim da ne pravim ispade koji bi me na to naterali. Uglavnom me je sramota od same sebe. Tj osecam se neugodno jer radim stvari koje samo meni smetaju. Npr kada moram da izadjem iz kuce sa ekstremno masnom kosom jer nisam imala vremena ni 10 minuta da je operem i osusim pa prebacujem sebi u autobusu koliki sam idiot sto nikad ne mogu da odvojim ni malo vremena za sebe i svoje potrebe iako je velika frka trenutno... Sramota me je sto se preko zime usvinjim sedeci za kompom i radeci graficke radove kao manijak za faks, a pritom me mrzi da odvojim malo vremena da odem recimo na bazen , bar jednom nedeljno, posle prekorav samu sebe, ali to su jednostavno stvari koje se desavaju i ponavljaju.

 Ovde je stid blam a plemenitost za podsmeh.Nadam se da će sve proći brže i da ćemo biti bolji kao narod.Mi jesmo dobri kad hoćemo.Solidarnost kakva je vidjena u Beogradu za vreme bombardovanja je bila potpuno neverovatna!
  Šta je potrebno osim nesreće-ne znam.