Ovo sa sorge nije mi do kraj jasno. Molim te pojasni ovo:  sto je vec iz visem delu je sastavljen al ipak je konretan u sorge-ju na srpskom u brigu.
A sto se tice ljecenje t.j. cinjene dobri dela, to sto svi zelimo oporavak ne znaci da svi boledujemo od ista bolest. I ako ti se nesvidja primer sa lekom koje za svakome razlicit onda uzmi ishrana. Svaka bolest trazi razlicit nacin ishrane, ako je caj od nane dobar za stomak nije i za uho. Cilj u oba slucaja je dostici zdravje ali put je razlicit. Zato raditi dobra dela za nekome moras mu prvo odrediti ,,dijagnozu,, a za to moras biti vrhunski lekar duha.

pa o brigu to sam pisao da je vezen sa intencionalnostom. Heidegger to je pisao da bivstva(Nominativ ) bivstve( Genitiv  ) je briga. zato je to bitno jer brige stvarno su razlicite al koji nacin posmatramo resimo brige, prvi korak je isto. u tome je univerzalnost u intencionalnosti. al ostali koraci naravno razliciti su, sto to znaci da imamo razlicite dijagnoze i lekari i ljudi. tz . da svi imamo dijagnoze , sto je ponovo univerzalnost. al materijalno su razliciti ti uzroci, al to ponovo tog intencionalnoscu je temelj sto je bilo vec kod prvi koraku univerzalan. a da potrebno su razlicite lekovi zbog materijalne uzroke, duh kao takav u brahmanu je jedan.
intencionalnost jako bagatelizovano je to koji nacin pratimo kod drugima intencije, taj strategija. o tome je pisao Daniel Dennett jednu super knjigu cime je naziv, no sta , INtencionalnost. Nije bio bas duhovit u trazenju nazivu knjigu, al knjiga je bas dobar.
a ovo u celosti to znaci da ne samo roditelj(lekar) moze darivati detetu(pacijent) sa dobrotom, nego i suprotnom, a jos i sasvim bez uloge ljudi moze da se vole

 ti si rekao da je dobro kad se chovek oseca dobro kad radi neshto . to da li ce posle imati psiholoshku krizu je vec diskutabilno a i u buducem vremenu je . ja sam ti naveo primere da chovek moze da se oseca dobro a da to shto radi obichno ne uzimaju za primer dobrog dela

 takodje , poznati su mnogi sluchajevi da su ljudi u ratu radili u bolnicama (odsechene ruke,noge ,glave ) i da se posle rata nisu rado secali toga i da bi najvishe voleli da to nekako zaborave ...

samo po  condicio humana moze se darivati, sto nije ljudski, odnosno institucijalno ne postoji darivanja.

Sve je diskutabilno pa i da li se ti ljudi iz tvog primera dobro osećaju.To da li će neko da kaže da li je to što si uradio dobro delo je najmanje bitno.Uvek će se naći neki koji će reći da si uradio loše delo i neki koji će reći da si uradio dobro delo.Bitno je šta ti osećaš u toim trenutku,a kad sebe stavim u položaj tih ljudi iz tvog primera ne mogu da zamislim da se neko od njih dobro oseća.


Ja i ne kažem da je super raditi sa odsečenim rukama i da neko rado treba da se seća odsečenih ruku,nego da u datoj situaciji,koja nije prijatna,čovek opet ima izbor da li će da uradi nešto dobro ili loše,a što će se sigurno odraziti na njegovu budućnost,jer svaka radnja ima posledice.To nam govori sadašnjost koja je posledica prošlosti.Tako će čovek da ima manje bolno sećanje ako je uradio sve što je u njegovoj moći da pomogne čoveku sa problemom,nego da mu nije pomogao.

Briga koja ide uvek zajedno sa strah od smrti, su samo pocetna tacka gde ce covek pocinje napregati se kako bi izasao iz sveta konacnosti. Ali licnost kod Hajdeger mislim da postoi samo na osnovi konacnosti, ona je nesto prazno, iz svaki sodrzaj oslobodjeno, ali sepak krajno i bezuvjetno srediste covek. Ali strah, griza, savest, smrt pa i sam covek su samo medium, instrument koi ce doveti do transcedencija, koja je bezlicna. I to mozda se poklapa sa Brahman, ali imaj u obzir da je brahman sjaj Bhagavan, i se odnosi kao sjaj sunce prema sunce. Tako da i covecko jastvo moze biti bezlicno u brahman, ali u odnosu na Bhagavan, kao vrhunsko samospoznanje, ono takodje je licnost sa osobinama, a ne nesto prazno.

Inace voljeti i leciti nije isto

voleti moze znaciti leciti kad nije institucijalno, al da leciti moze i institucijalno, al i onda treba da taj institucija drzi sa condicio humanu, ako nece unistavace a to nije lecenje

Ni ja ne verujem u lečenje bez ljubavi.

sad ovde ne u smislu lekarski lecenje mislim, nego u smislu kao to Lyotard kazao :da budi komerzurabilan ili nestani. To to znaci ko nije merljivo sa standardima mora da se nestane. To se zove lecenje ponekad. al po meni nije to.da li je to pitanja dobrotu. jeste u najradikalnije svaceno danas ovo je dusa dobrotinom pitanju.

da li si se nekad zapitao zashto ljudi uopshte vrshe spomenute zlochine ,ako se (po tvom mishljenju) osecaju loshe kad ih chine . na tvoju zalost , vecina zlocinaca uziva u zlocinu 


opet te stvarnost demantuje . oni koji npr kad pochne rat nadju nachin da se negde sklone i da ih cela stvar ne interesuje nikad nemaju psihichke probleme u vezi rata