bar su citirali chehova...

е ima raznih budala. a kod nas i lanac mora da se veže katancem da ne ukradu.

Meni je neshvatljiv taj stav umanjenja značaja života psa ili mačke u poredjenju s ljudskim, jer i životinja ima dušu, i takodje izaziva emociju u čoveku, što i jeste cilj kod zaštite životinja, ne povrediti osećanja čoveka.

offtopic


A kako tačno životinja privređuje ili doprinosi društvu ili zajednici u kojoj živi?  Jedini koji nešto doprinose su radni, ovčari i psi čuvari u ruralnim sredinama (gde im je i mesto i gde se osećaju najbolje). Mada je i njihov doprinos prilično ograničen, jer kad se pojavi uljez na imanju, siutaciju najčešće rešava vlasnik s puškom, a ne Bleki, Lesi ili Žuća.


Naravno da treba da postoje prava i zaštita životinja. Ali ja mislim da to ne može nikad da bude ravno sa ljudskim. I još nisam naišao ni na jedan validan argument zašto, po ovim novim trendovima, neka životinja treba da ima ista prava i privilegije kao čovek koji je izdržava i radi sve... dok ona samo bivstvuje i obitava. Samo nemojte opet da mi krenete s onom pričom ''ali one nam uzvraćaju ljubav...'' jer to nije argument. Po toj logici bilo ko ko ume da ispriča par viceva zaslužuje platu i mesto pored hirurga. Jer možda on ne ume da presadi srce, odstrani tumor ili vrati nekog iz kliničke smrti kao ovaj do njega, ali hej... on širi pozitivnu energiju po operacionoj sali! 

Значај живота животиње у очима човека је чисто субјективна ствар...то да животиња има душу је глупост... извини али тако је...али опет ја не верујем ни да човек има душу тако да... 

Користимо неке животиње као љубимце и тежимо да им придајемо људске особине и донекле третирамо као људе...ево ови су им направили кућице које су обликом исте као људске куће...

Не подржавам да неко убија и мучи животиње из гушта и јер му се тако ћефнуло...али ипак то су животиње...и ако је неко гладан или му треба кожа и слично само напред...

И не контам што граде кућице за луталице...

Jbg, to je sad svetska epidemija. Epidemija ljudi koji nisu u stanju da se izbore sa činjenicom da će s vremena na vreme neko ispasti đubre prema njima, da će im se desiti neka nepravda, da nekad neće imati sreće... jednostavno - nisu u stanju da se pomire sa činjenicom da im se dešava život!  Pa se okreću životinjama i od njih sebi prave porodice, prijatelje, ljubavnike... Ali bukvalno.

Needles to say, upravo takvi najčešće žive u svinjcu ili imaju haos od života jer im ljubimci diktiraju sve. Jer životinja koja živi u zajednici u kojoj nema granica i pravila i sama postane nesrećna i haotična. Jednostavno priroda je udesila tako da svaka uspešna zajednica ima neka pravila i hijerarhiju. U suprotnom nastaje haos kome nikome ne donosi dobro. Ali ne može se to objasniti današnjim (kvazi) ''ljubiteljima životinja''. Koliko samo ljudi znam koji imaju ljubimce koji svoje vlasnike gledaju samo kao izvor hrane i ništa više. Jer puštaju da im ker diktira život, ili gnjave mačku na svakih 5 minuta i tretiraju ih kao ''njihove bebice''. I naravno, posle nekog vremena takav ljubimac više ne oseća nikakvu ljubav nego smatra svog vlasnika čistim resursom. I to onda ne prija ni njemu ni vlasniku. Ali to jako malo ljudi kapira.


Inače što se teme tiče, koliko ja vidim u ove kućice ne može da stane ništa veće od Bigla. A 80% pasa lutalica koje ja viđam su upravo rase veće od Biglova. Al doooobro... 

Evo, ja mislim da je kuce vrednije od ovog sto je ukrao kucicu za psa.
Sta vise, covek je od divlje zivotinje napravio nesposobnu zivuljku koja je na nivou deteta, a zbog neodgovornog vlasnistva, broj zivotinja na ulici je nenormalno velik.
Prema tome, nema neke razlike izmedju deteta, osobe sa posebnim potrebama, beskucnika, nekoga ko je gladan ili zivotinje - svi oni ne mogu da prezive bez pomoci drugih.

Ako krenemo tom logikom da treba da prezive samo korisni, onda bi 90% populacije komotno moglo da izvrsi samoubistvo, jer zaista malo ko nesto i doprinosi citavoj ljudskoj rasi.

Pa i ja mislim da je prosečan PAS vredniji od ovog što krade sve što vidi. Tu nema šta.


To nije tačno. Životinje su same prve prišle čoveku. To se dešava i beleži kamerama i dan danas. Pume, medvedi, vrane, delfini... svi oni prilaze i zbližavaju se s ljudima. Neke vrste su se trajno i kolektivno(masovno) pripitomile zbog svojih psiho-fizičkih karakteristika (kao npr psi), a neke nisu(pume,jazavci, itd).
Elem, životinje su dakle same prišle, zbližile se s nama prilagodile i prpitomile. Tačno, neke od njih su pritom izgubile svoje originalne osobine i instinkte. Al što niko ne stavi na papir i šta su one time dobile? Što niko nikad ne uporedi život psa koji ima vlasnika sa životom psa u divljini? Ili život čak i psa na ulicama grada sa životom psa u divljini? 

Pas koji živi u divljini je izložen opasnosti i brigama non stop. Mora da pazi da ne crkne od gladi, da ga ne uhvati neki predator koji će da ga proždire živog ili iskoristi kao vežbu za lov, da se ne smrzne ili ne udavi u oluji, da nađe sledeće sklonište, da se bori, još jedanput - BORI i trpi svakava sranja da bi zadržao svoje mesto u čoporu. Da se sam nosi sa bolestima i povredama. Da sam sve uči i procenjuje, jer nema ko da mu kaže da ne liže neko sranje ili da ne ide dalje jer će da padne s litice. Nivo stresa i opasnosti : 10.

Ajde sad da uporedimo sve to sa životom psa koji ima vlasnika i kome se dan svodi na : spavanje, jedenje, kenjanje, igranje i šetanje. Nivo stresa i opasnosti : 0.
A kako se tu uklapa život psa na ulici grada? Paa život mu svakako nije raj, ali mu nije ni pakao kakav bi mu bio u šumi i divljini. Nivo stresa i opasnosti : 5. A kao što znamo, 5 je mnogo manje od 10. Ovim ne kažem da je u redu ostaviti psa na ulici. Ne, to je jedan bezobrazluk i zlo. Ali nisu svi psi lutalice nastali tako što ih je neko ostavio.

E to je tih par sitnica koje se uvek izostavljaju kad god se priča o zlim užasnim ljudima koji lancima nateraše vuka da im dođe u kamp i onda ga pretvoriše u psa. Naravno, postoje neke rase pasa koje su stvarane namerno a potpuno nesmotreno, i koje danas imaju problema zbog svoje genetike. Kao npr mali psi koji pate od teškog disanja. Tako da postoji taj deo krivice ljudi za to. Ali manite me tih kanonada po ljudima što su se usudili da životinju koja im je sama prišla, uzmu kod sebe, pripitome, i zamislite - još joj obezbede sve ono što najjači član njenog bivšeg čopora neće moći da ima ni u snu!     

Na kraju krajeva, ko je stvarao nove rase pasa? Jel svo čovečanstvo ili par stotina pojedinaca? Jesam ja, ili bilo ko danas, kriv što su lordovi i kraljevi pre 300 godina stvorili rasu Pug? Isto tako, jel svo čovečanstvo krivo što je šef ispao govno prema vama ili što vas je neko zapljusnuo kolima jutros? Verovali ili ne, dešava se to i nama ostalima. Samo što razumna osoba pristupa tome na drugačiji način.


Ne baš. Koristan je svako ko radi bilo šta što je u interesu još nekog osim njega samog. Znači svako ko se pridržava moralnih i pravnih normi društva, ko plaća svoje dugove društvu (dugove ma koje vrste) i ko ne parazitira i ne otima nego svojim radom i trudom privređuje i donosi boljitak. Ma koliko mali ili zanemarljiv taj boljitak bio. A takvih ljudi je mnogo više od 10%. Ima ih minimum 60% na planeti.

Doprinosi tako sto je ulepsava, izaziva lepa osecanja, umanjuje stres,
takodje se moze zaraditi prodajom, treniranjem, cuvanjem istih, itd.
Meni je jednako vazan zivot psa, labuda, macke i zivot coveka.
To sto je neke zivot isibao ili su rasli s pogresnim uverenjima,
te su hladnokrvni, bezosecajni prema zivotinjama, je njihov problem,
ne znaci da su u pravu.

Sto se tice ovih kucica za pse, slazem se da su premale.

To nije doprinos.

Rekoh u prošlom postu - po toj logici, čovek koji ume da zasmejava i oraspoloži druge treba da ima platu i mesto pored školovanog hirurga. Jer on je taj koji unosi pozitivnu atmosferu u operacionu salu. Jedini psi koji imaju konkretan doprinos zajednici u kojoj žive su radni psi, psi čuvari, ovčari i specijalno obučeni psi. To ne znači da psa ne treba imati. Daleko od toga. Ali znači da je suludo poistovećivati životinje i ljude.



Inače, znam da je današnjim ljudima sve teže i teže da prihvate činjenicu da na ovom svetu ne postoje samo dve suprotstavljene krajnosti, nego ima i nešto između njih... ali aj da probam da objasnim : Osobe kojima se životi ne vrte oko životinja nisu isto što i hladne, prazne osobe koje mrze životinje. Postoji nešto između ta dva. U stvari postoji mnogo varijacija. Jedna od njih je i nešto što se zove ''volim životinje ali ne zaboravljam ko šta radi, i kome je gde mesto''.

To će potvrditi i svaki iole iskusan dreser ili bilo ko ko je neki autoritet u psihologiji životinja. Životinja koja nema granice i koja se tretira kao da je čovečije dete, sestra, partner... nije srećna životinja nego hodajući kuršlus. Opasnost po sebe, opasnost po druge, i opasnost po svog vlasnika. Ko mi ne veruje nek nađe neku razmežnu mačku ili psa koji zavode red svom vlasniku, i neka ga onda odvedu i puste među druge pse ili mačke. Pa nek mi javi kako je to prošlo. Ako grešim ja, priroda ne greši. Ona sve to sama izreguliše. Svidelo se to nekome ili ne.