Koliko puta vam se desilo da imate nekog iznad vas bilo poslovno ili privatno?
Taj neko vas ili voli ili ne voli ali vas sigurno uzasno nervira. Krenimo redom: imate majku ili caleta koji ocekuju da uradite u zivotu ono sto oni nisu i stalno su vam nad glavom. Uradi to, ovo ne smes, ovo ovako...  A onda dodje i prvi posao. Tu vas prvo sikaniraju svi jer ste novi, onda kad dodjete do neke pozicije i napravite svoje mesto par njih koji su iznad vas sole pamet. A na kraju kad nikog nema tu je nervozna direktorka (iz iskustva) koja je u PMS-u i mrzi ceo svet a bas je vas tad ugledala. Mislite li da postoji resenje da sve te negativne energije i ocekivanja manja ili veca ispunimo, da apsorbujemo sve to sto u normalnim uslovima ne bi trebali?
Ok kad napravite gresku pa da vas zeza da vas ispljuje ili sta god? A sta je sa danima kad ste bili fenomenalni a ona vam napravi frku jer je eto tako malo nervozna?
Ako imate slican problem slobodno podelite sa mnom jer ja to stalno radim i odlican je ventil. Rasteretim mozak i spremna sam na novu dozu negativne energije. Budite moji gosti i pricajmo.

---

ne mogu da mrzim sebe 

ali...ponekad se i mrzim 

У породици нисам имала проблем са ауторитетом јер сам одгајана као "слободно дете Самерхила", а и у пословном животу се прилично добро носим са тим, поготово ако су у питању мушкарци. Са женама може бити проблематично. Када су старе, љубоморне, надрндане, када немају новца, када имају или немају ПМС, када имају мало или превише секса....ух са женама на позицији је понекад баш незгодно.
Највише ме нервирају и исфрустрирају жене на шалтерима које су потпуно небитне, али су де факто веома битне у моменту када мени нешто треба. И код њих, по обичају, не делује ни шарм,  ни лепо васпитање, ни дрека. Е, ту баш знам да полудим.

Nemam problem sa tim, jer imam jednog jedinog neposrednog (muskog) rukovodioca kome odgovaram za svaki poslovni, nacinjeni, potez... pa i nestasluk Su, su - starijih koleginica cujem, ali ne reagujem, ne zelim da gubim energiju na gluposti.

zavisi kako kad....nekad me nerviraju, nekad ne, ali ne gubim zivce i vreme na te stvari 

nekad ih samo žalim.
nije lako biti meni nadređen u nekim situacijama,a vezano za posao.

što se tiče porodice....u mojoj nikada nije bilo podređenih i nadređenih.

Da prvo naglasim da nikada nikog ne mrzim kao osobu ve samo njene postupke.Desilo mi se u vise navrata,da neko ko i nije savrsen za neke funkcije koje je ovlascen,pa se izivljava na onima misleci nizim od sebe,a u stvari time pokaziva kojiko zna i nezna,ma kakav cin da ima.

Najviše mrzim šefove koji misle da sve znaju i teraju te da radiš neke stvari koje se protive zdravoj logici kao npr: Ako sam ja rekao da zoveš banku i proveriš stanje na računu onda ima da zoveš!!! - iako je državni praznik i naravno niko ne radi... e od takvih se užasavam...

Ja ih uvek zalim...   ...sto se posla tice, naravno.
O ovom drugom ne zelim ni da diskutujem...nije mi pojmljivo, a glupo i zvuci.

Kompleksasa ima, kako medju nadredjenima,tako i medju podredjenim radnicima...tako da je sve to relativno.
Nije lako trpeti necije pridike, bile one zasluzene ili ne. Zato se potrudis da svoj posao odradis besprekorno dobro, pa i ako neko pocne da leci svoje komplekse na tebi, postoje argumenti kojima mu mozes zapusiti usta.
Mada, treba razumeti i ljude na kojima je, ipak, najveca odgovornost...

Nemam problem sa nadredjenima...
Roditelju su tu da ti zvocaju, sef je tu da ga ne slusas, profesori su tu da se puvaju iako pojma nemaju sa zivotom...
S druge strane... imam problem sa "podredjenima"... u bilo kom smislu...