Nedavno sam naisao na clanak na netu, koji mi je otvorio oci kad je u pitanju nastanak i razvoj najpoznatijih svetskih bajki poput Snezane i 7 patuljaka, Crvenkape, Pepeljuge i mnogih drugih koje cu pomenuti u ovoj zanimljivoj temi. Zanimljiv je njihov razvoj kroz istoriju, kako su se menjale, od naratora do naratora. Pojedine imaju po 5-6 verzija, od kojih se ne zna koja je krvavija, poput najgorih horor filmova. Ali pre svega moramo razumeti karakteristicnost samog doba njihovog nastanka.

Mali istorijski osvrt

Velika vecina svih tih bajki je nastala u srednjem veku. U to vreme su se pricale u bircuzima uz pica posle napornog dana rada na njivi. Jednostavno ljudima je bilo potrebno nesto da se makar malo otrgnu od realnosti, koja je, priznacete u to vreme bila daleko surovija i teza nego danas, jer, ipak mi uzivamo blagodeti razvijene tehnologije, medicine, socijalnog i kulturnog stanja svesti. Oni nisu imali televiziju, radio, internet, elektricnu energiju uopste, pa su pricali price. Te price koje su se u tim bircuzima pricale su bile sve, osim bajki. Te price, nisu bile za decu. Zato se nisu pricale kod kuce, deci, nego samo u starijem drustvu. Tako je bilo u dobu do 17. veka.

Pocetak nekih od tih bajki vuku korene od dvoje ljudi. Jedan je covek koji je ziveo u 17. veku, Giambattista Basile. On je odgovoran za prve verzije Pepeljuge i Zlatokose. Pored njih bilo je jos pedesetak prica, koje su naisle na pozitivan odgovor u narodu.
 Drugi je Giovanni Francesco Straparola (1480-1557). On je za svog zivota objavio knjigu sa 75 prica, sve u stilu Dekamerona. Njegova kolekcija je bila na visokom glasu, dozivela je 16 edicija za 20 godina, bila je prevodjena na razne jezike. Njegove price su bile siroko pozajmljivane od drugih autora, i kasnije u 17. i 18. veku (Basile je preradjivao neka njegova dela). Zajednicko im je da su sakupljali price u narodu i objavili ih, poput naseg Vuka Karadzica.

Jos jedn vazna licnost je Charles Perrault (1628-1703). On je bio francuski autor koji je prvi ustanovio termin "bajke za decu" (fairy tales, eng.) Njegove price poticu od prethodna dva autora. Napravio je veliku kolekciju, koju je, pored kolekcije brace Grim, kasnije sam Volt Dizni koristio i pozajmio pojedine kako bi ih ekranizovao. Tu kolekciju je nazvao Tales of the Mother Goose. Neke od poznatih prica iz te edicije su Pepeljuga (preuzeta od Basile-a), Little Red Riding Hood (Crvenkapica), Puss in Boots (Macak u cizmama).

Sve do brace Grim sve te price su bile nedovoljno rasirene, i mnogima jos uvek nepoznate. Braca Grim (kraj 18.- sredina 19. veka) su 1814. godine objavili veliku kolekciju "Decije i porodicne price" u dva toma, zajedno sadrzavsi oko 170 prica. Edicije su se menjale, sedma je sadrzala 211 prica, bile su prevodjene. Proslavio ih je Volt Dizni, tako sto je kasnije ekranizovao neke od najboljih, ali dotad su ih vec svi culi i sva deca znala. Volt je prvu je ekranizovao Snezanu i 7 patuljaka, sto mu je preko noci donelo svetsku slavu. Potom niz drugih.

Primeri originalnih verzija pojedinih bajki

Poenta prethodnog izlaganja je u tome sto su bajke u pocetku bile price za odrasle, pre nego za decu, jer su sadrzale elemente nasilja, trilera, horora, seksualne insinuacije i ostale nemoralnosti. Velika imena poput brace Grim (mada se oni nisu nesto previise trudili da ih ulepsaju, njihove su nezgodne), Carlsa Peroa, i kompanija Volta Diznija, trudili su se da odstrane sve te scene i prepricaju price kako bi bile prigodne za decu, a da ne izostane bitna pouka. Neke price su me zasenile, u svom izvornom izdanju, svojom morbidnoscu. 

Napomena: nista od sledecih tekstova nisam izmislio, ni kopirao sa drugih sajtova. Navodim rane, izvorne verzije, nepromenjene koje su se u narodu prenosile.

Pepeljuga

Jedna od najzanimljivijh. Prva varijanta price potice iz naroda, Djanfranko Basil je prvi objavio. Ima nekoliko verzija ali su sve u osnovi slicne i ide ovako: Pepeljuga (ime je kasnije nastalo) je zivela sa ocem i majkom koja umire, da bi je zamenila maceha sa svoje dve cerke, koje su ljubomorne na lepotu Pepeljuge i sve bi ucinile da joj napakoste. Srozavaju je na samo dno, terajuci je da radi najgore poslove, neprestano je ponizavajuci. Prema izvornoj verziji, Pepeljuga svaki dan od muke odlazi da place na majcin grob. Od njenih suza izraste jedno veliko drvo urme (u nekim verzijama breskve). Tako jednog dana princ resi da priredi bal kako bi nasao zenu. Svi su bili na balu, pa i njene sestre i maceha. Pepeljuga nije mogla da ode, pa joj bese zao. Otrcala je na majcin grob i pocela da place. U to joj izadje duh njene majke, iz drveta koje je na suzama izraslo (a ne neka dobra vila ili sl.), i dade joj predivnu haljinu i konja da uzjase da ode u zamak (nema bundeve ni miseva). Ona to uradi i ode u zamak, upozna princa i odu da pricaju u njegov vocnjak. Negde u pola noci, ona se uplasi da je mozda princ nece prihvatiti, posto je sva jadna i siromasna i daveci se u tom sopstvenom strahu od same sebe, otrci kuci, ostavivsi cipelu (ne spominje se staklo). Sledeci dan princ napravi veliki bal da pronadje tajanstvenu devojku, izdavsi dekret da sve devojke u kraljevstvu moraju doci. Sve su i dosle osim Pepeljuge, jer joj sestre nisu dale. Probao je cipelu na svima ali nije pasovala. Njene dve zle sestre su takodje probale cipelu, ali da bi pasovala, morale su da sebi odseku prste i deo pete. Princu na to ukazu dva goluba, i on primeti krv u cipeli. Otera ih i upita, nemoguce je, da li su sve devojke tu? Otac pepeljuge se javi i rece da je ostala kuci, jer se stidela da dodje posto je prljava i neuredna. Princ ode kod nje, da da je operu i preobuku i stavi joj cipelu koja je bila ko salivena. Ozenio je, a njenim sestrama su isti oni golubovi iskljuckali oci, posle cega su, slepe i sakate prosile po ulicama. To je original, koji su braca Grim objavili u prvom izdanju, 1814. godine. Da li biste to ispricali svom detetu? Duhovi, secenje prstiju, sakacenje ociju? Hmmmm... Nije cudo sto je Dizni odabrao normalnu verziju Carls Peroa za adaptaciju.


Ivica i Marica

U izvornoj verziji koja se zvala The Lost Children, od H.K. Andersena, zlu baku iz kuce od djumbirovog hleba (gingerbread) zamenjuje demon. Dosta radnje prethodi delu sa demonom i slatkom kucom. Zivot im ide lose, ziveli su bogato, nakon cega im majka umire, otac osiromasi, pa ih nekoliko puta teraju iz kuce. Prvi put ih ostave u sumi da ih pojedu divlje zveri, ali se oni vrate. Nekoliko pokusaja kasnije, Ivica u sumi baca kamenje, potom mrve hleba koje pojedu ptice. Tako i zavrse u slatkoj kuci. Jedan dan, posto ih je dovoljno tovio, demon resi da ih pojede i napravi "magare" za secenje drva. Hteo je da ih preko njega presamiti i zakolje da iskrvare. Ali deca ga prevare tvreci da ne znaju sta da rade. Demon im pokaze, previje se preko magareta, a deca mu nozem iseku grlo pa on iskrvari na smrt. Posle ih beli golub odvede kuci. Toliko o tome. 

Zlatokosa i tri medveda

Ova prica je sva misticna. Okrece se oko broja 3 koji se smatrao mocnim brojem, jos pre svetog Trojstva. U pocetku nije ni bila devojcica zlatne kose nego neka obicna baba, posle je prepravljena u zenu, pa u devojcicu srebrne kose, pa potom zlatne kose. Ona prva baba u prvoj misticnoj verziji se izgubila u sumi i naisla na kucu sa troja vrata, usla je u kucu i videla tri stolice za stolom, tri zdele sa kasom i pojela najmanju, jer ne jede baba mnogo. Otisla da legne u sobu sa tri kreveta, legla u jedan (pretpostavljam najmanji). Potom naidju tri medveda, koje nisu u  prvoj verziji zvali tata medved, mama medved i sincic meda, nego veliki, srednji i mali medved. Spaze je u krevetu i.... e tu se zavrseci razlikuju. U prvoj verziji, medvedi rastrgnu babu. U drugoj koja je opet sve u broju 3 zenu ulove medvedi, udave je, spale je i bace sa najvise terase (3 postupka). Treca verzija kazuje gde devojka vidi medvede, skoci sa terase i slomi vrat. Dugo je trebalo da se ova prica preuredi u onakvu kakvom je svi znamo.

Ramplstilskin

Jos jedan biser nemacke brace Grim. Ova se prica razlikuje od ostalih, zato sto je prva verzija bila fina, a kasnije su bile strasnije., U prvoj verziji, Ramplstilskin plete slamu u zlato za devojku kojoj preti smrt ako ne isplati porez u zlatu. Placuci sklopi dogovor sa njim, pristavsi da mu da svoje prvo dete. Kad se dete rodilo on je dosao po njega a ona nije htela da mu ga da. On joj rece, ako se setis moga imena, otici cu zauvek i ostavicu ti dete, a ako se ne setis uzecu ga od tebe i nikad ga neces videti. Ona se seti da je cula price iz naroda o njemu i da se zove Rmplstilskin, to mu kaze i on ode vristeci od besa, pobegne i nika vise ne dodje. U kasnijoj verziji, na kraju, kad mu devojka kaze ime on jako tresne nogom o pod, ona mu propadne, on se uhvati za drugo stopalo i pocepa se na pola, sva utoba mu izbi napolje. Nisam nista ovo izmislio, takva je verzija. Kasnije je ulepsana, da je propao kroz pod i poginuo/udavio se i sl.

Uspavana lepotica

U ovoj prici devojka se ubode na iglu od preslice i zaspi zbog prorocanstva a ne zbog kletve. i nije poljubljena od strane princa koji je budi nego ide drugacije. Naime, princ je nju silovao, i napravio joj decu. (nadjite, procitajte ako ne verujete, zaista je tako) Posle devet meseci ona rodi dvoje dece, dok spava. probudi se tek kad joj jedno dete u zelji za hranom pocne sisati prst na koji se ubola, i prekine prorocanstvo i ona se probudi i vidi da je silovana i majka dvoje dece. 

Snezana i 7 patuljaka

Ova je prica izazvala najvise negodovanja, jer je u oiriginalu sadrzala elemente pedofilije, sexualne scene, scene nasilja, elemente trilera i horora. Naime, devojcicu od 7 godina (a ne devojku) zla maceha istera iz kuce. Pronadju je patuljci koji i nisu tako fini kao sto izgleda. Teraju je da rinta za njih, da ih pere, odrzava, izdrzava, i kad oni dodju iz rudnika da im pruza sexualne usluge. (postoji jedna rana verzija u kojoj je patuljci grupno siluju, gang bang ). Pedofilija! Oni je nisu shvatali kao odraslu jer je bila njihove visine, (devojcica od 7 god). Zla maceha joj je dolazila i 3 puta pokusavala da je ubije, prvi put, vezavsi je sa drvo u sumi, misleci da ce je divlje zveri ubiti. Patuljci je izbave. Drugi put joj da otrovni cesalj da se oceslja i umre, patuljci je opet spasu. Treci put joj da zatrovanu jabuku da pojede, ona se otruje. Patuljci je stave u stakleni sanduk i ostave ga u sumi na najlepsem mestu. Princ koji je prolazio uzme kofceg, natovari ga na kociju i krene da ga nosi u svoj zamak (sta je nameravao da radi sa njim pitajte bracu Grim, njihova je prica). Na putu, koji je bio sav od kamena, truckala se kocija i njoj ispadne jabuka iz grla (nema poljupca ). Ozeni je i zivese srecno, bla, bla... Ovamo, u sumi, patuljci pronadju macehu, zarobe je i rese da je kazne sto im je ubila Snezanu. Izliju joj metalne sandale, usijaju ih u rerni, obuju ih macehi i teraju je da im igra dok ne sprzi stopala i umre od krvarenja. Recite mi, da li je ovo bajka za decu? Braca Grim su bili malo cudni likovi zar ne??

Crvenkapa

Postoje razne verzije ove price. Menjala se kroz istoriju dosta. Stosta je dodavano i oduzimano. Braca Grim i Carls Pero su dodali drvosecu i hepi end. U prvoj verziji, Crvenkapu je prevario vuk kada ga je upitala za put kuci, jer se izgubila beruci jagode. On je, naravno, navede u pogresnom smeru i na kraju je pojede. To je verzija brace Grim. Znaci nema drvosece, nema bake. Samo Crvenkapa, zli vuk, tragican kraj i poruka da ne treba pricati sa strancima. Nakon toga je dodata baka. U njoj vuk pojede Crvenkapu i baku i kraj price. U kasnijoj je dodan drvoseca koji ih spase na svima poznat nacin. Licno meni je najzanimljivija jedna od najranijih verzija koja je obilovala sexom. Ona je osmisljena u Italiji, pre brace Grim u 16. veku. U toj verziji, vuk pojede baku, obuce njenu spavacicu, legne u njen krevet, kad naidje Crvenkapa. Ona ga pita, vuce, ala imas velike oci! On kaze, da te bolje vidim! Ona pita, kako imas snazne ruke! Vuk ce, da te snaznije zagrlim. Ona: vuce, kako imas veliki penis! Vuk: da te bolje pojebem! U tom momentu, crvenkapa odveze traku koja joj je drzala crveni plast i otkrije bujno telo. Ona legne pored njega i ........ Hahahaha! Majke mi, nisam nista izmislio, to je jedna od verzija koju su seljaci u srednjem veku pricali medju sobom da se zabave. Prvi je zabelezio Djambatista Basile (gorepomenut), ali je nije objavljivao.

Frulas iz Hermelina

Ovaj lik je pravi pedofil. Ljudima iz jednog malog grada koji je bio pretrpan pacovima, pomogao je, odvevsi ih pesmom iz frule iz grada. Zauzvrat je trazio mnogo novca. Ljudi mu, po zavrsetku posla nisu platili, te im je istom frulom zaveo decu i odveo u neku mracnu pecinu gde se izivljavao nad njima. Ovu pricu su zato braca Grim izbacili iz svojih narednih edicija.
 Po drugoj verziji, decu je pesmom iz frule zaveo i sve ih naterao da udju u veliku reku i podavio ih.


Zakljucak

Bajke isprva nisu bile bajke. Iako je Carls Pero prepravljao sve te price za decu i donekle braca Grim (u kasnijim edicjama), donoseci im vazne zivotne savete, uceci ih da razlikuju dobro i zlo, isprva su sluzile kao price koje se pricaju uz vatru i pice, za zabavu zivotom namucene raje dalekog srednjeg veka. Zanimljivo je znati i drugu stranu medalje, zar ne? Neki drugi bi samo rekli, Ignorance is bliss!

Izvori: vikipedija, blogovi, prva edicija prica brace Grim iz 1814. godine(imam ih).

Bajke....obozavala sam da ih citam kao mala i sve ih znala napamet. Nije mi bilo bitno da li su Indijske, Andersenove, Brace Grim, uzivala sam u tom svetu, uzivala u ilustracijama koje su bile izvanredne. I iskreno nikad se nisam pitala kako i zasto, u to vreme su bile pravo stivo za mene. A i sad uzivam da ih pogledam (moja omiljena je La Belle et la Bete  ).

Skoro sam, sad nisam sigurna da li je DC ili NG gledala emisiju o kralju Arturu, carobnjaku Merlinu i ostaloj kompaniji. Tu pricu je super uradio Dizni, film je deciji ali zanimljiv. E sad, poenta price je da se uopste ne zna ko je bio i da li je uopste postojao lik na kome se zasnova cela prica. Nagadjanja postoje, prica je isto kao u pomenutim primerima kicena zavisno od pisca i veka. Jeste misterija ali da li je to vazno, ne znam, detetu od tri-cetiri godine? Da li su stvarno postojale Pepeljuga, Snezana, carobni frulas, ruzno pace? Kod njih je bitno da one posalju pouku, da ih na njima blizak nacin nauce, posavetuju, i sto je najvaznije, razbuktaju mastu. Zato se i zovu tako....bajke

Pa dobro, ništa to nije iznenađujuće. Mnoge bajke su nastale kao narodne legende koje su se prenosile sa kolena na koleno i sadržavale su zaista užasavajuće stvari.
Pogledajte samo grčku mitologiju šta su sve radili bogovi (pogotovo Zevs).
Da li znate kako je nastao Minotaur ili Kentauri?
Koji je bio glavni motiv za Herakla da uradi onih 12 podviga?
O tome vam pričam.