Sednem ja u auto, u tom trenutku pantalone mi pucaju (!!!) i ja sta cu - kud cu - odmah do prve prodavnice odece po nove pantole! I sta se sad desava: proizvodjac je proizveo jedan par pantola, distributer ga je distribuirao, prodavac prodao a kupac dao pare za to, i opet - kriza, ne proizvodi se, nema se, stedi se?! Ko ovde koga pravi ludim? Na banalnoj ilustraciji sa pantolama jasno se vidi da ekonomija fercera pa kako onda moze biti kriza?!

vidi se da je tvoje poznavanje ekonomije na nivou tvog poznavanja IT tehnologija 

Dokazi da nisam u pravu?

kriza je pre svega duznichka . veliki broj entiteta (od privatnih gradjana do drzava) je uzimao pozajmice koje realno gledano nije mogao da servisira . na osnovu toga je rasla proizvodnja u odredjenim sektorima . recimo , ti uzmesh kredit od 50 000 evra i kupish neki luksuzan auto . lepo tebi , lepo automobilskoj industriji - dok dugovi ne dodju na otplatu . 

 kad je postalo jasno da je prezaduzenost suvishe velika , doshlo je do raznih efekata . mnoge banke su bile ugrozene jer nisu mogle da naplate svoja potrazivanja i propale su (otpushtanja i.t.d.) drzave (pre svega SAD ) su pochele da shtampaju novac shto je dovelo do porasta cena . obichni ljudi su bankrotirali i nisu mogli da kupuju kao ranije (shto je dovelo do manje poslova za indistriju ) .svi ti nagomilani efekti chine svetsku ekonomsku krizu koja se uprkos intervencijama razvija svojim prirodnim tokom .

Teoretski i prakticno nemoguce, jer kad banka daje kredit ona se debelo osigura. Na primer, ako ja kupim taj auto a ne budem imao para da ga otplatim kad racuni stignu - banka ce mi uzeti kucu ili nesto drugo sto sam zalozio kao garanciju, ili ce zvati ziranta. A ako se nije osigurala (banka) onda i treba da propadne. Banke su vrlo promucurne kad sastavljaju uslove za otplatu kredita i ne verujem da je taj scenario odgovoran za takozvanu 'krizu'.

pa nije bash tako . ne bih da ulazim u detalje , ali cela stvar je pochela od toga shto su krediti davani i onima koji bash nisu bili idealni duznici  . korisceni su razni "finasijski instrumenti" da se rizik prenese na druge . recimo banka A izda hipoteke , koje onda pretvori u obveznice i proda banci B , a ona ih proda fondu C koji se osigura kod banke D od propasti tih obveznica i.t.d... razlog je shto svakoj banci odgovara da "pozajmi" shto vishe moze novca , a na ovaj nachin je izgledalo da se rizik prenosi na nekog drugog . to je u stvari i bila istina - rizik je na kraju prenet na poreske obveznike , jer su drzave "morale" da spasu banke na kraju .

Cime dolazimo to teze da je sistem zloupotrebljen i da je ovakvo ekonomsko stanje sirom sveta namenski napravljeno. Jedna banka ne sme sama da kroji svoju politiku nego slusa naredjenja iz svoje glavne filijale. Neko je (ja mislim) bankama dao 'zeleno svetlo' da tako rade ne bi li napravili namerne globalne finansijske probleme. A dalje mislim da je to uradjeno vestacki, to jest - ekonomije zemalja nisu ugrozene nego su 'zavrnute' namerno.

moze se i tako reci , samo naravno da niko nije zeleo da izazove krizu i time ugrozi svoje pozicije . judeo-liberalni kapitalistichki sistem pochiva na tome da banke poseduju drzavu . to znachi da ce sistem biti tako podeshen da odgovara bankama (krupnom kapitalu) u ostvarenju njihovih ciljeva koji obichno znache vishe para i vishe novca  .

 tokom 90-ih su praktichno iscrpljene mogunosti za rast prirodnim putem (npr nove tehnologije ) . otuda , da bi se veshtachki odrzao rast , doshlo je do raznih "olakshanja" propisa a sve u cilju da se novac brze okrece . na pochetku je sve izgledalo lepo , ali kasnije ....

da dodam samo da nijednom sistemu ne odgovara masa besnih ljudi koji nemaju shta da izgube ,a ova kriza stvara veliku kolichinu takvih .

Recimo da bankama nije bilo dato 'zeleno svetlo' za prezaduzivanje kada su iscrpili sve ostale mogucnosti za nastavak prirodnog rasta - sta bi se u tom slucaju desilo? Da li bi bilo vise - manje sve normalno za srednji stalez a da bi pri tome bogati ljudi poceli sporije da uvecavaju svoj kapital, ili bi se nesto drugo desilo odnosno bilo drugacije?

generalno gledano , tzv zapad prolazi kroz fazu deindustrijalizacije i laganog propadanja . razlozi za to su mnogostruki i ne bih se zadrzavao na njima . bez manipulacija kao shto je ova pomenuta sa kreditima , privreda bi lagano opadala ili bi stagnirala. to bi opet lagano dovelo do erozije standarda obichnih gradjana , ali i do opadanja moci banaka , korporacija i celokupnih drzava .

 kreditna ekspanzija je trebalo da obrne taj proces , shto je na kratko i uradila . medjutim , njen efekat je bio kao doza narkotika narkomanu - trenutno mu je bilo bolje , a posle mu je bilo gore nego bez droge . posle toga ima opciju da se sa droge skine (shto je neprijatno  ) ili da nastavi da je uzima i time tone sve dublje .