Kad prosirimo granice nase svesti i u tom polju medjubosnog delovanja ,budemo u potpunoj harmoniji 

Potpuna harmonija... ja ne znam kako to vama deluje ali meni sigurno ne deluje kao mesto gde teku med i mleko.

A ti volis med i mleko?

Све док моју породицу и мене служи здравље и све док функционишемо овако како функционишемо, ја ћу бити срећан.

Иначе, свако има среће онолико колико је заслужује.

  kakvo pitanje. Kad cujem takvo pitanje, lizy, o`ma pomsilim na novopecene citace Froma. Covek je srecan, dok se ne zaglupljuje takvim pitanjima. Sto vise razmislja o tome, dakle svoje vreme trosi na postavljanje pitanja, sve ce mu vise stvari trebati za srecu i bice sve nezadovoljniji.

Ja sam sretan, i kad me boli opet sam sretan. Osecam radost postojanja, i to me ne napusta ni u najgorim situacijama, a imam potpuni mir u dusi prema smrti, kad dodje, doci ce. Ako se usput desi nesto lepo meni ili mojim bliznjim, onda sam malo vise sretan.

Covek zivi da bude srecan umesto da bude srecan zato sto zivi.Nije mi potrebno nista dabudem srecan ima sve sto mi je potrebno da budem srecan,sto zelim i vama.nije nam potrebno da uslojaljavomo svoju srecu sa necim kao na primer Bicu srecan kad... Nema kad zasluzejemo da bedemo srecni upravo sad i nista nam nije potrebno ni droga,ni alkohom.potreno je samo cisto,srce.Zivot nam je onakav kavi smo mi,ako zelite da promenite zivot promenite sebeKada postanemo mi bolji postace nam i zivot bolji.Sve sto nam se desava desava nam se za nase dobro.zato tako treba to privatiti Osveh na lice

zasto mi se mnogi obracaju sa recima da im je zivot u haosu, da su osudjeni na vecnu depresiju i da nikada nece ponovo voleti?!! zato sto ne zele sa se pomire sa time da su faze u zivotu kada nas okupiraju problemi, nemonovne ali i prolazne, i jedini nacin da ih prevazidju je da ih  prihvate takve kakve jesu, da se ne poistovecuju sa njima i ako zele neka procitaju "Budjenje" od Antoni De mela... iskustvo govori da ta knjiga pomaze ))

Ne znam. Ne tragam za smislom u zivotu, pomirila sam se da ga nema, da su ljudi jednostavno sluchajnost. Mozda postoji Bog, mozda ne, necu znati ako ga ne vidim sopstvenim ocima. naravno, imam trenutke radosti sa drugaricama itd, ali naravno i tuge, npr kada mi je umro deda pre 4 godine. Nazlost sam i dalje u pubertetu, gde osecanja nisu vishe osecanja nego jednostavno naleti ovih ili onih hormona. Ne ochekujem nishta od zivota, sama pravim svoju sudbinu... Ko me malo bolje upozna, zna da sve shto sam postigla nema nikakve veze sa srecom ili sudbinom... Ako nas pogodi meteorit ovog chasa i svi umremo za 3 sekunde, univerzum se nece imalo promeniti... LJUDI, TREBA MI PSIHIJATAR!!! Ponovo sam u ravnodushnoj fazi... ebiga, PMS...