jes 

 

Јесте ли се икад запитали шта је срећа?
Да ли је њена дефиниција у склопу оне чувене Антићеве: "Што не боли, то није живот.   Што не пролази, то није срећа.  ", или је ипак срећа трајно стање човјековог духа/свијести?

Моје мишљење је да је срећа трајно стање које можемо створити у себи (да, створити, а не пронаћи) помоћу љубави.  
Љубав према околини, људима, животу, али прије свега љубав према себи.  
Наравно, не мислим на себичну (егоистичну) љубав.  

Материјална добра су пролазна.   Од њих можемо добити једино краткотрајну еуфорију коју ћемо називати срећом.   Касније, наш его тражи све скупље и скупље ствари како би се опет задовољио.   
.  .  .   и тако у недоглед.  

Срећу не можете пронаћи присвајањем других ствари и других људи.  
Срећу можете једино створити у себи.

(Препоручујем књигу: "Anthony de Mello - Буђење")

O, da... 

јесам 

sve je to relativno....

I kad nisam jesam.

 zbog svoje nesrece nisam uopste setan, znam joj razloge pa sam zato sretan...

sta to bjese sreca 

u manicnoj fazi svako je srecan