Hvala Bogu jesam krsten u manastiru Ostrog, i to je najvaznija stvar u mom zivotu!

Kršten kao beba,davno je to bilo!

...pre 26 godina iako su moji roditelji rizikovali posao...

da,pre 16 godina

Naravno da sam krste.... Sve za Crkvu,Boga i otadzbinu....

da pre 10-11 godina......Bogu hvala

 
to mi je super
mene nitko nije ništa pitao kad su me krstili , imala sam par  mjeseci

Ako ste krsteni,to ne znaci da ste se time podrazumevano i spasli.Vi treba da ucinite jos mnogo vise za svoje spasenje.
I sam Hristos je morao mnogo da pati da bi ispunio prorocke knjige i mojsijev zapis.
Mnogo se zrtvovao,da bi dao i svoj zivot za spasenje mnogih.Da li si i ti medju njima?
Ovde svi su krsteni ko u zatvoru sto su svi nevini,ili se varam?

Krstena sam jos kao beba,a uskoro i svog dvomesecnog sina planiram da krstim.Razmisljala sam intenzivno o tome dali je u redu da mu na taj nacin namecem veru,bez da on moze da se izjasni ili utice na to ali ako jednog dana njegov izbor po pitanju vere kojim slucajem bude drugaciji,pokusacu da mu objasnim da je Bog jedan i da je on krsten u pravoslavnoj crkvi zbog postovanja tradicije i nadam se da nece da mi zameri.

Kršten sam, i to dvaput, kao beba. Da pojasnim, jedno je krštenje bilo zvanično, u crkvi u očevom selu, međutim, ispostavilo se kasnije da sam ja takođe kršten, ne baš tajno, ali recimo prećutno, u crkvi u majčinom selu, pretpostavljam po nagovoru nekih malo jačih religijskih struja s te strane rodbine (jedan ujak postao svešteno lice dosta godina kasnije).

Naravno, bitna informacija u svemu ovome je da su mi roditelji različite etničke pripadnosti i vjeroispovijesti.
A još bitnija, da nema nekakve vajde, ni od javnog ni od tajnog krštenja, jer nisam vjernik, bar ne po crkveno-sektaškim kriterijima.