http://www.blic.co.yu/quiz/



„Blic“ istražuje: Koliko uspevamo da se izborimo sa teretom svakodnevice


Svaki drugi ima simptome depresije

Svaki drugi čovek u Srbiji ne oseća se dobro, odnosno pati od nekih blagih simptoma depresije, a kod 4,4 odsto žena i 2,4 odsto muškaraca depresija je konstatovana kao oboljenje. To pokazuje poslednje obimno istraživanje istraživanje Instituta „Batut“ sprovedeno po nalogu Ministarstva zdravlja.

Nervoza, potištenost, tuga, iscrpljenost i umor - tako se oseća čak 55,8 odsto stanovništva Srbije. Među njima najviše je žena i osoba starijih od 55 godina, ljudi koji žive izvan gradova i siromašni su. Sa druge strane, poletno, spokojno, smireno, srećno i sa mnogo energije, odnosno jednom rečju dobro se oseća svega 4,4 odsto ljudi. Uglavnom su u pitanju Beograđani, oni koji imaju dovoljno novca za život.
- Ovo je prvo istraživanje koje smo sproveli po novoj metodologiji, tako da ga ne možemo upoređivati sa ranijim podacima iz 2000. godine. Da li je loše raspoloženje kod ljudi u Srbiji u porastu i da li broj obolelih od depresije raste ili ne, znaćemo 2011. godine, kad budemo sproveli novo istraživanje po istom metodu po kojem smo radili ovo - objašnjava za „Blic“ dr Jasmina Grozdanov, načelnica Odeljenja za istraživanja u javnom zdravlju Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.

Bolest u porastu

Mentalno stanje ljudi svugde u svetu sve više je ugroženo. Svetska zdravstvena organizacija nedavno je upozorila da je depresija glavni uzrok svih invaliditeta, te da u svakom trenutku u svetu od depresije boluje 450 miliona ljudi. Pored kardiovaskularnih oboljenja, koja su na prvom mestu, depresija je ubica broj dva u svetu. Prošle godine ubilo se čak 880.000 ljudi, pre sedam godina 815.000 i uvek je to duplo više od broja stradalih u oružanim sukobima.
- Depresija kod ljudi javlja se iz mnogobrojnih razloga: socijalnih, materijalnih, porodičnih, zbog problema sa narkoticima i alkoholom, a kod nas ima i specifičnosti vezanih za nedavne ratove i osiromašenje stanovništva - kaže za „Blic“ Ljiljana Simić, psihijatar, zamenica direktora Instituta za neuropsihijatrijske bolesti „Dr Laza lazarević“. Kroz ovu instituciju svake godine prođe 60.000 ljudi, od kojih se 10.000 hospitalizuje.

Ličnost u rasulu

Čovek u depresiji opisuje se kao „ličnost u rasulu“. On je doživeo poraz koji je potpuno rasturio njegov odbrambeni sistem uz čiju pomoć obično svi mi uspevamo da se nosimo sa životom.
- Raspadala sam se... Ležala sam danima i buljila u plafon, nesposobna da bilo šta uradim. Jedan deo mene hteo je da ustane, vidi svetlo, oseti nadu, čuje smeh... Ali oko mene je bio samo mrak, beznađe, jad... Sve je počelo kad mi je umro muž. Godinu dana kasnije, ostala sam bez posla. Tada sam se potpuno slomila, raspala u hiljade parčića. Lečim se poslednjih šest meseci i polako se vraćam u normalu. Deca mi mnogo pomažu - priča za „Blic“ Ana M. (51) iz Beograda.
Ljudi su skloni da pomisle kako osoba u depresiji jednostavno preterano reaguje na udarce koje život nanosi svakom. Ali nije tako. Stručnjaci kažu da ličnost u depresiji ne reaguje preterano. Za nju stvari koje joj se dešavaju imaju sasvim drugačije značenje nego za druge. Ona ih vidi u sasvim drugom svetlu.
- Svakom od nas može da se desi da nas život pogodi nekim svojim udarcem i dovede u neraspoloženje. Mi tad nesvesno angažujemo sve naše životne snage, odbrambene mehanizme, volju za životom i racionalno razmišljanje kako bismo prevazišli takvo stanje. Obično u tome uspevamo uz pomoć bližnjih i prijatelja. To su depresivne epizode koje traju kratko. Međutim, postoje i ozbiljne depresije koje zahtevaju stručnu pomoć. Najteže su takozvane endogene depresije koje mogu da traju decenijama i apsolutno moraju da se leče lekovima - kaže dr Ljiljana Simić.
Koliko depresija utiče na život svedoči i priča jednog Beograđanina:
- Pre nekoliko godina počeo sam da sagledavam svet iz nekog drugog ugla i, shvativši da je sve prolazno, konačno i neizvesno, da su skoro svi ljudi površni i zli do srži, osetio sam se usamljenim i nepoželjnim u ovom prostoru i vremenu. Osamljivao sam se, čitao knjige ili samo sedeo i gledao kroz prozor, katkad u zid... To stanje je trajalo skoro dve i po godine. Mislio sam da nema izlaza, da je jedini spas smrt - prepričao je naš sagovornik svoju epizodu koja bi mogla da se svrsta u „blažu depresiju“ sa srećnim krajem.


Izvor: Blic 10.9.2007.

Za vas je depresija neka vrsta hobija. Ipak, da ne budemo nepravedni: ponekad se zaista loše osećate. Želite samo da se pokrijete preko glave i da spavate? Razmišljate o samoubistvu? Slušate samo bluz? Ali, budite iskreni i recite kada se tako osećate. Možda u novembru, kada je napolju sivo i hladno? Ili kada vas ostavi devojka/dečko? Kada danima radite prekovremeno, a šef vas posle toga iskritikuje? Šta kažete, to će proći? Uskoro će sinuti sunce, neko će vam uplatiti novac ili ćete videti nešto lepo na televiziji. Ova simptomatika ukazuje na izraženu egzogenu depresiju, to jest, uticaj spoljašnih faktora na stanje duše. Nažalost, time ne ispunjavate naše stroge kriterijume o kvalitetu.


a bila je tako cool lik   

Раније сам била склона депресији, не израженој и не дуготрајној, углавном ми је та врста депресивности била прирписивана као карактерна црта, одређена слабост карактера и интровертност.
Радом на себи успела сам да то превазиђем и сада заиста (да не чује зло) јако тешко нешто може да ме уздрма.
Умем да будем тужна, нпр. ако ме неко повреди или разочара, али то сада много лакше превазиђем.
Посао ме не погађа, чак и када се моје заслуге не признају, важно ми је како се осећам сама са собом.

Што се тиче временских прилика...ух, када сам се доселила у Москву, првих 6 месеци сам била на ивици нервног слома. Када дођете из земље где је зими 20 степени у земљу где је лети 20 степени, катастрофа.
Нисам могла да спавам, стално ми је било хладно, нисам могла да једем, једва сам се изборила да заиста не постанем депресивна.

ja vec davno nisam al mogao bi pomisliti i bolje sadasnjost , mnogo bolje al nekako taj borba, zaboravlja sa sobom depresiju. sigurno ce biti to jos i drugacija al do tad

Obozavam da spavam, posebno kada pada kisa...
Sto se tice bluza, slusam ga kad sam raspolozena, pa se smorim... zatim pustim nesto veselo...
O samoubistvu nisam razmisljala nijednom u zivotu... ali nijednom... ni u nekim odvratnim, gadnim, teskim trenucima... Suvise sam veliki egoista i suvise se bojim vecnosti da bih se odlucila na tako nesto..

Blago depresivna jesam... ponekad... kad imam jako mnogo obaveza i ne znam kako da izadjem na kraj s njima... Hvata me panika koja prerasta u depresiju kako je pritisak veci... A, to je posledica moje stare boljke... ne znam da kazem: "Necu! Ne mogu!"... 

redovno......

ja mislim ne treba mesati samoubistvo sa depresijom. samoubiti se moze i odlucujici i veselo.

najcesce samoubistvo ide uz depresiju.....

sta.. hihhih... hahaha.. bum... the end... konec... kraj... ende

Па не знам баш....сем ако не мислиш на бомбаше самоубице. Мада мислим да ни они нису нешто нарочито раздрагани том приликом.