Zemunac,

Nije to samo poljoprivreda. 90 odsto industrije hrane u Srbiji je u Vojvodini - i to su uglavnom vrlo profitabilna ,izvozno orijentisana preduzeca + farmaceutska industrija + pivare + cementare + secerane i drugo

Carnex, Next, Sinalco, Soja protein, Sunce, Dijamant, Somboled, Frikom, Mlekoprodukt Zrenjanin, Dijamant, Vital, Interbru pivara u Apatinu, Karlsberg pivara u Celarevu, farmaceutski koncern Hemofarm u Vrscu, Marbo produkt iz Backog Maglica koji pravi cips, pire & pakuje kikiriki, Medela, Jaffa iz Crvenke, Henkel je napravio fabriku lepka u Indjiji, Jupol iz Slovenije ima fabriku u Sremu, Sintelon koji posluje u okviru Tarket Somera i koji je verovatno jedan od naprofitabilnijih kompanija u Srbiju, Beocinska cementara, secerane koje posluju u okviru Sudcukera, Americki Galaxy tires u Rumi (ex Rumaguma)

Vojvodina izvrsno stoji u privrednom smislu i daleko je ispred ostatka Srbije. Slazem se tvojom idejom pomaganja nerazvijenih delova Srbije po Austrijskom modelu - medjutim i lokalne samouprave moraju da igraju svoju ulogu. Problem lezi i u nefunkcionalnosti/korumpiranosti/nesposobnosti lokalnih samouprava na jugu Srbije.

@ Danilo,

pivarska industrija je deo prehrambene industrije, sam kažeš da 90 % vojvođanske privrede je u suštini poljoprivreda i nadgradnja (prehrambena industrija). Da pitam i tebe, da je Vojvodina nezavisna država, hipotetički, i da izvozi samo prehrambene proizvode na kom mestu u Evropi bi bila po standardu?
Jel' ti misliš da se od prodaje šećera, čipsa i lekova može lepo živeti i finansirati sopstvena vojska, policija, školstvo, zdravstvo, socijalni i penzioni fondovi (sve one nadležnosti koje sada finansira Srbija, a ne Vojvodina). Razmisli malo o ovome, pa mi odgovori.

Na spisku od 100 najuspesnih preduzeca u Srbiji u 2004. godini gotovo polovina su ona iz Vojvodine:
http://www.razvoj.sr.gov.yu/Projekti/100%20najuspesnijih%202004/III%20Spisak%20100%20najuspesnijih.htm

Pokusacu da nadjem neki noviji spisak...


U Australiji je vodeca grana industrije proizvodnja hrane i pica - ovo su podaci iz 2003:
 The processed food and beverage industry is Australia's largest manufacturing industry with a turnover of over A$65.9 billion in 2002-03. The industry comprises around 3 400 firms and employs over 187 000 people. It is estimated that around half of Australia's processed food and beverage firms and 40 per cent of employees are located in rural and regional areas.

Ma, sve je to tačno, ali ti kažem da oni svoju uspešnost duguju postojećoj infrastrukturi (dobar deo Vojvodine je gasifikovan, solidni putevi, kanal DTD, razvijena železnička mreža, itd.) Jel' ti misliš da je Vojvodina sama finansirala gasifikaciju ili grandiozan projekat "kanal Dunav-Tisa-Dunav". Nije. To je finansirala cela SFRJ.
Lako je njima sada da privuku strane iinvestitore, jer imaju gotovu infrastrukturu, za razliku od onih iz južne Srbije, mada situacija nije nešto mnogo bolja ni u Podrinju i Sandžaku.

I sad kažu vojvođani, ne damo naše novce. Zato sam ja načeo temu oko Vojvodine. Vojvodina i Beograd moraju da budu solidarni i da pomognu razvoj ekonomski ostatka Srbije. Nema ko drugi. To će se i njima isplatiti na duži rok, jer će sa razvojem Babušnice i porastom standarda, građanin u Babušnici poželeti da kupi nov tepih, pa će da ode u "Sintelon" i da kupi nov tepih. I tako će "Sintelon" da napravi veći prihod u Babušnici, pa će te pare da se vrate u Vojvodinu. O tome se ovde radi.



I, koliko izvozi svojih proizvoda australijska prehrambena industrija? Manji deo, jer oni hrane sopstvene građane. Fascinantan podatak je da 187 hiljada ljudi hrani 25 miliona građana Australije. Sad ovo uporedi sa brojem uposlenih vojvođana u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, pa ćeš videti koliko je poljoprivredna proizvodnja u Vojvodini skupa i nerentabilna. Ne znam tačan podatak, ali u Vojvodini više od 187 hiljada ljudi hrani nas 7,5 miliona. Pa ti vidi.

Danilo, poljoprivredna proizvodnja u celoj Evropi je nerentabilna, najveći izdatak iz budžeta EU jesu dotacije evropskim poljoprivrednicima. Da je poljoprivreda i prehrambena industrija rentabilna i visoko profitabilna, ne bi u Mađarskoj danas bilo 17 fabrika automobila i prateća industrija.

Mađarska polako napušta koncept razvoja baziran na poljoprivredi i ide u industrijalizaciju zemlje. Mi u Srbiji smo posle drugog sv. rata krenuli u industrijalizaciju, samo treba reorganizovati soc. kombinate i finansirati razvoj i nabavku nove tehnologije. Firme poput Zmaja, IMR, IMT, Zastava, FAP, Ikarbus, MIN itd. su nosioci razvoja u svakoj normalnoj zemlji, a ne proizvodnja i prodaja merkantilne pšenice i čipsa.

@zemunac

"Lako je njima sada da privuku strane iinvestitore, jer imaju gotovu infrastrukturu, za razliku od onih iz južne Srbije, mada situacija nije nešto mnogo bolja ni u Podrinju i Sandžaku."

Apsolutno tacno,ali i geofrafski polozaj u odnosu na pomenute regije...

Niko, geografski položaj nije najbitniji kada jedan investitor odlučuje gde da investira kapital. Pogotovo u okvirima jedne male zemlje, kao što je Srbija. Presudna je infrastruktura i cena radne snage, kao i blizina sirovinske baze. Npr. ako neka firma proizvodi bakarne žice, logično da će gledati da se smesti u okolini Bora, a ne u Vojvodini.

@zemunac2
I to je tacno...nista ja ne sporim,za ovo sto si rekao...

Zemunac,

Mislim da pricamo ovde o dve odvojene teme - sta je od privrede najvaznije za opsti razvoj i napredak a druga je poljoprivredno/prehrambena industrija Vojvodine. Ne slazem se da je prehrambena industrija nerentabilna - te firme vrlo uspesno funkcionisu, imaju kvalitetan proizvod i stoga nije cudno sto uspesno plasiraju svoje proizvode i na domacem i na inostranom trzistu.

Slazem se sa druge strane da ne moze cela Srbija sebe da unapredjuje na konto industrije hrane i poljoprivrede jer ona ima svoje limite. Buduci razvoj industrijskog kompleksa ce zavisiti pre svega od interesovanja stranih investitora da ulazu u taj sektor u Srbiji. Madjarska nije sama pocela da proizvodi vozila, nego je Suzuki tamo otvorio fabriku, KIA je isto uradila u Slovackoj i sl.

Nisam optimista po pitanju pojave velikih koncerna u Srbiji imajuci u vidu na mnogobrojne prepreke koje kod nas i dalje postoje - kljucni zakoni o ukidanju monopola na gradjevinsko zemljiste jos uvek nisu doneti, velikom stranom investitoru je i dalje problemda nadje adekvatnu ledinu na kojoj moze da sagradi pogon, prikopca ga na vodu, struju, internet i dobar asfaltni put, plus birokratija je i dalje neverovatno komplikovana i korumpirana..plus haoticno politicko stanje u zemlji.

Ne slazem se da je samo industrijski kompleks vazan. Irska zivi prvenstveno od sektora usluga i visokih tehnologija - IT, razvoj softvera i pri tome zbog izvrsne reforme obrazovanja i ulaganja u nauku ima sve veci broj kvalitetnih visokoobrazovanih strucnjaka. Mozemo i da ulazemo u energetski sektor - obnovljivi izvori energije, atomske centrale, u saobracajnu infrastrukturu, u turizam...

Danilo

jesmo pomešali "frogs and grandmothers" što bi rekao Vuk.

Tema je decentralizacija. Slažemo se da Srbiju treba decentralizovati, ali ta decentralizacija mora biti "suštinska", što bi rekao Koštunica, a ne kozmetička.

Nema regionalizacije tipa 29 okruga u Srbiji, koji postoje samo na papiru, Građani ne biraju organe okruga, a okruzi nemaju bilo kakve nadležnosti. Po našem zakonodavstvu, okruzi su ispostave republičkih organa (ministarstava), bez samostalnosti u radu i odlučivanju.
Mi, faktički, imamo regionalizovanu birokratiju, a ne državu.

Suštinska decentralizacija mora da obezbedi samostalnost u radu i odlučivanju regionalnih organa, koji su izabrani od naroda. I tu dolazimo do glavnog problema. Finansije. Nema vajde od autonomije na papiru, ako nema dovoljno novca.
U mojim pređašnjim postovima ja sam predložio da prekopiramo austrijski zakon o ravnomernom regionalnom razvoju. Sličan zakon postoji na nivou EU. Nove članice EU obilato koriste sredstva po ovom zakonu.
Prosto, bogatiji regioni izdvajaju deo svojih sredstava za finansiranje razvoja siromašnijih regiona. Ovo izdvajanje ide u budžet centralne vlade u Beču (ili u Brisel, na nivou EU), koja posle ta sredstva raspoređuje prema propisanim kriterijumima. Dodela sredstava može biti direktno iz republičkog budžeta u regionalni budžet (vrlo moguća korupcija, u našem slučaju) ili preko osnivanja neke investicione banke koja bi bila u većinskom državnom vlasništvu.

Ne mogu se zaostali krajevi prepustiti sudbini i nadati se u sposobnost lokalnih političara da privuku investitore. Svi znamo koji je profil naših političara, čast izuzecima, a tek lokalci (Raka, Bidža, Palma itd). Znaš i sam, opšta tuga.


Što se tiče Vojvodine, njena privreda je daleko ispred ostatka Srbije. To je tačno. Nesporazum je što ti navodiš trenutno stanje, a ja govorim hipotetički, šta bi bilo da je Vojvodina nezavisna država.
Njena privreda bi morala da finansira masu državnih službenika koje trenutno finansira republički budžet (vojska, policija, školstvo, zdravstvo, penzije itd). U slučaju nezavisnosti bi nameti na vojvođansku privredu bili mnogo veći nego sada, u okviru Srbije. Lako je vojvođanima da budu profitabilni kad im Srbija plaća najmanje 50 hiljada službenika koji primaju platu iz republičkog budžeta (oficiri, policajci, učitelji, lekari itd.)

Treba