Smrt je prestanak postojanja unikatnog i neponovljivog zivog bica. Atomi koji cine zivo bice nikada nisu bili
" slobodni " i izvan zivota koji se reprodukuje. Smrt je unistenje tog unikatnog i neponovljivog identiteta koji postoji samo u zivom bicu i nema nikakav prelazak u drugi oblik postojanja.
Kako stojis sa rodjenjem, jel' i ono " ne postoji " ?
Iz kog oblika si ti dospeo u postojanje ?
A kako je izvini doslo do " paljenja " zbog kojeg si ti u ovoj inkarnaciji ?
Kakva beskonacnost necega sto ne postoji ( " prostor & vreme " ) ?
Gde su bili " prostor i vreme " pre nego sto ih je covek izmislio te reci ?

Добро, 'ајмо овако? Колико је година по теби Земља стара, колико је стара Васељена?

Ne razumem ovo pitanje.
A sta je sa odgovorima na pitanja koja sam ti postavio ?
Ne postoji znanje o postojanju Zemlje ili Univerzuma, niti moze postojati. A teorije i verovanja kojima neki ispiraju usta nemaju nikakvu vrednost koja moze sluziti dobrobiti covecanstva, jedino sto moze izazvati je mrznja i nepostovanje medju ljudima.

Ne, prostor i vreme nisu beskonacni. Cak ni univerzum nije besmrtan. Googl i "universe heat death".

И ту долазимо до тога да је нешто морало да постоји и прије настанка Универзума... Да ли неки други Универзум или Бог?

Kako to pre ?

Ako je vreme, kao dimenzija nastalo u toku velikog praska, onda nije bilo "pre".

Malo cudno i apstraktno, ali je tako.

Има много теорија о томе како је могао да настане... Например

http://www.planeta.rs/49/09kosmologija.htm

Ideja "finog podesavanja" je besmislena. Jer verovatno "ne fino podesen" univerzum ne bi dostigao ovaj stadijum. Mozda u tom "ne fino podesenom" univerzumu nema nikoga ko bi raspravljao o njemu.

Drugo, mi ne znamo da li postoje drugi univerzumi, nemamo dokaz.


> 6000 godina.

Ha, naravno da postoje obije kategorije, magistrale smisla, skeleti svemira. Njih si svjestan neovisno od iskustva. Prostor i vrijeme je ono jedino sto te kao cisto bice objasnjava i zatice pored osnovnih elemenata postojanja. Nista tu nije glamurozno. Covjek je unutar svoje ogranicenosti izmislio simbole kako bi sopstveni zivot izmjerio, a ne da bi uzeo mjeru univerzumu. Jednako kao sto nula predstavlja nistavilo, a zapravo je samo simbol i glupo ime od cetiri slova. Ljudi mjere samo ono do cega doseze njihov limitirani racio. Sve ostalo je puka metafizika i masta, igranje u mraku, krajnje besmisleno i besciljno... cista zabava dokonih radoznalaca. U istoj tami izmisljena je religija, vjecna joj slava. Taj mrak ce te vrlo lako nagovoriti da je sve u tebi i da si upravo ti takav neugledan ona jedina svijetla tacka u nistavilu, gdje sve pocinje i zavrsava.  Sunce moje... Cudo moje... pizda ti materina

Bacih oko na kratko, pa samo za ovo da kazem. Ne zameri, uletelo u "oko", nista vise.

Imaju dokaze. Negde sam vec pisao o tome a ubi me ne znam gde jos bese jedna tema o tome.