Moje misljenje je da se covek radja kao bice sa "praznim umom", tzv tabula rasa, sa osnovnih funkcijama za zivot, kao i 2 osnovna straha, straha od gubitka tla pod sobom i straha od iznenadnih i probojnih zvukova. Sve sto postane, postigne tokom zivota i razvoja, sve je to plod iskljucivo njegovog rada, mogucnosti snalazenja i logickog zakljucivanja.

Kada za je reč o inteligenciji, meni je jedna stvar fascinirajuća... a to je da niko, ama baš niko, ne veruje da je prosečan.

Kada za je reč o inteligenciji, meni je jedna stvar fascinirajuća. . .  a to je da niko, ama baš niko, ne veruje da je prosečan.   :mrgreen:

Ljudi su jako osetljivi na to pitanje i svi su ubeđeni da su iznad proseka.  Znam to jer sam mnogo puta testirala druge i uvek su insistirali na tačnoj brojci (nikada im je nisam govorila), a kada ih pitam šta misle - imam šta da čujem.  Svi su iznad proseka, neotkriveni genijalci. . .  a kad zagrebeš ispod površine, da ti se stuži život.

Ljudi precenjuju svoju inteligenciju, a nisu ni svesni koliko je to mrtvo slovo na papiru, ne govori ama baš ništa o nekome osim grube kategorizacije onih koji su zbilja malo sporiji i zahtevaju nešto drugačiji tretman kada je reč o obrazovanju, poslu, itd.  

Moje misljenje je da se covek radja kao bice sa "praznim umom", tzv tabula rasa, sa osnovnih funkcijama za zivot, kao i 2 osnovna straha, straha od gubitka tla pod sobom i straha od iznenadnih i probojnih zvukova. Sve sto postane, postigne tokom zivota i razvoja, sve je to plod iskljucivo njegovog rada, mogucnosti snalazenja i logickog zakljucivanja.