"Nije nesreća nego dosada suprotnost od sreće."

Stephan Lermer, psihoterapeut i pisac

U skoro svakom jeziku na svijetu riječ SREĆA se može tumačiti na dva načina. Sreća u smislu “imati sreće” i sreća u smislu “osjetiti sreću”.

Imati sreće

Imati sreće znači, slučajno, kroz neki (srećan) događaj doživjeti osjećaj sreće. (eng. LUCK)

Primjeri su brojni: zgoditak na lotu, ruletu ili nekoj drugoj igri na sreću, slučajno izabrati neko dobro rješenje, slučajno izbjeći nesreću i mnogo sličnog. Za većinu filozofa, psihologa, psihijatara, ovaj način promatranja sreće je manje interesantan. Interesantnije je pronaći način na koji čovjek sam može utjecati na svoju sreću.

Pronaći sreću

Pronaći sreću je osjećaj, ali jednako tako i stanje u kojem se neka osoba nalazi, a koje se očituje kroz opće, vrlo često nesvjesno, osjećanje blagostanja. Ovdje nisu odlučujuća objektivna, nego subjektivna osjećanja neke osobe. Znanstvenici koji se bave ovom problematikom vrlo često taj osjećaj nazivaju “osjećaj dobroga” a ne sreća.

Pronaći sreću možete na dva načina:

· Pronaći sreću za samo kratko vrijeme – doživjeti osjećaj sreće (eng. Pleasure-zadovoljstvo). Primjeri: dobro jesti, boraviti u društvu prijatelja, voditi ljubav, završiti nešto s uspjehom…

· Pronaći sreću za duži vremenski period –
 (eng. Happiness )
Primjeri: biti zadovoljan životom, doživjeti mnogo srećnih mjeseci…

Sreća sa različitih aspekata

Pojam SREĆA se veoma često vezuje za pojmove kao što su: zadovoljstvo, dobar život, kvaliteta života, radost, želja, zabava, subjektivno se osjećati dobro i sl.

Ovaj pojam se opisuje kao veoma interesantno stanje, kako pojedinca tako i skupina ljudi. Stoga je njegovo formuliranje sa različitih aspekata različito.

Psihologija

Psiholozi opisuju sreću kao osjećaj potpune harmonije naše svijesti. Nalazimo se u samo svom trenutku i sve drugo nema značaja. Čak ni vrijeme.

Filozofija

Filozofi se već dugi niz godina bave ovim pitanjem. Za neke je to stanje potpunog zadovoljstva, potpunog nedostatka želja, ideal, čije ostvarenje se čeka sve dotle dok čovjek sam ne pronađe mjeru međusobnih osjećaja. Naravno, ovdje imamo najveći broj definicija sreće, koje manje ili više sliče jedna na drugu.

Medicina – neurobiologija

Medicinski, odnosno neurobiološki sreća se opisuje kao osjećaj koji nastaje oslobađanjem hormona dopamina i serotonina. Ljudsko tijelo ih luči u različitim situacijama i u različitim količinama. Takve situacije nastaju prilikom bavljenja sportom, ali također i kada jedemo čokoladu. Tada mozak putem nerva dobiva poruku “budi sretan”.

Lingvistika

Jezičari su u Evropi otkrili riječ SREĆA još u 12 stoljeću, a američki psiholog Steven Reiss još od sredine 90-tih istražuje povezanost motiva i ljudskog ponašanja. Kroz brojna anketiranja i istraživanja provedena u cijelom svijetu i među različitim kulturama, pronašao je 16 životnih motiva, koji određuju ljudsko ponašanje te ih povezuje sa osjećajem sreće. To su:

1. Moć – stremljenje ka uspjehu, vodstvu i utjecaju

2. Neovisnost – stremljenje ka slobodi, biti dovoljan sam sebi i autarkija

3. Radoznalost – stremljenje ka znanju i istini

4. Priznanje – socijalno akceptiranje, pripadnost i pasivna samovrijednost

5. Red – stabilnost, jasnoća i dobra organizacija

6. Štednja – gomilanje materijalnih dobara i svojine

7. Čast – lojalitet i moralnost, karakterni integritet

8. Idealizam – socijalna pravednost i fer-odnosi

9. Veze – prijateljstva, radost i humor

10. Obitelj – težnja ka stvaranju obitelji i kasnije njeno obogaćivanje djecom

11. Status – bogatstvo, titule, javna pažnja, socijalni status

12. Osveta – konkurencija, borba, agresivnost i obračun

13. Romantika – erotski život, seksualnost, ljepota

14. Hrana – jelo i piće

15. Tjelesne aktivnosti – pokreti i fitnes

16. Mir – opuštanje i emocionalna sigurnost

Sve je dobro. Sve. Čovjek je nesrećan, jer ne zna da je srećan. Samo zbog toga. To je sve. Sve!
Jer tko to spozna, postaje srećan, odmah. U istom trenutku.

Dostojevski – Demoni

Mi ne živimo, nego se nadamo da ćemo jednom živjeti!
Citat: Blaise Pascal

Biti srećan

Biti srećan za svakog znači nešto drugo. Da li je uopće moguće odgovoriti na pitanje “Kako da budem srećan?”. Istraživači su empirijskim analizama željeli proniknuti u ljudsku svijest i otkriti kada i zašto su ljudi srećni. Evo šta je tim evropskih stručnjaka dobio kao odgovor na pitanje:

Koji ljudi su srećni?

· Srećni ljudi imaju život u svojim rukama , to znači, da su mišljenja da mogu utjecati na svoju vlastitu sreću (ali i nesreću također).

· Srećni ljudi pronalaze balans između naprezanja i opuštanja.

· Srećni ljudi pronalaze balans između onoga što imaju i onoga što žele. Između mogućnosti i zahtjeva.

· Srećni ljudi su kreativni i radoznali.

· Srećni ljudi nisu fokusiranu na sreću, nego žive i jednostavno se raduju tome.

· Srećni ljudi češće imaju pozitivne nagone, pri čemu je učestalost a ne intenzitet važan.

· Srećni ljudi su realističniji pri procjeni svojih ciljeva.

· Srećni ljudi investiraju u svoje socijalne veze, imaju podršku prijatelja i obitelji. Osim toga vjeruju da ih drugi ljudi cijene i vole (svejedno da li je to točno).

· Srećni ljudi su u pravilu optimisti i posjeduju samopouzdanje. Ove vrline su djelomično genetski određene.

· Srećni ljudi posjeduju neki oblik unutarnjeg vjerovanja.

Ljudi su srećni kada jedu, razgovaraju, kad vode ljubav, kada se bave hobijem, sportom ili idu u kino. Neutralni osjećaji se javljaju kad se odmaraju, gledaju televizor ili se bave svojim tijelom (samo kad je u pitanju njega – kupanje, tuširanje…). Osjećaj sreće se najmanje javlja pri obavljanju kućnih poslova, radnih obaveza ili učenja.

Recept za sreću

Svaki čovjek ima svoj sopstveni recept za sreću. Ako spojimo sve ono što smo prethodno pročitali, slijedi da možemo sami utjecati na svoju sreću. I to na slijedeći način:

Uživaj u trenutku

Posvetite pažnju i potpuno se koncentrirajte na ono što se upravo dešava. Ostanite u trenutku i nemojte misliti uvijek na nešto drugo.
Odnosi sa drugim ljudima je najveći prioritet

Kod većine ljudi osjećaj zadovoljstva i intenzitet sreće je najveći kada se nalaze s drugim ljudima. Ljubav, prijateljstvo, društvo i druženje u svim starosnim skupinama je najdjelotvorniji osjećaj sreće.
Koncentriranje na bitno

Za mnoge, a posebno one u industrijski razvijenim zemljama, mogućnosti oblikovanja života su brojne. Skoro neograničene. Stoga, sve nebitno u stranu i stvorite sebi prioritete. Time ćete izbjeći gubljenje vremena na ono što je manje važno.

Rad ali i slobodne aktivnosti

Poticanje talenata i mogućnosti vodi ka ponosu na samog sebe, ali i ka uspjehu i samopouzdanju.

I na kraju – PONAŠAJ SE KAO DA SI SREĆAN, I NA KRAJU ĆES TO I BITI!

Pripremila: Dubravka Bošnjak
Aplauz

Psihometrijska struktura ljudske sreće

Autor: prof. dr Petar Kostić   


Postoje univerzalni pojmovi kojj su planetarno važni za sve ljudske egzistencije. Najveći broj je u vezi čoveka, njegovog ponašanja, doživIjavanja sebe i sveta oko sebe i vremenskog trajanja: život, smrt, radost, pamet, mudrost, sreća... Nije lasno kategorisati sreću, a još ju je teže operacionalizovati zarad istra­živanja. Jedan od razloga je što se ovaj pojam prepliće sa nekim drugim manje ili više operacionalno nejasnim terminima (optimizam, radost življenja, samoostvarenje, „okeanska iskustva", pozitivna psihologija,..) Na primer, verovatno bi se većina lekara složila da je sreća odsustvo psihičke patnje, fizičkog bola i bolesti (fizičke i mentalne). Ali lekari skoro na isti način definišu i zdravlje!? Svako od nas poznaje mnogo ljudi koji bi, po svim objektivnim kriterijumima, morali da budu zdravi, ali oni to nisu zato što se, subjektivno, osećaju nesrećno. Dakle, oni pate. Sreća je, po svemu sudeći, isuviše idosinkratizovana da bi bila podesna za merenje i objektivno proučavanje. Nije li to razlog više da se njome bavimo? Pristup problemu istrživanja

Čak i najtvdokorniji biheviorista za koga je sadržaj svesti "crna kutija" će se, makar intimno, zapitati zašto je neko nesrećan. Naučnici znaju skoro sve o ljudskoj nesreći, patnji i bedi, a skoro ništa o sreći i optimizmu. Tek, poslednjih dve decenije psiholozi počinju da istražuju „pozitivnu pshologiju" u nadi da će razumeti tajnu srećnih ljudi. Sreća je teorijski nedvosmisleno, u zapadnoj kulturi, smeštena u područje afektivnog iskustva jer je više raspoloženje nego emocija pa je za naše potrebe najbolje reći da je sreća osećanje subjektivne dobrobiti. Koje psihološke indikatore sadrži subjektivna dobrobit iliti sreća? To je prvo pitanje kojim ćemo se pozabaviti u ovom radu. U drugoj polovini prošlog veka, ekspanzijom potrošackog društva i, s njim u vezi, ljudskih prava, nameće se pitanje da li je nesrećniku lakše da pati u palati ili straćari i da li su pojedinci, pripadnici bogatijih država srećniji od građana prosjačkih društava. Drugačije rečeno, kakva je veza između posedovanja i trošenja materijalnih dobara i su­bjektivne dobrobiti sreće? Početkom novog milenijuma, pojavom terorizma, pitanje (be)smisla ljudskog života postaje planetarni problem u kontekstu spremnosti religijskih ekstremista-samoubica da žrtvuju najvrednije što poseduju, sopstveni život, radi potpuno nematerijalnih vrednosti, religijskih, nacionalnih... ukratko - nadličnih. Ako je život preduslov za osećanje sreće može li pojediinac svesno žrtvovati svoj, nasumično uzeti tuđi život da bi bio srećan? Odgovor na ovo je paradoksalan, jer srećnike odlikuju sve same dobre i poželjne ljudske osobine. Upitno rečeno, postoji li, očekivana, a srećna smrt? Poslednje pitanje koje postavljamo je da li starost može biti srećno doba života? Jasno je da je pi­tanje retoričko, jer vidimo da mnogi stariji ljudi više traju (zlobnik bi rekao "kradu Bogu dane") nego što žive, pa ipak čine sve da, bar još je­dan dan požive. Preciznije rečeno, želimo da istražimo koji resursi stoje starijim Ijudima na raspolaganju da im ulepšaju "dane jeseni života" i da ih učine srećnim?

Činjenica da na našem, srpskom, jeziku nema istraživanja na ovu temu opravdava njegov društveni značaj, ali zarad praktične korisnosti navešćemo i, više implicitne, ali utemeljene sugestije (na dobijenim rezultatima) kako da ljudi, različitog uzrasta, poboljšaju sopstvenu dobrobit (sreću).

Metodologija istraživanja

Nije baš lako precizirati uzorak ispitanika ovog istraživanja jer ih ima više! Prvi uzorak (internacionalni studentski, 5), drugi je naš (studenti psi­hologije u Kosovskoj Mitrovici), treći (muškarci od 18 do 50 godina starosti, ), četvti (nacionalni jugoslovenski, 15) i peti (9). Dakle, posredno neposredno u uzorku je »učestvovalo« ukupno 9.431 osoba uzrasta do 77 godina starosti. Dakle, ima osnovna (N1=2158 i N2=133) i tri pomoćna uzorka (N3=2106,N4=1828 N5=3206). Zavisna varijabla je "Sreća", a nezavisne su strukturalne crte ličnosti i sijaset drugih socijalno-psiholoških obeležja obuhvaćenih sa tri strukturalna testa ličnosti (PIE/ JRS, NEO-PI R i PFM-291) i tri baterije testova (nasa, 5 i 9). Za statističku obradu podataka korišćene su, iz statističkog paketa programa SPSS, korelacione tehnike, faktorska i analiza varijanse, t-test i Hi-kvadrat test 1X2.

Rezultati i diskusija

Koje psihološke indikatore sadrži subjektivna dobrobit iliti sreća?
Konstrukciju instrumenta za merenje sreće izveli smo sledećim postupkom: Najpre smo iz prvog osnovnog uzorka (N=2158) i odgovarajućeg upitnika (214 varijabli, 5) preliminarno, logičkom analizom na osnovu psihološkog sadržaja, izvukli 30 stavki koje smo, kombinacijom faktorske analize i provere pouzdanosti sveli na 20 stavki. Od njih smo formirali skalu koju smo zadali studentima psihologije (N=133) zajedno sa testom PIE/JRS. Obrađujući podatke, prvo smo proverili pouzdanost skale sre­će, koja je iznosila alpfa=.819, a zatim smo faktorisali njene .E: stavke koje glase:

    * U osnovnoj školi su me drugovi veoma voleli;
    * Privlačna sam osoba za suprotni pol;
    * S lakoćom stvaram prijateljstva;
    * Volim da rizikujem;
    * Brzo formiram uverenja i stavove;
    * Imam jaku ličnost;
    * Branim sopstvena vetovanja i uverenja;
    * Spremno preuzimam vođstvo;
    * Osećam se dobro;
    * Mnoge dobre prilike mi prođu –ne odlučujem dovoljno brzo;
    * Smirena sam i sabrana osoba;
    * Teškoće mi se gomilaju - ne mogu da ih savladam;
    * Srećna sam i zadovoljna osoba;
    * Nedostaje mi samopouzdanje;
    * Osećam se sigurno;
    * Ja sam tužna osoba;
    * Spadam u osobe koje su zadovoljne svojim životom;
    * Stabilna sam i postojana osoba;
    * Moje je zdravlje savršeno;
    * Koje od "lica" najbolje opsuje Vaš život u celini?

U narednom koraku obrade ekstrahovali smo, faktorskom anali­zom, šest  čiji je ukupni obuhvat varijanse bio 63%.

    * Prvi faktor je esencijalni i mi srno ga imenovali kao osećanje dobrobiti (najpregnantnija stavka je „Osećam se dobro").
    * Drugi je lična koherentnost (6),
    * Treći je osećanje samoefikasnosti ("savladivanje teškoća"),
    * Četvrti valjano kategorisanje društvene stvarnosti (formiranje društvenih stavova),
    * Peti stabilnost ponašanja u situaciji izazova (smirenost i kada rizikuje) i
    * Šesti društvena prihvaćenost, lakoća stvaranja prijateljstava.

Zaključujemo da su, na latentnom nivou, sačinitelji sreće dobrobit, koherentnost... a na manifestnom dvadeset psiholoških sadržaja iz raznorodnih relacija oso­be sa samom sobom i okruzujućom sredinom.

Medutim, činjenica da se nekom konstruktu može pridružiti neko ime i da se njegov sadržaj može opisati nekim, dopustimo konzistentnim, skupom verbalnih iskaza, nije nikakav dokaz da se taj konstrukt odnosi na nešto što stvarno postoji, niti je konzistentnost iskaza kojim je opisano ono na šta se konstrukt odnosi potvrda da je ta deskripcija adekvatna..." (10). Dakle, najpre valja potvrditi realnost konstrukta sreće. Prvi korak u tom pravcu je širenje ukupnog skora skale sreća u kolekciju parova prideva emocionalnog sadr­žaja kojim se opisuje struktura lič­nosti testom PIE/JRS i definiše osam crta (povevenje-INK, strah, začuđenost, tuga-LIS, odbacivanje, agresija-AGR, istraživanje i radost-REP). Tako je dobijena izvedena paralelna for­ma skale sreće. Njena pouzdanost je bila .803, ali su jos važnije relacije obe skale sreće (originalna, SREĆA i izvedena, PIE_SREĆA) sa bazičnom strukturom ličnosti zato što smo zaključili da postoji korespodencija zahvata predmeta merenja obe ska­le međusobno (r=.431), a to je dokaz njihovog jednatenja. Relacije obe skale sa bazičnom strukturom lično­sti su saglasne i ukazuju na postojanje konstrukta sreće. Srećni ljudi su radosni (REP-.435), imaju poverenja u druge i u institucije (INK), nisu ojađeni (LIS) niti destruktivni (AGR). Sigurnosti radi pouzdanost izvedena skale smo proverili na jos pet uzoraka, a alfa je samo u jednom slučaju bila niža od .70, dok je u dva uzorka nadmašila 90-postotnu tačnost me­renja.

Današnje u psihologiji ličnosti dominantna leksička paradigma i petofaktorski model (3) pa je za valjanost bilo kog psihološog konstrukta presudno opisivanje ličnosnim terminima domena i aspekata.

Tako opisane srećne oso­be su "dobri ljudi (A-domen)" (s poverenjem u druge, iskreni i blagi dobrodnitelji, ali manje popustljivi, negativan aspekt-4, i neskromni, negativan aspekt-5); vrlo su savesne oso­be, C-domen efikasni, poštuju red i obaveze, ambiciozni su, samodisciplinovani i promišljeni; ekstrovertirani su, E-domen, topli, saradljivi, dominantni, energični, tulni, a oko sebe šire pozitivne emocije; emocionalno su stabilni, N-domen (bez straha, besa, ojađenosti, samousredsredenosti i preosetljivosti) i najzad srećnici su otvoreni za iskustvo, O-domen, (maštaju, uživaju u lepoti, osećajni su, intelektualno aktivni i radoznali, okrenuti duhovnosti i nadličnim vrednostima).

Dokaz više za egzistenciju konstrukta ovog jeste konkurentna potvrda nalaza (6) da postoje značajne korelacije između sreće i dimenzije ekstroverzije (domen \z PFM-291) i reprodukcije (PIE/JRS). U prilog egzistenciji sreće, kao psihološkog konstrukta, govori i korektna diskriminativnost obe skale foriginalne i izvedene. Skoring formulom dobijenom na istraživackom (studentskom) uzorku ulazimo u selekcijski uzorak (N=2158) kome je već zadat PIE/JRS, ali i još jedan instrument u kome je 58. upitna stavka (SRECA58) glasila "Smatrate li sebe srećnom osobom?" a ponuđeni odgovori su na petostepenoj skali od "l)Veoma retko se osećam srecno" do "5)Osećam se apsolutno srećno". U tom uzorku su, na bazi ove stavke, izvedene dve "srećne skale", jedna iz PIE/JRS (5R58PIE), a druga iz strukturalnog testa petofaktorskog modela (PFM-291, srpska verzija, , a interkorelacijama je utvrđeno da je izvedena skala "Sreće" prošla uspešno težu proceduru testiranja egzistencije konstrukta koja podrazumeva dva nezavisna uzorka i šest koraka. Na prvom poduzorku se prolaze koraci 1. (zadavanje dva testa: meta-strukturalni, PIE/ JRS i ciljni, skala "Sreće"); 2. (formiranje izvedene skale ciljnog testa), 3. (provera valjanosti ciljnog testa korelacijom sa originalnim) i 4. provera pouzdanosti ciljnog testa), a peti (ponovno, drugo, sidrenje izvede­ne skale istog konstrukta, paraleno merenog ("SRECA58") u drugi strukturalni instrument, PFM-291) i šesti korak (ukrštena validacija dva para izvedenih skala ("SR58PFM": "PFM_ SREĆA" i "SR58PIE": "PIE_SREĆA") i nove originalne skale ("SRECA58") koja meri isti konstrukt, ali se merenje sprovodi na drugom, slučajnom odnosno nedeljenom, uzorku.

Naravno, osim relevantnosti konstrukta (prediktivnosti), konvergenciji indikatora (internoj pouzdanosti), latentnoj reprezentativnosti manifestnih čestica i diskriminativnosti Momirović zahteva barem pretpostavIjenu fiziološku ekvivalenciju da bi se priznala realnost nekog konstrukta. Postoji li u ljudskom telu neki neurohemijski mehanizam koji pokreće, održava ili zaustavlja subjektivnu dobrobit koju nazivamo srećom? Kao i mnogi drugi psihološki konstrukti i sreću odlikuje "slab biologizam" u koje ("slabo biologistične) Kaprara i Cervone (6) svrstavaju vrlo različita ponašanja (kriminogeno, proreligijsko, političko, sklonost razvodima braka...), ali i neke osobine ličnosti (crte) i sposobnosti čiji je put od genetike do objektivno vidljivog ponapšanja dug zato što je sreća, kao i drugi psihološki fenomeni, multiplikativno determinisana kontekstom biologije, sredine i samoaktivnosti indivdue, a ne nekim, visoko specijalizovanim, moždanim strukturama. Da je sreća biološki ipak postojan konstrukt vidi se, indirektno, iz činjenice da značajno korelira sa sedam od osam emocionalnih struktura, još jednom ćemo videti, kasnije, da ko­relira sa svih pet "Velikih" ("Big") domena, i čak 27 od 30, aspekata lično­sti, a sve je (emocionalne strukture i domen-aspekti ličnosti) biologijski materijalizovano.

Da zaključimo: pokazali smo da konstrukt ljudske sreće ispunjava Momirovićeve najvažnije uslove eg­zistencije i da je strukturisan, latentno u šest faktora, a manifestno u 20, navedenih, stavki.

Da li je nesrećniku lakše da pati u palati ili straćari?

Jedna kineska, a parafrazirana, poslovica kaže da se za novac MOŽE kupiti kuća, lekar, sudija, seks..., a NE MOŽE mir u kući, zdravlje, pravda, ljubav...". Dakle, ono što se može ku­piti, samo po sebi, čoveka ne može usrećiti! Da li to potvrđuje i naše istraživanje?

Konkretno, odgovor na gore postavljeno pitanje opet smo potražili na internacionalnom planu "kopajući po podacima" (data mining) prvog uzorka (5), najpre, razmotrivši da li domicilno državljanstvo može biti "ulaznica za raj". Drugačije receno, da li su srećniji studenti ekonomski bogatih zemalja od onih iz država siromašnijih? Na osnovu Flere Lavrićevih podataka zaključuje se da su najsrećniji studenti-Bosanci (50%), pa Ameri (44%), a sledi ih Srbi i Slovenci, a na poslednjem mestu je 97% Japanaca, nesrećnika. Razumno je oprezno zaključivati o sreći Japanaca merenjima upitnikom "skrojenim za zapadnog čoveka, a imajući na umu diskusiju o "etičkom" i "emičkom" pristupu konstrukciji strukturalnih upitnika (6). Nije li možda, ipak, sreća pojedinca više zavisna od "dubine džepa", nego što sreću društvenih grupa determiniše bruto nacionalni dohodak? Upoređivanjem podataka za dve najsrećnije nacije, Bosance i Amerikance utvdili smo da nova možda može da bude lek za ljudsku nesreću. Medu srećnicima 36% Bosanaca i 68% Amerikanaca svoju eknomsku situaciju opisuje kao povoljnu ("ide nam dobro") dok je među sirotinjom (koja jedva sastavlja s krajem) srećno samo 8% Bosanca i 9% Amerikanaca. Istovetno i među nesrećnicima, kada je Bosancima: 77% njih je dobrostojećih, a skoro duplo više sirotinje (Ali... Kod Amerikanaca nije tako: i 57% je bogato i nesrećno!? Drugim rečima, "kada imate dovoljno novca da pokrijete sopstvene potrebe, malo više novca vas neće usrećiti ako to već niste" (Selidžman, prema 2).

Bogatstvo nije niti može da bude ključ za srećan život. Odnos novca i sreće je sličan relacijama bolesti i sre­će: bolestan čovek bio bi srećan kada bi ozdravio, ali ga, već zdravog, malo više zdravlja neće usrećiti, kao što ni bogatom nesrećniku više novca ni-šta neće pomoći u njegovoj patnji.

Nesrećniku koji pati u straćari ulepšaćete dan, a možda i život ako mu date neki dolar, ali bogatašu koji pati u palati dolari ne znače ništa. Pristojan život (čitaj, mogućnost posedovanja i trošenja dobara), jeste uslov za sreću, ali to, samo po sebi, nije dovoljno. Sasvim je sigurno da nijednom razumnom siromašnom nesrecniku ni na pamet neće pasti da svoje sumorno raspoloženje popravlja podvrgavanjem psihoterapiji, ali ni farmakoterapiji. Stari dobri Mar­ks je rekao da „čovek mora biti sit da bi se bavio filozofijom", ali izgleda da samo site ljude opsedaju neurotične opsesije.

Postoji li, očekivano, srećna smrt?

"Teorista je isto tako duševno bo­lestan čovek kao i manijak. Kod takvih ljudi postoji ozbiljna patologija dubokih struktura mozga - rezultat, je nemotivisana agresija. I nalazi ga: uvređen je zbog domovine koju vređaju, zbog vere, zbog nevino postradale braće u ratu...Religiozna ideja je samo jedna od tih faktora, da nije nje našlo bi se nešto drugo". To tvrdi ruski sudski neuropsihijatar, Vinogradov (13). Čovek sa Zapada kaže "Čvrsto sam uveren da među bombašima-samoubicama postoji nešto nalik na opčinjenost smrću" (12). Kao što vidimo postoji skoro savršena korelacija subjektivnih mnjenja "autoriteta s Istoka i Za­pada"! A šta kaze empirija? Na pitanje "Da li bi bili spremni da žrtvujete život za svoju veru?" izričito je ("Da, svakako") odgovorilo 55% (tačnije, 55,2) srećnih studenata pet naci­ja, 33% prosečno srećnih i samo 12% nesrećnika. Statistički pokazatelji su opet ubedljivi: Pirsonov hi-kvadrat test (x2=67.185)je značajan,a njegova greška je manja od 1%. Treba li da iznenadi ovaj podatak? Uopšte ne, a evo i zašto. Najpre, naši podaci pokazuju da osećanje subjektivne dobrobiti negativno korelira sa svim indikatorima psihopatologije (lišenost i agresija iz PIE/JRS, depresija, histerija, psihopatska devijantnost, psihastenija, paranoja i šizofrenija iz MMPI-a); dalje, formiranje i odbrana sopstvenih uverenja, ali i spremnost na rizik su indikatori sreće. Najzad, mnogi autoriteti (videti 14) odriču teroristima-samoubicama psihopatološki naboj. Čak je i obuka terorista-samoubica koncipirana tako je žrtvovanje života zarad Boga lični dobitak ("ulaznica za raj"), a ne samarićanski čin. Ne mali broj preživelih očevidaca samoubilačkih terorističkih napada potvrđuje da su samoubice, čije su lice mogli videti, u trenutku smrti bili puni radosnog raspoloženja.

Da ne bude nikakve sumnje u ove podatke faktorski smo analizirali svih sedam odricanja (život jejedan od njih) u ime religije (upitnik Flere-Lavric, 5) i našli da svih sedam sko­ro podednako zasićuju samo jedan faktor, fanatizam, koji objašnjava dve trećine varijanse, a linerana korelacija između ukupnog skora sreće i spremnosti da se, u ime vere, žrtvuje život nije ubedljivo visoka, ali jeste značajna: .181. S druge strane, korelacija ukupnog skora religioznog fanatizma i sreće je praktično, ne samo statistički, značajna jer iznosi r=.445, a to je 20% deljivosti varijanse. Ne iznenađuje ni ovaj podatak: potsetimo se da je u strukturi Ijudske sre­će značajna saturacija tri nesporno "radikalne stavke" (spremnost na rizik, formiranje i zastupanje stavova). Vajt (14) navodi činjenicu koju niko, uključujući i neposredne posmatrače samoubilačkih ataka, ne negira da su teroristi-samoubice mlađi Ijudi a setimo se čuvenih Čercilovih reči da ko nije radikalan u mladosti nema srca, a da liberali u zrelosti nemaju razuma. Član "Božjeg dela" (Opus dei) koji nosi dva sata dnevno oko butine bodljikavi lanac (silik), jednako je radikalan kao i ostrašćeni pripadnik političke partije ili društvenog pokreta, na primer nevladine organizacije koja promoviše demokratiju i ljudska prava (pogledajte sajt "druge Srbije").

Zaključujemo da srećno raspoloženje nije pasivno isčekivanje božanskog proviđenja već aktivno traganje za smislom sopstvenog življenja koje ponekad kod mladih idealista podrazumeva radikalno ponašanje pa i žrtvovanje sopstvenog života. Terori­sti-samoubice svakako nisu bolesni u idiosinkretičkom (pa ni u kliničkom) "Prvi put u istoriji civilizacije srednja generacija ima više pretaka od potomaka,... vek u koji smo zakoračili vek je starijih Ijudi zato što su se penzioneri uzjogunili - odbijaju da umru" (. S druge strane, sociolozi tvrde da je starost daleko najprediktivniji činilac samoubistvenog ishoda života: jednostavno, starije osobe daleko češće izvršavaju samoubistva od mlactih. U našoj zemljii (misli se na ex-Jugoslaviju) od ukupnog broja samoubica 45% je starije od 60 godina, a 69% od pedeset (1). Nije se teško složiti da je samoubistvo najubedljiviji bihevioralni izraz nesreće, tim pre što je u strukturi starijih sa­moubica takozvano bilansno samobistvo skoro jedina "premorbidna" karakteristika. Kada sučelite ove dve činjenice (sve je više starijih osoba, a samoubice su starije osobe) uviđa se zašto je važan aktivan napor da bi se život starijih osoba ispunio smislom.

Za čudo nije težak odgovor na pi­tanje kojim resursima raspolaže zreo (matori?) pojedinac da bi aktivnim naporom promovisao srećnu starost. Postupak traženja svojstava "srećne jeseni života" izveli smo dihotomizacijom zavisne varijable (srećni-nesrećni) i redukcijom dva velika uzorka (N5=3206,6 i N4=1828,15) ispitanika starijih od 50, odnosno 45 godina, (tako smo dobili uzorke od 461 + 104 ispitanika), a zatim smo testom tragali za razlikama u kolopletu nezavisnih varijabli.

Najuočljivije generalne razlike se tiču stila življenja, a zatim struktura ličnosti i vrednosti starijih srećnika i nesrećnika. Aktivan stil života (kakav sadržaj aktivnosti da bude: pecanje ili skupljanje poštanskih maraka) je uslov srećnog starenja, a ovaj nalaz je koliko banalan toliko i tačan, tako da se čini smislenim obuhvanje Ijudi kako da se spreme za aktivan penzionersko-starački život.
Najvažnije vrednosti starenja su zdravlje, smisao za humor, odgovornost, mudrost, prijateljstvo i samopoštovanje.

Petar Kostić, psihometričar
Dr Sergej Flere
Dr Milan Lavrić
Fadil Jonuz, student psihologije
Stetoskop

Развуците уста у осмех и осећаћете се одмах боље.

Tokom istorije, gotovo svi filozofi i sociolozi su se u svojim radovima bavili fenomenom sreće. Psiholozi su, medjutim, taj fenomen skoro sasvim zapostavljali sve do kraja prošlog veka, jer su oni svoja istraživanja prvenstveno posvećivali onima čiji su životi krenuli u pogrešnom smeru. Pri tome, naučno su analizirani svi oblici depresije, straha, poremećaji pažnje, volje, devijacije ponašanja, govora, pokreta, ali moderna psihologija ne zna gotovo ništa o tajnama srećnog života.
I sami psiholozi su uvideli svoje propuste, tako da je krajem prošle godine britanska prestižna naučna ustanova Royal Society organizovala kongres najpoznatijih svetskih psihologa, koji su raspravljali o "nauci zadovoljstva", ispravljajući tako praksu istraživanja nesreće i posvećujući se srećnima.
Cilj te grupe psihologa je traženje odgovora na pitanje zašto neki ljudi svoj život prožive srećno, dok su drugi predodredjeni za nevolje, nezadovoljstvo i potištenost.
Ovim je zvanično utemeljena nova grana nauke: Pozitivna psihologija.
"Psihologija sreće" rođena je 1988.g. kada je psiholog sa univerziteta u Pensilvaniji Martin Seligman izabran za predsednika Američkog udruženja psihologa. On, koji se 30 godina bavio depresijama, iznenadio je publiku izjavljujući u svom pristupnom govoru da su psiholozi pogrešili jer su istraživanja posvetili onima čiji su životi krenuli u pogrešnom smeru, umesto da su se fokusirali na ljude kojima sve ide od ruke.
"Psiholozi znaju apsolutno sve o depresiji, ali ne znaju gotovo ništa o tajnama srećnog života", kazao je Seligman.
Njegov govor je izazvao pravu buru, a Seligman je uskoro bio na čelu fondacije vredne 30 miliona dolara, čiji je cilj istraživanje sreće. Prema rečima britanskog psihologa Nicka Baylisa to istraživanje je sada počelo da daje rezultate.
Optimizam je, misle psiholozi, jedan od dobrih načina obrane od nesreće, a to se može naučiti.
"Mi možemo naučiti stav da je čaša napola puna, a ne napola prazna", tvrdi Baylis. "Još jedan dobar recept je ne razmišljati o negativnim događajima iz prošlosti, jer nas to može odvesti u depresiju. Treba činiti suprotno i razmišljati o lepim stvarima koje su nam se dogodile. Razmišljanjem o pozitivnim stvarima, možemo da izgradimo štit protiv nesreće, a tako ćemo lakše savladati probleme koje život nosi".
"Novac, kao što to veliki broj ljudi misli, nije odgovor na sve. Kada imamo dovoljno novca za osnovne životne potrebe poput hrane i krova nad glavom, više novca neće bitno pridoneti našoj sreći", kaže Seligman i poručuje da ljudi moraju da vodite dobar i osmišljen život da bi bili zaista srećni.
Sreća kao pojam, teško može da se definiše, a većina smatra da je svaka njena definicija relativna. Britanski psiholog Ben Rensho, medjutim, smatra da sreća ima svoje zakonitosti. On je napisao knjigu "Tajne sreće" u kojoj je ustanovio sledeću formulu:

Sreća = L+ (5xE) + (3xV)

Gde je:

L = Lične karakteristike (pogled na život, elastičnost i prilagodljivost)
E = Egzistencija (zdravlje, bogatstvo i prijateljstva)
V= Viši red (lične individualnosti : osećaj za humor, ambicije i samopoštovanje)

Uz to, dr. Rensho preporučuje i recepte za popravljanje sreće:

- Fokusirati pažnju na srećne momente u svom životu;
- Registrovati sve dobre stvari koje vam se dešavaju svakoga dana i o njima pričati prijateljima;
- Uočavati ono najbolje u ljudima, a ne samo njihove mane;
- Usredsrediti se na svoje talente;
- Napraviti listu svojih uspeha, ma koliko oni po vašem mišljenju bili mali;
- Okružite se ljudima kojima je stalo do vas;
- Izbegavati zlobne, cininične i depresivne ljude;
- Ne pokušavati da sve uradite sami. Potražiti pomoć.
- Ne primati loše stvari suviše lično. Loše stvari se događaju milionima ljudi;
- Slaviti odbijanje. Svako "ne" vodi vas bliže nekom "da". Ponekad vam je potrebno nešto neprijatno da biste krenuli napred;
- Ne zadovoljavati se kratkotrajnim uživanjima;
- Uložiti u sreću, jer ono do čega se teže dolazi - znanja, uspešna karijera - učiniće vas srećnim na duži rok.

Čitajući ove preporuke, čovek, medjutim, ne može a da se ne zapita "šta tu ima novo?"
Uz dužno uvažavanje zapadnih naučnika i njihovih najnovijih otkrića i zaključaka o sreći, samo po sebi se nameće poredjenje sa riznicom izreka i umotvorina. Poredjenja radi, evo nekoliko poslovica koje se u Srbiji vekovima prenose s kolena na koleno, a koje govore bar isto što i savremena nauka o sreći:
- Ako neće zlo od tebe, beži ti od zla;
- Ko s djavolom tikve sadi, o glavu mu se lupaju;
- Nije zlato sve što sija;
- Nesrećnom se ne može pomoći;
- Jednom godišnje obidji groblje i bolnice, pa ćeš videti koliko si srećan;
- Ko zna zašto je to (zlo) dobro;
- Rodi me majko srećnog pa me u trnje baci;
- U se i u svoje kljuse;
- Tudja sreća dukate ne donosi;
- Okreće se kolo sreće;
- Ničija nije gorela do zore;
- Posle kiše sunce sija;
- Nije blago ni srebro ni zlato, već je blago što je srcu drago;
- Bez muke nema nauke;
- Vuk ne vije što je mesa gladan, nego vije da družinu svije;
- Drvo se na drvo naslanja a čovek na čoveka;
- Gdje se djavo pomene, tu se pojavi, zato mu je ime nepomenik.

dve sam godine  davala sve od sebe  da  ''izlecim '' decka koji je  umislio da je nesrecan i  koji  mrzi  ceo svet . i danas  ne mogu da se pomirim
sa  tim da nisam  uspela . cini mi se da je ta recenica prokleto tacna ..

Verovanje u sreću i sklonost kockanju

Autor: TORSTEN VEBLEN

Sklonost kockanju je druga uzgredna osobina varvarskog temperamenta. To je prateća varijanta karaktera, koja gotovo univerzalno preovlađuje kod ljudi od sporta i ljudi koji se odaju ratničkim i uopšte takmičarskim aktivnostima. Ova osobina ima i neposrednu ekonomsku vrednost. Poznato je da ona predstavlja prepreku za najvišu proizvodnu korisnost celine u svakoj zajednici u kojoj u znatnoj meri preovlađuje.

TORSTEN VEBLEN: Teorija dokoličarske klase (6)

Prva i najpoznatija knjiga američkog sociologa Torstena Veblena (1857-1929) pruža uvid u neke neekonomske funkcije bogatstva u društvenom sistemu. Ona pokazuje ulogu potrošnje kao simbola društvenog statusa u otvorenom i pokretljivom tipu društvene strukture kroz takmičarstvo i isticanje potrošnje. Veblenove naučne kategorije nose u sebi sarkazam i podsmeh tadašnjem američkom društvu, njegovim idolima, idealima, ideologiji, normama i ukusu, koje je secirao bezobzirnošću anatoma. Mnogi njegovi stavovi aktuelni su i danas.Izvode objavljujemo uz saglasnost izdavača

 

Sklonost kockanju je druga uzgredna osobina varvarskog temperamenta. To je prateća varijanta karaktera, koja gotovo univerzalno preovlađuje kod ljudi od sporta i ljudi koji se odaju ratničkim i uopšte takmičarskim aktivnostima. Ova osobina ima i neposrednu ekonomsku vrednost. Poznato je da ona predstavlja prepreku za najvišu proizvodnu korisnost celine u svakoj zajednici u kojoj u znatnoj meri preovlađuje.

Teško bi bilo svrstati sklonost kockanju kao karakteristiku koja isključivo pripada pljačkaškom tipu ljudske prirode. Glavni faktor kod navike kockanja je verovanje u sreću, a ovaj faktor se može pronaći, bar u elementarnom stanju, još na onom stupnju ljudske evolucije koji prethodi pljačkaškoj kulturi. Lako je moguće da se verovanje u sreću razvilo u oblik u kome sada postoji, kao glavni elemenat sklonosti kockanju, u sportskom temperamentu još u vreme pljačkaške kulture. Verovatno je da ono svoj specifični oblik pod kojim se pojavljuje u savremenoj kulturi duguje još pljačkaškoj disciplini. Ono je oblik animističkog shvatanja stvari. Izgleda da ovo verovanje predstavlja osobinu koja je donesena iz jedne ranije faze u varvarsku kulturu, pa je onda pretvorena i prenesena kroz tu kulturu u docniji stadijum ljudskog razvitka pod specifičnim vidom koji je nametnula pljačkaška disciplina. Međutim, u svakom slučaju, nju treba shvatiti kao arhaičnu osobinu, nasleđenu iz ranije ili docnije prošlosti, manje ili više saglasnu sa zahtevima savremenog proizvodnog procesa, osobinu koja predstavlja u manjoj ili većoj meri prepreku za najpotpuniju korisnost kolektivnog ekonomskog života današnjice.

Iako verovanje u sreću predstavlja osnovu za kockarske navike, ono nije jedini elemenat koji spada u naviku klađenja. Klađenje na ishod takmičenja u snazi i veštini proizlazi iz jednog drugog motiva, bez koga bi se verovanje u sreću teško moglo pojaviti kao jedna od istaknutih karakteristika sportskog života. Ovaj drugi motiv je želja naslućenog pobednika, odnosno pristalice naslućene pobedničke strane, da poveća nadmoć svoje strane na štetu onoga koji gubi. Nije reč samo o tome što će jača strana postići očigledniju pobedu, a strana koja gubi pretrpeti bolniji i u većoj meri ponižavajući poraz, u skladu s veličinom dobitka ili gubitka u opkladi – iako i sama ta činjenica predstavlja stvar od znatne materijalne težine. Međutim, opklada se obično sklapa i s ciljem koji se ne priznaje rečima niti se čak može primetiti in petto (skriveno, prim. ur.) u postavljenim uslovima, da se poboljšaju izgledi za uspeh onog takmičara na koga se stavlja opklada. Smatra se da materijalna sredstva i briga koji se ulažu u ovaj cilj ne mogu da budu uzaludni u pogledu ishoda. Ovde je reč o posebnoj manifestaciji instinkta radinosti, koji je podržan još vidljivijim mišljenjem da animistička podudarnost stvari mora odlučiti u smislu pobedničkog ishoda za stranu u čijem interesu je sklonost svojstvena događajima umilostivljavana i bodrena tolikom količinom konativnog i kinetičkog upornog zahtevanja. Ovaj podsticaj za sklapanje opklade slobodno se izražava u obliku podržavanja svog favorita prilikom svakog takmičenja, i on, svakako, predstavlja pljačkašku osobinu. U prilog pravom pljačkaškom impulsu govori i činjenica da se verovanje u sreću izražava u sklapanju opklade. Prema tome, može se kazati da, ukoliko verovanje u sreću dolazi do izražaja u obliku sklapanja opklade, njemu se može pripisati da predstavlja integralni elemenat pljačkaškog tipa karaktera. Ovo verovanje je, u svom elementarnom obliku, arhaičan običaj koji u suštini pripada ranoj, neizdiferenciranoj ljudskoj naravi. Međutim, kada je ovo verovanje potpomognuto pljačkaškim takmičarskim impulsom i tako izdiferencirano u specifičnu formu kockarske navike, ono treba, u ovom razvijenijem i specifičnijem obliku, da bude svrstano kao osobina varvarskog karaktera.

Verovanje u sreću je osećaj za slučajnu nuždu u nizu pojava. U svojim različitim mutacijama i izrazima, ono je od veoma velike važnosti za ekonomsku efikasnost svake zajednice u kojoj preovlađuje u nekoj značajnijoj meri. Ovo je u tolikoj meri tačno da opravdava detaljnije razmatranje njegovog porekla i sadržaja, kao i uticaj njegovih različitih ogranaka na ekonomsku strukturu i funkciju, a isto tako i razmatranje odnosa dokoličarske klase prema njegovom razvitku, diferencijaciji i postojanosti. U svom razvijenom, celovitom obliku, u kome se najčešće zapaža kod varvarina iz vremena pljačkaške kulture, odnosno kod sportskog čoveka savremenih zajednica, ovo verovanje sadrži bar dva jasno primetljiva elementa – koje treba shvatiti kao dve različite faze istog osnovnog načina mišljenja, odnosno kao isti psihološki činilac u dve sukcesivne faze njegove evolucije. Činjenica da su ova dva elementa sukcesivne faze iste opšte linije razvitka verovanja ne sprečava njihovo zajedničko postojanje u navikama mišljenja bilo kog datog pojedinca.


Izvor: Danas

U svemu treba pronaci neku svetlu tacku. S verom u sebe svaki problem se lakse prevazidje. Bez panike, jer panika moze samo odvesti u rasulo ... I kad se sve resi ... Sreca se sama osmehne...