Uključiti partnera u brigu o detetu

Nije retkost da se žene žale da im muškarci ne pomažu oko dece, da se ne angažuju dovoljno oko njih. Taj problem u nekim porodicama zaista postoji, ali nije teško izvesti da do njega uopšte ne dođe, ako se otac od samog početka uključi.

Problem je što često, nakon porođaja, gotovo svu brigu o detetu preuzme majka, i čak i ne pokuša da supruga uključi u to. Ona je na porodiljskom bolovanju, pa ima vremena da se bavi detetom, on radi, pa nema vremena... Često se desi da se muškarac baš i ne otima oko toga da se brine o detetu, jednim delom zato što bude umoran nakon posla, a drugim delom jer se boji da to traži - boji se da bi mogao da povredi bebu, tako sićušnu i bespomoćnu, vidi svoju suprugu kako sve uvežbano obavlja pa neće da je ometa. Rezultat takvog ponašanja mladih roditelja neretko bude da otac, zbog izostanka kontakta s detetom, ne uspe da se za njega nešto posebno veže i da se supružnici udalje jedno od drugog jer se majka vezuje za bebu, a otac ne.

Kao što smo već rekli, postoji veoma jednostavan način da se problem predupredi, a to je da otac od samog starta bude uključen u brigu o detetu. Naravno, ako on radi, a majka je, barem dok joj traje porodiljsko, kod kuće, ona će se više brinuti o detetu, ali otac može uveče da okupa bebu (ako se baš boji da to radi, može majka da je okupa a otac da je obriše), može i on da je drži na rukama, da je uspavljuje... Beba se tako navikava i na očev glas i dodir, ne samo na majčin, pa se i tati raduje jednako kao i mami. Jednom kad beba počne da jede iz flašice, mama može da pripremi hranu, a bočicu može i tata da drži i da hrani bebu, i tako redom.

Na ovaj način od samog starta se stvara bliskost između oca i deteta, bliskost koja se s vremenom razvija i obezbeđuje da cela porodica bude srećna. Plus, partneri ne samo što se ne udaljuju jedno od drugog zbog deteta već ih zajednička briga o bebi dodatno zbližava. Krajnji rezultat? Vesela porodica u kojoj ima puno sreće i smeha, u kojoj se svi vole i svi su međusobno bliski.

Izvor: Krstarica

Ha ha ha- kazi ti to ovoj mojoj... ja ipak shvatam da dete mora da ima oba roditelja a ja sam se za sada licno tu dobro pokazao. Medjutim sta kad imas drugog partnera koji unapred tebe ponistava kao vaznog u podizanju i vaspitanju deteta 

Odgajanje deteta je previse odgovoran i zahtevan posao da bi sav teret pao samo na jednog roditelja. Ima zaista pozrtvovanih oceva koji nesebicno dele ovaj "posao"  i treba ih uvek ohrabriti za to. Bice vam zahvalan i on, a kasnije i dete jer se tako razvijaju bliskiji porodicni odnosi.

Tako je druze Livingston

Da. Kao sto sam rekao skoro jednom dobrom prijatelju, ravnomerna podela posla je veoma bitna stvar u porodici.
Niko se tu ne sme osetiti ugrozenijim i opterecenijim od onog drugog.
Nije lako organizovati se, ali je neophodno. Bez dobre organizacije nastaje haos, u kuci, u porodici, u odnosima...

zamišljam da ćemo da se otimamo oko pažnje i brige za dijete.

ne radi se tu o tome ko posvećuje više vremena,da li tako treba da bude,
već u saznanju da je to jedino dobro i ispravno za dijete i budućeg čovjeka u koje će da izraste.

a pretpostavljam,kod normalnog oca i majke,to je na listi potreba i prioriteta.

bio sam umoran tako da sam se olupao o zidove i glavio u shtokove ali uzivao sam u svakoj sekundi  u kupanjima, menjanju pelena, mazanju guze itd itd itd.