A, di je dokaz?

A gde je dokaz za sve tvrdnje kojim ti pune glavu zvanične institucije?
Zaključani u levoj hemisferi jbt 
Ništa ako nije oficial jel tako Anea 

Nama je usađen određen način razmišljanja. Od najranijih dana nas uče kako da razmišljamo. Kad pogledaš oko sebe nije potrebna velika mudrost da zaključiš da sa ovom veštačkom civilizacijom nešto nije u redu. Kada otvoriš um i pogledaš u sebe  dotakneš svoju suštinu isto tako vidiš da tu ima mnogo više od onoga šta piše u knjigama. Kako naučno objasniti stvari poput intuicije, snove koji predvide neke događaje koje nismo mogli očekivati, povezanost između određenih ljudi, kada i ako smo kilometrima daleko osećamo da se nešto dešava nama bliskoj osobi, koliko puta zazvoni telefon a mi i pre nego što se javimo znamo ko je i još mnogo toga. Puno je dokaza oko nas problem je jedino što smo naučeni da ih odacimo i to prepišemo nekakvim drugim uzrocima. Ismejavamo ljude koji su imali iskustva bliske smrti ili astralnu projekciju a da ozbiljno i ne razmislimo o tome. Takve ljude nazivamo lažovima ili njihova iskustva pripisujemo strahu od smrti ili raznim lekovima i drogama. Postoje tehnike kojima se svako nakon nekoliko meseci rada može uveriti u ovo. Pošto one mogu biti opasne neću govoriti o njima. Ako neko ipak želi da se upusti u to neka prvo dobro prouči ono u šta se upušta.

Preporucujem da procitate knjigu Zivot posle zivota od Raymond Moody-ja,znam i da je prevedena na Srpski,jer sam imao knjigu nekada davno...uglavnom radi se o iskustvima ljudi koji su klinicki bili mrtvi i po desetak minuta,pa se vracali u svoje telo...covek je sakupio gomilu slucajeva,i toliko je toga bilo razlicito od coveka do coveka,nekima je to bilo krajnje prijatno iskustvo dok su drugi imali uzasna iskustva....pronadjite knjigu,vrlo je dobra.....i evo jednog teksta gde se spominje ta knjiga....

Veliki čovekov strah od smrti prevazilazi samo strah od smaka sveta. Ako u Google-ov pretraživač unesemo ''The end of the world'' dobićemo 12.200.000 odziva, a za ''The end of the life'' samo 1.040.000! Ali tu ne prestaje naše interesovanje za neumitnost koju zovemo smrću. Iskustva iz predsmrtnih trenutaka (''Near death experiences'', 1.300.000 odziva) jednako plene pažnju čoveka kao sama smrt.



Predsmrtne slike

Odlazak u raj ili pakao? – pitanje je iz ranijih vekova, u kojima je Božja milost, po mišljenju mnogih, mogla da donese radost života na ''onome svetu''. Međutim, danas, u doba neslućenog razvoja nauke, zbivanja i njihova doživljavanja u predsmrtnim trenucima sve više privlače pažnju zbog verovanja čoveka u mogućnost produžetka života čak i u krajnje kritičnim momentima.

I evo, konačno, velika nauka stupa na scenu da razjasni predsmrtne misterije i potraži brojne odgovore na pitanja večne borbe života i smrti. U Velikoj Britaniji, Sjedinjenim Američkim Državama i Austriji započinje trogodišnja studija predsmrtnih senzacija na 15.000 pacijenata!

Predsmrtni doživljaji

Ali pre nego što o tome više kažemo, pogledajmo kojim saznanjima čovek sada raspolaže u ovoj oblasti, do nedavno mnogo bližoj naučnoj fantastici nego nauci.

O smrti i predsmrtnom stanju čoveka kroz milenijume stvarale su se različite predstave koje su u najvećoj meri zavisile od religioznih učenja i napretka date sredine ka racionalnoj misli i nauci. U novije vreme značajan iskorak ka medicinskim istraživanjima doživljenog u predsmrtnim trenucima učinio je Rejmond Mudi (Raymond Moody), američki psiholog i doktor medicinskih nauka. On se proslavio pišući o životu ''posle smrti'' i o doživljajima ljudi na samrti. Najveću slavu postigao je knjigom ''Život posle života'' (Life After Life) iz 1975. godine.



Poslednje putovanje

Za razliku od drugih, Mudi je kao psiholog i lekar, kritički pristupao razgovoru sa više od hiljadu osoba o njihovim iskustvima stečenim u trenucima neposredno pre izbavljenja od smrti. Na osnovu proučavanja oko 150 osoba koje su bile klinički mrtve ili skoro mrtve, dr Mudi je napravio klasifikaciju devet karakterističnih ''doživljaja'' za najveći broj ispitanika. To su: 1) čujenje zvuka u obliku zujanja, 2) osećanje spokoja i bezbolnosti,

3) vantelesnosti, 4) putovanja tunelom, 5) penjanja na Nebo, 6) viđenja

ljudi, često mrtvih rođaka, 7) sretanje duhovnih bića kao što je Bog,

sagledavanje toka svog života, i 9) osećanje odbojnosti povratku u život.

Dr Mudi iznosi da nijedan od ispitanika nije doživeo svih devet senzacija, neki su naveli samo dve-tri, a drugi čak pet-šest. U svojoj drugoj knjizi: ''Razmišljanja o životu posle života" (Reflections on Life After Life), napisanoj 1977. godine, on daje svoja nova saznanja. Za razliku od drugih istraživača, Mudi je na objektivan način, ne podležući religioznim dogmama, dolazio do zaključaka o retkom fenomenu – predsmrtnom doživljavanju. On je za isti ''skovao'' termin - NDE (Near Death Experience), pa će i po njemu biti zapamćen.

Mozak i svest

Od kraja osamdesetih godina prošlog veka do danas ostvaren je veliki napredak u proučavanju mozga. Razvijene su izvanredno osetljive metode praćenja tananih električnih promena tokom različitih zbivanja u mozgu.

A kako je sa čovekovom svešću?

Na to pitanje odgovor daje dr Sam Parnia, sa Sauthempton univerziteta u V. Britaniji. On doslovno kaže: ''O samoj svesti mi ne znamo ništa – ona je zaista misterija''. Jedan od zadataka projekta koji smo na početku članka spomenuli, a koji vodi dr Sam Parnia, pored ostalog, je da se pronađe veza između čovekovog mozga i svesti. U tom poduhvatu učestvuje kadar 25 bolnica iz Velike Britanije i SAD.

Istraživanju moždane aktivnosti biće podvrgnuti pacijenti koji su doživeli smrt usled prestanka rada srca, a potom reanimacijom bili vraćeni u život. Dr Parnia skreće nam pažnju na to da smrt čoveka nije trenutni događaj, već da je to proces koji traje. Po otkazivanju srca i pluća, usled nedostatka kiseonika počinje da ''umire'' mozak, da se gase njegove vitalne funkcije. Ali to traje neko vreme u kojem se odigravaju ''vihorne'' biohemijske reakcije radi spasavanja mozga.

Ukoliko se blagovremenom reanimacijom uspostave funkcije srca i pluća, u određenom stepenu povratiće se i neke aktivnosti mozga. Eto, dakle, izvesnih mogućnosti za ''sećanja'' spasenog pacijenta na predsmrtne trenutke, trenutke pomućene svesti.


Maglovito vidjenje

Za razliku od dr Rejmonda Mudija, dr Parnia i saradnici navode izvesna nova interesantna sećanja svojih pacijenata. Oni su im preneli da su u svom izgubljenom stanju sa visine ''videli'' sebe na stolu za reanimaciju i doktore oko njih. Da bi to proverili, engleski i američki istraživači će na specijalne police u sobi za tretiranje pacijenata postaviti slike koje se mogu videti samo sa plafona, tj. iz visine, a ne i sa tla ili sa stola za reanimaciju.

Na taj način, prema dr Parnia, odgovoriće se na pitanje da li je ''viđenje iz visine'' njihovih ispitanika čista iluzija ili se radi o nezavisnom postojanju svesti od mozga! Ako bi se ovako nešto otkrilio, zaista bismo morali da iz temelja promenimo naše predstave o odnosima materijalnog i nematerijalnog u živom svetu.

Razume se, ovo je samo ''prateći eksperiment''. Glavna istraživanja su usmerena na ponašanje mozga i svesti čoveka u uslovima kada mu život ''visi o koncu''.

Biće potrebno da sačekamo tri godine da bismo saznali do kakvih će neverovatnih otkrića doći brojni istraživači tim iz V. Britanije i SAD. Jedno, u šta ne sumnjamo. je da će njihova studija povećati stepen preživljavanja ljudi koji se po prestanku rada srca reanimacijom vraćaju u život.

Lično iskustvo

Kao učenik sa drugovima izvodio sam neke smešne skokove u vodu sa jednog splava na Savi. Nezgodno sam skočio, podleteo pod buriće i počeo da se davim. U poslednjim trenucima borbe za život munjevito mi se ''odvrteo film'' najjačih momenata u životu. Jedan od njih bio je iz vremena rata, kada je nemački policajac – ''kiflaš'' na 2-3 metra od mene iz puške ubio proganjanog partizana. U toj sekvenci ''filma'' video sam kako se u pucnju rasprskava mali aluminijumski poklopac na vrhu cevi policajčeve puške! U samrtnom grču pod vodom strašan strah izvukao je ovo neverovatno viđenje iz mog sećanja kada sam imao samo deset godina.
Izvor: Svedok od 23. septembra 2008.

veceras je na TV ultra bila BBC-jeva naucna emisija o iskustvima klinicke smrti. pocela je oko 21:00 h i trajala do 21:45h.
emisija se zvala, sad videh u programu "dan moje smrti" ne znam kako je u orginalu. uhvatio sam poslednjih 10 minuta. izmedju ostalog o svom iskustvu pricala je zena koja je rodjena slepa. objasnjavala je kako je i sta je za vreme klinicke smrti videla.
  e sad, ako je neko uhvatio da snimi ili moze da nabavi snimak, bilo bi lepo da postavi. ne znam zasto mi padaju na pamet uvek lightsoft i sirkan   

Na zalost ukljucio sam se u  emisiju zadnjih deset minuta ...ajde ako je neko odgledao celu,da nam preprica ukratko...

Smrt ne nastupa sa prestankom rad srca nego prekidom rada svih mozdanih funkcija. Klinicka smrt nije stanje u kojem prestaju sve mozdane funkcije, dakle mozak je ziv, tako da...te VTI price.... to je samo jos jedna igra 1.5 kg zele mase iz nase glave.

Jel ovo ??

Lnk

jes! to je to!             

edit:

ziv i zdrav bio 

http://www.deathclock.com/
Koga bas interesuje moze pogledati kad ce umreti....