Da li postoji prva i prava ljubav? :: Psiholog online ~ Burek savetovaliste

Citat: MunkaZe 29. Sep 2006, 17:37:57

Ne znam, chesto razmisljam o tome u poslednje vreme ...
Kad sam bila mladja, imala sam obichaj da se zaljubljujem na svakom koraku...svaki dechko mi je bio ljubav, u svakog sam bila bash bash zaljubljena, onako dechije, povrshno ali slatko, gotovo fizichki ... onda sa nekih 23 sam se prvi put zaljubila "na kratko" i pochela da volim, da stvarno volim osobu sa kojom sam se "zabavljala" ... posle te veze imala sam obichaj da kazhem :bozhe daj da se bar samo josh jednom zaljubim Smiley

Medjutim valjda , kako godine idu, mozhda gubimo taj prvobitni osecaj "lude zaljubljenosti" i pochinjemo ralnije da sagledavamo stvari ... sada mi neke stvari tako mnogo vishe znache i neke osobine nekoga koje ranije ne bih mozhda ni primetila od "slepe zaljubljenosti" mnogo vishe dobijaju na svom divnom znachaju ... kao da se otvaraju neke nove ochi koje osobu sagledavaju u njenom punom sjaju i shto vishe saznajesh sve se dublje "zaljubljujesh" bez zaljubljivanja u stvari ... idesh negde dublje i to te ispunjava mnogo mnogo vishe .
Prva ljubav je davno bila i proshla, ostala zapamcena bash pod tim "imenom", ali nije li prva prava ljubav upravo ona koja te oblikuje, ona divna ljubav koja te izvaja drugachije, koja te pomalo i promeni, koja te natera da na jedan lep nachin sagledash tu zaljubljenost iz drugog ugla i pochnesh da obracash pazhnju na mnogo bitnije stvari ... svaka je ljubav divna i vazhna i izmamljuje nam osmeh na usnama, bez obzira koliko je trajala i da li je bila bolna ili srecna ...

ovo je onako iz srca... iskreno... slazem se potpuno za neke stvari... Smile

Provincijalka

Rekli su mi da je dosla iz provincije,
strpavsi u kofer snove i ambicije.
Drug je studirao sa njom,
pa smo se najzad sreli ona i ja.
Shvatih, Boze, ovo je sazvezdje za nju provincija.

Srce stade kao dete da se otima,
trazili smo se po prethodnim zivotima.
Ostavih iza sebe sve,
zablude, promasaje koji tiste,
prosto, lako, k'o neko beznacajno pristaniste.

O, da mi je da se jos jednom zaljubim,
opet bih uzeo kostim vecnog decaka.
I opet bih smislio kako da prodangubim
dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka.

Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih.
Usamljeni galeb iznad mora osrednjih.
Reci bi sve pokvarile,
samo se cutke pokraj mene stisla.
Sami, svoji, izbeglice iz besmisla.

O, da mi je da se jos jednom zaljubim.
Opet bih gledao niz kej kao niz prugu.
I opet bih znao da se u oblak zadubim
i cekao bih samo nju, nijednu drugu.

Napisi mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li cu umeti.

Reci jesu moje igracke, cakle mi se u glavi kao oni sareni
staklici kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u ocima kad
zazmurim.

Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine,
postoje u nama neke stvari neprevodive u reci, ne znam...

Napisi mi pesmu, molila je, i nisam znao da li cu umeti.
Voleo sam je tako lako, i tako sam tesko to znao da pokazem.

I onda, odjednom, na rasporedu mladeza na njenim ledjima,
kao tajnu mapu,
pokazala mi je u koje zvezde treba da se zagledam...

I tako, eto ti pesma, ludo jedna...

DjB