Bestelesno i vanvremensko osecanje,  koje nas svojim jedinstvenim , neponovljivo umiljatim glasom priziva,  da voljenu osobu neznim i strastvenim pokretom  postavimo na grimizni pijadestal svoje duse i da je do kraja zivota cuvamo u malom, od pogleda  skrivenom, kutku,  slatko-bolnih uspomena. Paleta emocija prelivena bojama, nebrojeno puno nijansi, i jedan izvitopereni kist umetnika, koji uziva u stvaranju i mesanju boja, uziva u svakom naletu inspiracije, u impozantnom slikanju zivota u ljubavi....

Ovo je pravi eruptivni umjetnički zapis o ljubavi i moram reći da odavno nisam o tom ljudskom fenomenu nešto ljepše pročitao. Niko vam ne može zamjeriti da je ovo definicija, ovo je teško nadmašiv lirski traktat o univerzalnoj moći ljubavi i njenom sudbinskom upravljanju čovjekovim dosezima tokom života.

Sve je to lepo receno i napisano, samo mi deluje kao da pise u udzbeniku. Zanima me da li i vi tako dozivljavate istu ili samo znate da je definisete. Ja 2 i po godine nisam zeleo da budem tek tako sa nekom devojkom, cisto da bih zadovoljio svoje potrebe... dok nisam dobro upoznao sadasnju ljubav i to, naravno, dobro upoznao. I dalje se oboje osecamo zaljubljenima, cak verovatno i vise nego ranije, kad smo se tak upoznaili, inace smo dosta dugo zajedno. Veliki broj danasnjih devojaka u glavi zamislja "svog princa" a opet posle sebi dozvoli da bude sa nekim idiotom (kako to obicno definisu), da ne pricam o provokativnoscu pri oblacenju, za kojom se zna koga i kako mogu samo da privuku. Da li ce iko devojku obucenu i nafrakanu poput nasih estradnih umetnica posmatrati drugacije sem kao seksualni objekat. O muskarcima i ne pricam, jer je vrlo dobro poznato cime vecina muskaraca "razmislja".

Vi vrlo odgovorno razmišljate o ljubavi, vrlo nesebično. To je danas rijetka osobina, ali osobina koju i sam veoma cijenim. I lijepo ste, veoma lijepo, kazali da ljubav ne bi trebalo da bude samo dio nekih knjiških reminiscencija. Pokazali ste sposobnost da na adekvatan način pronađete, čuvate i branite svoju ljubav, čak i od samoga sebe, od sopstvenih eventualnih zastranjenja. Ali, ponekad o ljubavi moramo govoriti i apstraktnim jezikom, moramo je razumijevati na razne načine upravo zbog toga da u konkretnom životu postupamo na pravi način. Nije ljubav slučajno na prvom mjestu kad je u pitanju umjetnost, niti nas umjetnost ostavlja ravnodušnim kad uz njenu pomoć učimo složenu abecedu ljubavi.

        Ma, sve je to lepo i krasno... ali dok se ne nasukas! I sta onda? Sta kada shvatis da je ljubav prolazna kao i sve ostalo u zivotu? Sta se desi kada uhvatis sebe kako izgubljen u realnom svetu kopas po uspomenama, secanjima...? Kada ponovo pozelis da ozivis i osetis sve lepe trenutke... kada shvatis da je sve manje osoba spremno i sposobno da ti uzvrati osecanja koja ti mozes i zelis da pruzis...?
        Sta onda? - Onda ces se zateci u situaciji kako slusas tudje price i prosto zelis da te neko ubedi u suprotno i ako i sam znas sta je stvarnost a sta ne...
        Ljubav... veliki bedak!   

Opet kažem: pojedinačno svako ima neko svoje iskustvo i svaki čovjek pitanje ljubavi za sebe uopštava na svoj način. Ljubav je univerzalna kategorija, ali je dio njene univerzalnosti koji pripada svakom pojedincu onoliki koliko je on te univerzalnosti dokučio, spoznao, proživio...

Postoji

Dakle, onaj ko vjeruje on je siguran da postoji, kod mene je uvijek postojala u mjeri u kojoj sam znao da je izgradim i u kojoj sam imao drugu stranu da tu gradnju prihvati i podrži.

Svenemiri...hvala.
Lucchese, ne bih to pisala da to nisam zaista i osetila. To je moja realnost o Ljubavi.
Bockoyogi... naravno da patimo, jer da ne patimo ne bi toliko vrednovali ljubav vec bi je zvakali kao parce papira. Da nema bola, ne bi cenili vrednost srece. I secanja nam ostaju da ih cuvamo kao deo nas samih , kao uspomena da smo nekada voleli odistinski i da nam je bila data sansa da prozivimo nekima, nezamislive momente neizrecive srece. Trebamo biti srecni sto smo nekada bili srecni. Jedan pisac je rekao za ljubav... "Sto nas vise boli, to nam vecu snagu daje". 

U cijelosti stojim iza ovih stavova gertrude. Svaki čovjek vremenom mora da obogati svoja stanovišta o ljubavi, ona nije matematička kategorija da se raščlanjuje na proste faktore, pa da onda izvoli ko šta voli. To je jedno kompleksno osjećanje koga treba znati živjeti i uživati. I, naravno, i iznad svega - treba tako nešto zaslužiti.