psiho je psiho,mi smo samo malo elegantnije

Recimo ovako, primetio sam da pri pomenu ljudi da sam patio zbog jedne osobe (koja je bdw psihopata iz ove priče) 3 godine, kako treba da sada navatam neku kurvu što pre i koji ne shvataju moju želju za samoćom, odnosno shvataju je kao "loše". Ne znam da li ste primetili, većina psihopata je nesretna, s time da je vešto prikrivaju. E, sada, ja više volim da sam sam, nego da mi neki ženski psihopata u život unosi svoje nezadovoljstvo i kvari život.

Prosto, ja sam onaj tip osobe, koji prima svojstva okoline (neki su recimo nezavisniji u tom pogledu). Jednostavno, pozitivno okruženje i komunikacija - ja sam pozitivan, negativno okruženje i komunikacija - ja se osećam i ponašam negativnije. Plane and simple.

Pun je život različitih tipova, često se desi da neke pobedim: Recimo jedan lik pod kojim sam rade se se gotovo iživljavao, praveći (veštački) konflikt između mene i drugih ljudi, pri tome se nije samo ograničavao na mene. U jednom trenutku sam ga "okinuo" (ne sećam se tačno kako) da bi mi taj isti plačljivim glasom rekao kako mora da radi i kada je bolestan, i da ima dete u kući koga hrani i još neke stvari (recimo on je radnik "sirovina" a oženjen je ženom koja je završila neku biologiju, dakle fakultetski obrazovana).

Inače, moj omiljeni (virtualni) psihopata je Mitsuko Souma(link) iz stripa Battle Royale. Za sve vas koji niste čitali, obavezno štivo, jako zahtevan i krvav strip. Anyway za sve vas koji ne volite da se bakćete, rećiću da je gospođica Souma devojka lakog morala, koja često manipuliše muškarcima kako bi dobila ono što želi. E sada, Battle Royale je igra u kojoj je celo odeljenje osuđeno na smrt, osima ako na kraju trećeg dana ne preživi jedan. Svi dobijaju oružije za borbu i bore se do smrti. Spoiler Mitsuko se na kraju svog života sukobljava sa Kazuo Kiriyama, inače kompletnim sociopatom, i pre nego što je ubije, ona uzima prsten koji joj je poklonio otac i koji predstavlja njen oslonac, jer se videlo da pošto su joj se roditelji razveli, prvo ju je seksualno koristio stric, da bi kasnije jedini način dominacije bio seksualni, jer je sve rešavala jedino tako - pružanjem seksualnih usluga i manipulacijom pre i posle njih. Dakle svaki ženski psihopata ima neki oslonac, nekima je to drugarica (takođe psihopata na svoj način), drugima je nešto što ih čini sretnom, odnosno njihovo "mesto sreće", ali u svakom slučaju nešto što im uliva snagu i daje im osećaj sigurnosti i samopouzdanja, koji je svakom psihopati neophodan.

To je uzasno lose...po tebe....uzasno.... 

Sve zavisi, ne može skroz da me downuje, ali može da poremeti, zato pažljivo biram prijatelje, a one nedokazane brzo odbacujem.

Psihopate nisu nesrećne osobe...oni nemaju kapacitet ni za sreću ni nesreću.

Covek moze da ima milion dobrih osobina i samo jednu fatalno losu....ova je medju prvih pet...fatalnih...

Psihopata...ima organski poremecaj u mozgu...

Imaju na elementarnom nivou. Oni to rade zato što se osećaju ispunjenima. Skloni su samosažaljenju, barem sam takve video.

To o čemu ti pričaš su osobe sa narcisoidnim poremećajem ličnosti.

psihopata je srećan,  kada nekome zagorča život. samo što ta sreća kratko traje, pa moraju opet smisliti neku podlost.

To je zato sto(kao sto Brana kaze) nemaju kapacitet za srecu vec teze ka zadovoljenju svog ega i svojih interesa a kada ih zadovolje uvek traze jos pa nikada i nisu nesto "srecni"