Da li operisati krajnike?

U životu nemalog broja ljudi pojavi se dilema: operisati krajnike (svoje ili svog deteta) ili ne? Mišljenja su tokom vremena varirala, bili su davani razlozi i za i protiv, a evo i šta se trenutno smatra odgovorom na ovo pitanje.

Jedan od glavnih razloga protiv operacije krajnika bio je taj da se verovalo da će svaka infekcija, bez zaštite koju krajnici pružaju, odmah "otići na pluća". Takođe, smatralo se da će osobama s operisanim krajnicima biti znatno oslabljen imunitet. Međutim, praksa nije pokazala nikakvo drastično slabljenje imuniteta, pa čak, često, ni bilo kakvo slabljenje imuniteta. A nije se pokazalo ni da su osobe kojima su uklonjeni krajnici išta sklonije oboljenjima pluća od onih koji krajnike još uvek imaju.

Ono što se sad smatra glavnim razlogom protiv operacije krajnika jeste to što se operacije, u principu, izbegavaju kad god nisu zaista neophodne. Kada je, dakle, stvarno neophodno operisati krajnike?

Lekarsko pravilo je sledeće: operacija se smatra neophodnom onda kada zbog krajnika dolazi do čestih i jakih infekcija, a "česte" infekcije se definišu kao šest ili sedam infekcija u istoj godini, ili četiri ili pet infekcija godišnje dve godine zaredom, ili tri infekcije godišnje tri godine zaredom. To su kriterijumi za decu; što se odraslih tiče, dovoljan razlog za operaciju mogu biti i ređe infekcije, ako su jakog intenziteta (veoma visoka temperatura, gnoj, jako uvećani i bolni limfni čvorovi). Naročito ako se sumnja na moguće komplikacije, ili su se komplikacije već javljale (peritonzilarni apsces, reumatska bolest srca, oboljenje bubrega, apsces na vratu), preporučuje se operacija, kao i ako se sumnja na malignitet.

U principu, razlozi za operaciju i protiv nje su slični kao i za bilo koju drugu operaciju - ukoliko je problem velik, a drugi načini lečenja nisu dovoljno efikasni, preporučuje se operacija, a ako se problem može rešiti i manje invazivnim putem, predlaže se izbegavanje operacije. Krajnja odluka je, naravno, na samom pacijentu ili na roditeljima pacijenta, ako se radi o detetu.

Izvor: Krstarica