У априлу прошле године, римокатоличка црква је службено укинула постојање дечијег лимба (лимбус инфанатиум), места између раја и пакла, у којем су се налазила деца умрла пре крштења.
Ову одлуку Међународне католичке теолошке комисије, je одобрио папа Бенедикт XVI. Комисија је у документу закључила да постоје "озбиљни теолошки и литургијски разлози за уверење да су и деца која умру некрштена спасена". Бог је милосрдан и "жели да се сва деца спасу", оценили су теолози. Оваква одлука очекивала се годинама и може се сматрати дефинитивним укидањем лимба, јер је из католичких катехизама тај појам уклоњен још 1992. године.

Црква је пре 13. века сматрала да сва некрштена деца, укључујући и новорођенчад умрлу при порођају, због источног греха иду у пакао јер нису примила свету тајну крштења. Али, тада су средњовековни теолози дефинисали појам лимба, места између раја и пакла, где одлазе некрштена деца, која, како је касније рекао папа Пије Десети, "не заслужују рај, али не могу у пакао или у чистилиште".

Аугустин је био главни поборник ове идеје “протеривања” некрштене деце  из раја па чак и оне које су умрле у мајчиној утроби. Сви црквени оци су је прихватали без изузетка. Доктрина веровтно потиче од бискупа Св. Фулгентијуса (CE. vi, 317) који је овако формулисао ову гнусну доктрину:

“Будите сигурни, и не сумњајте, да не само људи који су стекли могућност разумног закључивања него и малене бебе које су започеле свој живот у мајчиним утробама и тамо су умрле, или које су, управо рођене, отишле с овога света без Сакрамента Светога Крштења, примљена у име Оца, Сина и Духа Светога, морају бити кажњене вечном патњом неумрле ватре; јер премда нису починиле никакав грех по властитој вољи, ипак су наследиле првобитни грех, због свог путеног зачећа и рођења.” (сец. 70.)

Овај концепт последњих неколико деценија почео је да се сматра застарелим, а познато је да му се Бенедикт XVI противи још из времена док је био председавајући Конгрегације за верску науку, када је изјавио "да се ради само о теолошкој хипотези никад дефинисаној у истини или вери коју би он лично укинуо".
Постојање лимба забрињавало је милионе католика, посебно у земљама у развоју, у којима пуно деце свакодневно умире од неухрањености или болести недуго по рођењу.

Према црквеној терминологији, постоји и други део лимба - лимбус патрум (лимб очева), место у којем се привремено одмарају душе добрих људи које су умрле пре Исусовог васкрснућа. Због тога је, на пример, Данте у својој "Божанственој комедији" у лимб очева сместио ликове попут Платона и Сократа.

За шта су та нерођена деца крива? Зар је важније бити хришћанин него “добар”, моралан…?
Узевши то у обзир....како би онда могли гледати и протумачити Исусове речи "пустите дечицу мени, они су једина без греха..."


Дакле,које је ваше мишљење, да ли некрштена деца завршавају у паклу?

Naravno da ne.... pakao je stanje uma, a ne mesto postuhmnog zivota...

Ovakve i jos gore gluposti sam citao na drugim forumima, da ce posle smrti nekrsteni biti duhovno mrtvi, da samo pravoslavni idu u raj, ne i ostale hriscanske veroispovesti... Ja posle krstenja se nisam osetio produhovljeno, da sam se bar krstio u reku zaronjavanjem, em je dzaba em, ko zna, pravo krstenje sa dobrim efektom.

nigde se ne pominje pravoslavlje... u pitanju je dekret katolicke crkve...
znam da ljudi vole da pljuckaju po pravoslavlju, ali je zanimljivo da uglavnom ne citaju ono sto je napisano...

nisam vernik... samo kazem...

ne verujem da postoje raj i pakao, ne verijem da se išta dešava sa nama nakon smrti osim procesa raspadanja a naročito ne verujem da bilo kome može biti bolje ako je kršten ili gore ako nije

Ne Anea, to sam preneo sa drugog foruma - da se samo pravoslavni spasavaju.

Inace religija nije tako glupa stvar ako se pravilno posmatra, ne fanaticno. 

Хмм... занимљива дефиниција.
Иначе слажем се.

Дакле, чекамо предтавнике СПЦ-а да кажу какво је становиште њихове цркве по овом питању, јер сам читала шта је Патријарх Павле рекао по овом питању...можда ја нисам добро разумела...

DA bi se negde islo to nesto mora postojati. Ko sto rece Anea - pakao je stanje uma - tacnije covek zivi u paklu u svakom trenutku kada nema ljubavi u sebi. Pakao je simbolicna slika iluzornog fantomskog zivota koji svako od nas vodi kada nema sliku ni pretstavu sopstvene svrhe i cilja. Kao takav je zaista stanje uma i percepcije kao i emotivnog stanja.

A sta se desava posle smrti male dece - pa isto kao i posle smrti velike dece to jest nas - odlazimo tamo odakle smo dosli. Smrt nema nikakve veze sa grehom bezobzira na krstenje u ovoj ili onoj masonskoj lozi ili crkvi ili udruzenju gorana i sakupljaca starog papira. Greh je isto kao i pakao - iluzorno stanje ljudske percepcije. Jedino sto postoji je zivot  iz ljubavi i u ljubavi.

Старац Клеопа на питање: Могу ли се крстити побачена деца?
    Оговор:
   " Ко се усудио да крсти мртво или побачено дете, некрштено, не може више бити свештеник у векове векова. Шта крштаваш? Прах земаљски! Јер душа је отишла од трена када је умрло. Па како? Постао си свештеник и лаћаш се да крштаваш на гробљу и да обмањујеш свет? Велика лудост!
    Чуо сам негде да свештеник на Богојављење крштава побачене. То је лудост! То је суманутост! Не крштава се у векове векова! Отишла му је душа. Знате ли ви где пребивају некрштена деца? Упамтите! Некрштена деца хришћана пребивају на северној страни небеса, где је нека врста магле, као што је код нас у зору, кад није свануло.
    Она су примила од Спаситеља прстен; назива се "прстеном вечне бесмртности". Они пребивају тамо и увек вапе против родитеља: "Господе, нисмо видели сунчеву светлост, нисмо видели месечеву светлост, нисмо видели звезде, нисмо видели светлост дана, нисмо видели пољско цвеће, нисмо чули како птице певају, нисмо видели красоту света, зашто нас држиш у мраку, јер ми нисмо криви?" А Христос ће им рећи: Останите тамо, да видим покајање ваших родитеља!" Јер ако се они који имају умрлу некрштену децу чисто исповеде духовнику и изврше епитимију, и више не чине тај ужас (утробна чедоморства), спасавају се.
    Када се спасавају родитељи, тада се спасавају и деца. Када се спасавају родитељи, у том трену побачена деца примају Крштење уздања, као што су имали они из Старог Завета, који су се раније уздали у Христа, говорећи: "Доћи ће Месија да нас изведе из ада!" Примају Крштење уздања и заједно са својим родитељима лете на небо. То је судбина деце која су умрла некрштена."