Da li mozete uticati na svoju proslost?

Ne.

I neces da probas?

Lightsoft - Cini mi se da je bila iz jednog PDF-a koji je nosio naziv "KOJI K@#!* UOPSTE ZNAMO!?" (Bas to je bio naziv, nisam ga ja nista menjao!) a bavio se (uglavnom) temom kolapsa talasne funkcije.

To je magija ili trik. Pošto prvo ne postoji, generator je podešen 51% leva strana, 49% desna.

Kolaps talasne funkcije ne ide tako. Ovo sto si ti napisao, radjeni su eksperimenti o mogucem uticaju PSI na proslost. Dosta sam citao o tome, zato te i pitam. Bilo je i u nekim knjigama. Ali kojim,ajd' ubi me sada ako mogu da se setim.

bulmosofte zajebi program sad jeftino moze se nadju oni dupli deckovi imas teac koji snima na oba decka odjednom

http://wize.com/tape-decks/p28346-teac-w-860r-single-cassette-deck

i bulmo obrati se doktoru kvantumu za dalje informacije

   Jel' kazes da je u opisanom (vec sprovedenom) eksperimentu generator bio podesen 51% : 49% ili insinuiniras da bih to ja u svojem programu tako uradio?

   U prvom slucaju - sto ne probas?
   U drugom - razocaran sam!
____________________________

   Light - ovaj eksperiment nema veze sa kolapsom talasne funkcije. Verujem da se ovaj eksperiment navodio u vise razlicitih knjiga...

   U ovoj koju sam ja naveo - prica se o tome kako je svet Njutnove fizike (ovaj koji nas okruzuje, "makro-univerzum") potpuno suprotan svetu "s one strane Kvanta" (mikro-univerzumu").

   Knjiga je bogata raznim primerima i ilustracijama, npr. efekat "zakacenosti" svake tacke prostora sa svakom drugom tackom prostora (makro-univerzuma) na kvantnom nivou...

   Jedan od primera eksperimenata koji je izlozen u ovoj (a verovatno je pominjan i u drugim knjigama!) je ovaj - za koji mi je palo na pamet da se sa kucnim racunarom moze ponoviti!

   Samo ocigledno - nema zainteresovane mase

Evo isecka iz knjige... nasao sam je na jednom od HDD-ova!

Jedna vrsta eksperimenata sa generatorima sluèajnih brojeva koja je sprovoðena mnogo,
mnogo puta, stotine puta u toku proıle èetiri dekade ili slièno, otprilike od 1960-tih, je bila
sluèajni generator koji samo proizvodi sekvence sluèajnih deliãa. Nule i jedinice. Kao bacanje
novèiãa. I vi bi ste prosto zamolili nekog da pritisne dugme. Maıina bi proizvela 200 deliãa i
vi bi ste ih zamolili da prosto kažu, "Pa, probaj da proizvedeı viıe jedan delova nego nula
delova." I onda uzmete celokupno iskustvo u literaturi, sve od stotina eksperimenata koji su
raðeni, možete zapitati prosto pitanje: Da li je imalo veze to ıto su ljudi pokuıavali da to
poguraju prema jedinicama ili da poguraju prema nulama? I krajnji odgovor je, da to ima
veze.
Da je na neki naèin, namera u korelaciji sa operacijom, sa rezultatom ovih generatora
sluèajnih brojeva, kao na primer da želite viıe jedinica, nekako, generatori proizvedu viıe
jedinica. I kad prièaju o tome u kvantnoj fizici s obzirom da je to posve proizvoljan i sluèajan
proces, ono ıto ne uraèunavaju je neobièni efekat ljudske misli, ili ljudske namere.

Ne vuci me za tastaturu.

 

Ja mislim da ono sto niko nije vidio i niko ne zna za to...to se nije ni desilo...niti postoji
jer nije dokazano njegovo postojanje...tj..nema se sta dokazati... kada niko ne zna za to...
I tako nesto mozes da promijenis...ako si samo ti to vidio...a niko drugi od posmatrace nije...

Btw..poslusaj seza ....pametno ti covjek govori...  

Ovaj eksperiment


I evo nas, deda svih kvantnih èudesa: èuveni dupli prorez eksperiment.
Da bi razumeli ovaj eksperiment, prvo moramo da vidimo kako se delovi, ili male loptice
materije, ponaıaju.
Ako nasumièno ispaljujemo mali predmet, recimo kliker, na platno, vidimo obrazac na crnom
zidu gde su proıli kroz prorez i udarili. Sad, ako dodamo drugi prorez oèekivali bi smo da
vidimo i drugu liniju dupliciranu na desnoj strani.
Sad, hajde da pogledamo talase.
Talasi udaraju u prorez i odbijaju se udarajuãi stražnji zid najintenzivnije direktno u liniji
proreza. Linija svetlosti na stražnjem platnu pokazuje taj intenzitet. Ovo je slièno liniji koju
èine klikeri. Ali kada dodamo i drugi prorez dogaða se neıto drugaèije. Ako se vrh jednog
talasa susretne sa dnom drugog talasa, oni poniıtavaju jedan drugog. I tako sada je tu obrazac
interferencije na stražnjem zidu. Mesta gde se dva vrha susreãu su sa najveãim intenzitetom,
svetle linije, a tamo gde se poniıtavaju, nema nièega. Dakle, kada bacamo stvari, odnosno,
materiju, kroz dva proreza dobijemo ovo : dva reda pogodaka.
A sa talasima, dobijemo obrazac meðudelovanja mnogo redova. Dobro, za sada. Sad, hajdemo
da kvantujemo.ഊElektron je mali, siãusni deliã materije, kao siãuıni kliker. Hajde da ispalimo snop kroz jedan
prorez. Ponaıa se isto kao kliker : jedan red.
Dakle, ako ispaljujemo ove siãuıne delove kroz dva proreza trebalo bi da dobijemo, kao kod
klikera, dva reda.
−ta? Obrazac meðudelovanja.
Ispalili smo elektrone, siãuıne delove materije. Ali dobijamo obrasce kao kod talasa, ne kao
kod siãuınih klikera. Kako? Kako mogu deliãi materije stvoriti obrazac meðudelovanja kao
talasi?
To nije logièno. Ali fizièari su pametni. Mislili su, "Možda se te male loptice odbijaju jedna o
drugu i stvaraju obrazac." I tako su odluèili da ispaljuju elektrone jedan po jedan. Nema ıanse
da bi mogli da se sudaraju jedan sa drugim. Ali nakon jednog sata, isti obrazac meðudelovanja
je poèeo da se pomalja.
Zakljuèak je neizbežan.
Jedan elektron kreãe kao èestica, postaje talasi moguãnosti, prolazi kroz oba proreza, i
meðudeluje sa samim sobom da udari o zid kao èestica.
Ali matematièki, to je èak èudnije. On prolazi kroz oba proreza i ne prolazi ni kroz jedan.
I prolazi kroz samo jedan i prolazi samo kroz drugi prorez. Sve ove moguãnosti su u
superpoziciji jedna sa drugom. Ali fizièari su bili potpuno zavedeni ovim. Pa su se odluèili da
vire i pogledaju kroz koji prorez on zapravo proðe. Postavili su ureðaj za merenje pored
jednog proreza da vide kroz koji prorez je proıao i pustili su ga da leti. Ali je kvantni svet
daleko misteriozniji nego ıto su mogli i da zamisle. Kada su posmatrali, elektron se ponaıao
kao mali kliker. I proizveo je obrazac od dve linije, a ne obrazac meðudelovanja sa mnogo
linija. Sam èin merenja, ili posmatranja, kroz koji je prorez proıao, je znaèilo da je proıao
kroz samo jedan, a ne kroz oba. Elektron je odluèio da se ponaıa drugaèije kao da je bio
svestan da biva posmatran. I ovde se desilo da su fizièari zakoraèili zauvek u èudan
neverovatni svet, kvantnih dogaðanja.
−ta je materija, klikeri ili talasi?
I talasi èega?
I ıta posmataè ima sa bilo èime od svega toga?
Posmatraè je uruıio talasnu funkciju prosto posmatrajuãi.

ne mozete re-kreirati na vasem kucnom racunaru.

Ali onaj sa generatorom slucajnih brojeva mozete.
Pitanje - jel' ste stvarno toliko ne-zainteresovani?


@Bobak: Niko (jos) nije "video" ove snimljene trake, ali mislim da im ne mozes osporiti postojanje, zar ne?

P.S. Jel' te prosla glavobolja?

To je o talasnim i cesticnim svojstvima. Za ono o PSI eksperimentu sam ti rekao da nije to ovo o cemu je citat. Sez ti je postavio klip o dvojakom svojstvu elektrona, fotona itd. To je takozvana korkoskopularnost. Ako bi uradili Kvantni model Deda Mraza, kvantna fizika ne spori da bi mogao imati moci koje mu se pripisuju. Kao sto ne spori ni PSI fenomene. Samo sto ih sve vise iz domena fenomena spusta u nesto sto podleze zakonima fizike. Da ne tupimo sada ovde na Psihologiji o tome.