Ne znam sta da radim. . .  Poceo sam u poslednje vreme, od kad mi je majka umrla pre 3 meseca da sebe opterecujem nekim stvarima do te mere da je to vec sad postalo nesto sto mi apsulotno smeta da funkcionisem. . . Poceo sam da razmisljam o necemu o cemu ne verujem da bilo ko razmislja. . . Poceo sam da trazim smisao u svemu sto radim u zivotu i o svemu o cemu razmisljam. . . Poceo sam da trazim neki stav kojim sam se upravljao do sad u zivotu ili da bar nadjem neki stav kojim treba na dalje da se vodim u zivotu. . . Pa taman mislim da sam pronasao neki stav, kao npr.  da svakoj situaciji u zivotu prilazim na poseban nacin,  da je posmatram kao jedinstvenu situaciju, onda kazem sebi da je mozda i to pogresno jer zasto da razmisljam tako uopsteno, kad uvek imam nesto konkretno o cemu treba da razmisljam, kao recimo o spremanju ispita koje mi je sad bitno ili o selidbi koje ce vrlo brzo doci. . . Znaci, da li treba u zivotu da razmisljam samo o onome sto mi je trenutno bitno i da tome pristupam kao posebnoj situaciji ili da uopsteno razmisljam da svakoj situaciji u zivotu tako pristupam?. . . Zasto pokusavam da razmisljam o nekim situacijama koje ce mozda jednom da mi se dese, tj.  zasto trazim resenja za situacije koje mi se jos nisu desile?. . . Zasto ne umem kao drugi da se prepustim zivotu, da zivim zivot kao drugi? Jednom recju, zasto razmisljam o tome kako trebam da razmisljam?. . .  Voleo bih da znam kako drugi ljudi ne razmisljaju o ovim stvarima? Ili cak i ako razmisljaju, to im ne smeta da funkcionisu normalno. . . Zaista ne znam kako da nadjem resenje? Ne verujem da ce vam ovo zvucati toliko ozbiljno ali meni jeste zaista. . .
Hvala unapred.

Ne ludis... samo si nesrecan i nisi se suocio sa gubitkom i bolom zbog gubitka...

U ovom slucaju moze da se kaze samo - potrebno je vreme... i podrska prijatelja, rodbine, devojke...

Gubitak bliske osobe je tezak. Iz licnog iskustva potvrdjujem ovo sto je Anea napisala da je potrebno vreme, kao i podrska.

DJ-u od DJ-a
Ako mozes da shvatis da sve sto radis u zivotu nije moglo da bude bolje uradjeno, ne bi imao razloga da razmisljas o uradjenom, o onom sto radis i onom sto jos nisi uradio.
Zivot je sastavljen od situacija, bez obzira koliko one traju, u svakoj situaciji ti mozes samo da budes ti, i to je ujedno i jedini nacin da spoznas ko si ti.
Sve sto radis u zivotu nije smisao tvog zivota, smizao tvog zivota nije ni osecaj koji ti imas o tome
smisao zivota, jedini smisao zivota je ostanak u zivotu, nista drugo nema smisao.
Ako se covek rodi da bi umro, onda nije morao ni da se radja posto je svaki covek koji je umro identican
onom koji se nikada nije ni rodio.
Uzivanje u zivotu postoji samo sada i ovde, ako budes nastavio da ne osecas uzivanje za koje ti i ovako i onako nemas zaslugu, onda zivot ocigledno postaje patnja.
Covek moze ili da uziva u zivotu, ili da pati, treceg nema i laganja nema, posto osecaj ne laze.
Ja, za razliku od 95% ljudi ovde nikome ne govorim sta da radi, i znam da je resenje u tebi, ili nije, sto ces ti
shvatiti ili neces.