Svetlana Lukić: I sada kada je, najzad, Demokratska stranka Srbije izašla sa tim saopštenjem i oglasio se Koštunica, malo su bili ljudi ipak začuđeni tim osionim i arogantnim stavom, ali se nekako nije baš analiziralo detaljnije šta su u stvari oni to rekli. Da li biste mogli da nam pomognete da to protumačimo.

Srđa Popović: Cela ta konferencija za novinare i saopštenje koje su izdali svodi se na ono – ja priznajem samo sud svoje partije. Sada odjedanput vidite jedno strahovito nepoštovanje bilo kakvih institucija koje je zagovarala Demokratska stranka Srbije. Dokle god je ona imala odlučujući uticaj na te institucije, dotle su one morale da se poštuju. I oni su se ponosili time. Sad odjedanput sebi dozvoljavaju izjave kao što su – najoštrije osuđujemo pravosuđe. Čekaj pobogu, pa šta nam je ostalo ako ćemo najoštrije da osudimo pravosuđe, kakvo god da je. Nisam ni ja veliki zaljubljenik u naše pravosuđe, ali neke institucije moraju da ostanu van sumnje, da ostanu priznate kao jedine nadležne da u društvu rešavaju neke stvari. U čitavom njihovom stavu sada se pokazuje kako je Koštunica strahovito uvređen što će biti saslušan kao svedok. Stotine hiljada ljudi svakodnevno svedoči u ovoj zemlji. Svačija građanska dužnost je da svedoči o tome što zna. Ako ne zna ništa, pojavi se na sudu i kaže – žao mi je, ali ja o tome ništa ne znam. Ovde se već sama pomisao da bi neko mogao pozvati građanina Koštunicu da svedoči doživljava kao neka uvreda. To je neka megalomanija i izdizanje, ne nad samim društvom i politikom, nego i nad državom. I to od čoveka koji se stalno ponosio svojim legalizmom. Legalizam je izgleda dobar samo kad je meni u korist. Tako je i Milošević uvek postupao. I on je bio veliki legalista. Lična je i ozbiljna uvreda kad Koštunica kaže da specijalni tužilac vrlo dobro zna da on nema ništa da kaže, i da tužilac sada montira neki proces. Protiv koga montira proces? Protiv Ulemeka, koji je osuđen na 160 godina zatvora? Protiv Mikelića? Šta se to uostalom njega tiče i gde on nalazi interes za ishod toga postupka? Tačno je doduše da poznaje Tomića, i u odnosu na Tomića bih to jedino razumeo. To je pokazao i ranije kada se dopisivao sa njim dok je Tomić bio u zatvoru. Ovo je, dakle, jedan potpuno nerazumljiv i destruktivan stav sa stanovišta interesa Vojislava Koštunice. Šta je ovo, neka panika? Pozvali su te da svedočiš. Kakav je to stepen histerije sa kojom se na to odgovara? Da li je to strah, šta je to? Mislim da je ovo vrlo čudan postupak i da pokazuje jednu dozu političkog autizma. Zar oni ne vide kako izgledaju?

_{izvor: peščanik}

Срђа Поповић - потписник писма у коме се тражи бомбардовање Србије и то заједно са багреом сорошем и бжежинским. Кога све морамо да трпимо - такав би вероватно у бастиону демократије доживео ''електрични оргазмам'' на столици. Додуше ни др Булевар ништа није био бољи.

 

u kojem bastionu demokratije?
drugo evo odgovor srdje popovica koji sam preuzeo sa njegovog blog-a kada je reč o "traženju da se bombarduje Srbija":


 Što se tiče drugog navoda iz “odgovora” DSS-a koji se odnosi na to što sam se navodno zalagao za “bombardovanje Beograda i Srbije”, moram da kažem da je reč o falsifikatu sa čijom je zloupotrebom manipulisao još Slobodan Milošević. Naime, 1994. godine potpisao sam pismo u kome se tražilo bombardovanje vojnih pista sa kojih su iz Srbije poletali avioni koji su rušili gradove bivše Jugoslavije. Inače, nije nepoznat moj stav da bi samo rana spoljna intervencija mogla da spreči mnoge zločine, mnoge strahote, pa i genocid u Srebrenici i da bi od toga najveću korist imao upravo srpski narod. Verujem da je u to vreme svaki pravi patriota morao želeti slom Miloševića i njegovih agresivnih ratova. I tome nemam šta da dodam.

Није шија него врат. Додуше на нету постоји превод писма које је овај гмаз и морална гнусоба потписала у друштву бжежинског и сороша. И Дунав га опрати не може 

Кажем и екс премијер није био ништа бољи. Смрт му је само помогла тиме што је на блиц био покривен ореолом мученика. Иначе у то време по свим анкетама је био најомраженији не политичар - већ и човек у Србији.

Poziv da se onespesobe aerodromi sa kojih se bombarduju drugi gradovi je potpuno na mestu. Ne vidim u tome ništa zločinački.

A šta gradjani misle o premijeru pokazali su kada su izašli na dan njegove sahrane. Samo kasno su se setili, došlo im iz dupeta u glavu

нисам имао времена тај дан...роштиљ се распалио

Треба да те је срамота овога што си написао, какво год мишљење имаш о Зорану 

а зашто?
јеси ли ти можда туговао кад је мени деда умро? наравно да ниси и то није спорно...тај дан ми је био као и сваки други...упуцали тамо неког и то је то...на једно уво ушло,на друго изашло...роштиљ,друштво и тако то

А јел' њег било срамота кад је позивао на наставак бобмардовања, нећу да кажем своје земље јер искрено не верујем да је он Србију сматрао својом земљом, и то са безбедне дистанце. Да ли се икада постидео мале Милице, Варваринског моста, болнице Драгише Мишовић, Грделичког моста, нишке пијаце, санаторијума у Сурдулици, алексиначких цивилних жртава....


Жураја до јаја