Da li je internet zaista blagoslov za demokratiju? :: Internet ~ Novosti ~ Provideri

Da li je internet zaista blagoslov za demokratiju?

U poslednje vreme sve više socijalnih stručnjaka pokušava da pronadje odgovor na pitanje koje se samo nametnulo napretkom dve velike civilizacijske tekovine - Da li je internet čudesni napredak za demokratiju?
Na mnogo načina zaista jeste. Zahvaljujući internetu, ljudi mogu da uče i saznaju mnogo više i mnogo brže nego ranije, pre njega. U zavisnosti od ličnih interesovanja dostupne su nam sve informacije počev od mera za zaštitu kvaliteta robe u opštoj upotrebi, saveta o odgovarajućim gumama na automobilu, merenja ozonskih zračenja, temperature okeana, zagadjenosti vazduha, i sl. do najredjih primeraka knjiga bezbedno čuvanih u nekoj od svetskih biblioteka. Ako ste sumnjičavi u pogledu mas medija i ako želite da o tome podelite svoja razmišljanja sa ljudima koji isto ili slično misle, vi to možete učiniti premošavajući sve geografske limite, na način koji bi bio nezamisliv, pre samo jednu deceniju.
Zahvaljujući jednoj od najmoćnijih poluga nove tehnologije raste i moć konzumenata da 'filtriraju' ono što vide. Zahvaljući internetu i drugim tehnološkim naprecima, sve više ljudi je obuhvaćeno procesom 'personalizacije', zapravo ogradjivanjem i fokusiranjem samo na one teme i tačke koje predstavljaju njihov lični izbor.

A ako hocete da prosledite ili dobijete neku informaciju od širokog kruga ljudi, to možete učiniti putem e-maila i vebsajtova; to je još jedno čudo koje je zaista veliki dobitak za demokratiju.
Ali uz sve reči pohvala, divljenja i komplimenata, sociološka nauka i najnovija istraživanja ističu notu upozorenja.
Prevelika mogućnost izbora

George Bell, operativni direktor pretraživačke mašine Excite, kaže: "Stalno tražimo načine kako da odstranimo sadržaje koje ljudi ne žele i pružimo im samo precizno tražene podatke i informacije, da bi oni konstantno mogli osvežavati i obnavljati svoje personalne novosti".
Naravno, ovakav napredak čini život mnogo boljim i konfornijim, jer mi svi tragamo za načinima kako da isključimo nepozvane zvukove. Ali gledajući sa aspekta demokratije, 'filtriranje' je kontroverzni blagoslov. Razumevanje mešovitosti omogućava nam sagledavanje boljeg načina za dobro funkcionisanje sistema slobode izražavanja. U heterogenim sredinama, sam sistem funkcionisanja, zahteva nešto drugo, a ne slobodan, javno neograničen, individualni izbor. Prvo, potrebno je da ljudi budu izloženi onim materijalima koje nisu izabrali, izloženi različitim tačkama vidjenja, uvučeni u uglove slika koje sami ne bi mogli ni pretpostaviti da postoje, pa makar ih nalazili iritirajućim, jer je upravo to centralno mesto demokratije, kao uostalom i slobode, same po sebi.
Drugo, ima puno gradjana sa granicama u društvenom iskustvu. Bez medjusobne izmene tih iskustava heterogena sredina bi imala mnogo više teškoća da locira i odredi socijalne probleme kao i da ljudi uopšte razumeju jedni druge.
Ako verujemo da sistem slobodnog izražavanja poziva na neograničeni izbor krajnjeg korisnika, nećemo razumeti suštinu opasnosti. U jednoj slobodnoj, demokratskoj državi, gradjani moraju da teže sistemu koji omogućava širinu razmene iskustava sa ljudima, temama i idejama koje nisu unapred izabrane i fiksirane.

Zamislite jedan imaginarni sistem komunikacija u kome jedinka ima neograničenu moć u njenom individualnom uredjenju: Ukoliko neki ljudi žele da gledaju vesti sve vreme, slobodni su da rade baš to. Ukoliko ne vole vesti, i žele da gledaju fudbalske utakmice pre podne, a komedije uveče, takodje su slobodni da to čine. Ili ukoliko ljude zanima samo Amerika, i vesti vezane samo za nju - slobodni su da isključe bilo koju vest koja se tiče sveta van granice Amerike. Ukoliko nekoga zanima samo Njujork, ili Čikago ili Vašington, učiniće da vesti iz bilo kojih drugih gradova - jednostavno isključi.
Takodje u zavisnosti od ličnih odrednica, neko ko sebe doživljava kao konzervativca, liberala, vegetarijanca ili nacistu - slobodan je da običnim klikom miša isključi sve druge teme i zadrži fokus samo na svojoj omiljenoj - recimo nacizam. Ukoliko ljudi žele da izoluju sami sebe i da razgovaraju samo sa istomišljenicima, u mogućnosti su da to učine. Jedan vegetarijanac razgovara samo sa vegetarijancima širom sveta - apslolutno blokirajuhci bilo koga ko jede meso, da pristupi razgovoru.
Zahvaljujući napretku tehnologije i njenoj čudesnoj fleksibilnosti, naše komunikacione mogućnosti kreću se veoma ubrzano ka ovakvoj utopističkoj slici.
Pogled i na "drugu stranu"

Brojni sajtovi dnevnih novina danas dozvoljavaju filtriranje sadržaja korisnicima tačno u onoj meri u kojoj korisnik to želi - ni više ni manje.
Naravno ne razlikuje se to suviše od situacije sa novinama kupljenim na ulici. Ne čitaju svi ljudi iste novine, neki ljudi ne čitaju uopšte novine. Ljudi baziraju izbor na svom ličnom ukusu, afinitetima i tačkama gledišta.
U suštini, rizik sistema perfektne individualne kontrole je u tome što on može u potpunoasti da redukuje veoma značajnu "javnu sferu" i okruženje u celini.

Ali u izuzetnim, vanrednim situacijama ovakve razlike se gube. Jer sve novine donose vesti o dramatičnim, nepredvidjenim i iznenadnim dogadjajima, koji su od interesa za celu populaciju.( Poplave, nepogode, ratovi, izbori za predsednika...) Ukoliko je čovek postavio filtere na e- magazinima, da propuštaju samo informacije o konjičkim trkama - neće ni znati da je došlo do zemljotresa u njegovom kraju, osim ako mu kuća nije direktno uzdrmana.
Čitajući obične novine, takodje tražimo one tekstove koji su nam zanimljivi i poklapaju se sa našom tačkom gledišta ali jednim okom, dok okrećemo stranu zapazićemo fotografiju sa demonstracija u nekoj stranoj zemlji, ili tekst o kriminalu u LA, ili novom biznisu koji je započet u Tokiju, a mozda ćemo se vratiti da pročitamo priču o tome - što nam pri kreiranju filtera na e- magazinu ne bi ni palo na pamet da uključimo u mogućnost izbora. Slično je i sa gledanjem televizije i opredeljenjem za jedan omiljeni kanal ili jednu omiljenu emisiju. Na kraju te emisije, naše oko će ipak zapaziti početak sledeće emisije ili dijaloga, a mozda nam se učini zanimljivim i taj sledeci show pa ostanemo da ga odgledamo do kraja.
Kad se bolje osvetli funkcionisanje sistema slobodnog izražavanja, shvaćenog u svom apsolutnom obliku, dolazimo do činjenice da korisnički suverenitet, u svetu bez limitirajućih opcija, može da minira sistem demokratije.

Sistem u kome nemate kontrolu nad sadržajem je značajan za sredine koje imaju javne ulice, na kojima susrećete ne samo prijatelje, vec heterogene varijacije ljudi sa širokim lukom aktivnosti.(uključujući npr. političke proteste, prosjake...)
Ali kad ljudi vide materijal koji nisu izabrali njihova interesovanja i njihovi pogledi se mogu promeniti. Na kraju krajeva, ljudi će bar više znati o svojim sugradjanima i njihovom mišljenju. I ako im se to dogodi onda će biti veoma blizu značajnim izvornim ustavnim principima. Poenta je u tome da dobro fukcionisanje sistema demokratije uključuje javnu sferu u kojoj se razmenjuju iskustva, i u kojoj ljudi mogu da čuju poruke koje mogu i da promene njihovo mišljenje o nečemu, stavove i navike i u kome gradjanima mogu biti predstavljena i iskustva stranih zemalja, dogadjaji, navike i običaji drugih naroda i zemalja. Sve u cilju boljeg razumevanja medju ljudima, širenja tolerancije, humanosti i jačanja demokratije, kao osnovne vrednosti i uslova slobode ličnosti.
Sa demokratskog gledišta postoje tri bažične tačke o kojima se mora voditi računa:
a) Potreba da se prezentuju materijali, teme i situacije koje ljudi nisu izabrali, ili ih nisu izabrali u dovoljnoj meri da bi se u njima otklonilo nerazumevanje i izazvala znatiželja prema takvim temama.
b) Vrednost i potreba razmene gradjanskog iskustva
c) Uspostavljanje standarda i principa razmene stavova i mišljenja o svakom pitanju

Napredak tehnologije, naročito Interneta, teško da nam je neprijatelj. Napredak donosi mnogo više obećanja nego rizika, posebno zato što omogućuje ljudima da šire svoje horizonte. Ali, istovremeno sa porastom mogućnosti da ljudi sami sebe ogradjuju od tema i mišljenja, koja im se ne dopadaju, da ih odbacuju - raste istinska opasnost. Ali, možda je ovo jedna od sfera gde upozorenje kasni i gde je savremeni kompjuterski miš (umesto tradicionalnog duha) već pušten iz boce.

||| Olgica Krsmanović |||