Грешиш.... имамо јако пуно гојазне деце... и младих...

Мени, рецим, прва ацоцијација на реч "гојазан" увек буду они ненормално дебели људи, који се не могу ни кретати, нити водити рачуна о себи...
Мада, гојазност у било ком израженом облику узрокује најчешће здравствене проблеме, и то је оно што је забрињавајуће... Али савремен начин живота и самим тим исхране (која је пуна неких грозних хемикалија) једноставно учине своје... Још и физичка нективност, неке друге лоше невике и ето гојазне особе за трен.

Savremen nachin zhivota je samo izgovor. Mozhe se naruchiti domaca hrana isto kao i Big Mac, i uvek se mozhe odraditi jedan trening u dva dana umesto da se gleda TV ili visi na forumu ... 

svima je jasno zashto dzokeji ne mogu da budu debeli ... 

  ali zashto se izbegava da direktori, menadzeri i ostali rukovodioci imaju vishak telesne mase  :

--  gojazne osobe unose u svoj organizam vishak hrane ,uglavnom ugljenih hidrata . da bi se hrana svarila potrebna je utroshiti odredjenu kolichinu energije i razviti odredjenu toplotu . ljudsko telo je tako podesheno da ako troshi energiju u stomaku , onda pokushava da je ushtedi na drugim mestima (npr u mozgu) . zato su gojazne osobe chesto pospane , inertne ,bez incijative - nepogodne da budu na rukovodecim mestima 

KO IMA, DAĆE MU SE

Ružni ljudi su jedna od malobrojnih grupa koju je još uvek legalno diskriminisati. Na njihovu nesreću, postoje dobri razlozi zašto lepota i uspeh idu „ruku pod ruku“

Prevela:Tijana Vlahović
ponedeljak, 5. maj 2008

amislite da imate dva kandidata za posao. Oba su istog pola i taj pol je onaj prema kome imate sklonosti i može vam se činiti atraktivnim. Njihovi CV su podjednako dobri i oboje su dobro prošli na razgovoru. Vi ne možete da odolite a da ne primetite da je jedan prilično ružan i da je drugi lep. Da li ste pokolebani njihovom pojavom?



Možda niste. Ali manje moralni smrtnici mogu biti. Ako se pojava ne bi uzimala u obzir, zašto bi se ljudi posebno odevali za ovakve razgovore, čak i ako zaposlenje koje se oni nadaju da će dobiti, podrazumeva neformalnu odeću? Takvi razgovori za posao su prekretnice u životu. Ako lepota pokoleba one sa kojima se vodi razgovor, lepi će, uglavnom, imati uspešnije karijere od ružnih, čak i ako lepota nije neophodna kvalifikacija za određeni posao.

Ako ste bili pod utiskom nečijeg izgleda, ipak, da li je to bilo pogrešno? U društvu koje izbegava predrasude, favorizovanje lepih čini se veoma površnim. Ali nije uvek bilo ovako. U prošlosti, ljudi su često izjednačavali lepotu sa vrlinom i ružnoću sa porokom.

Čak i sada, izraz „ružan kao greh“ nije baš izašao iz upotrebe. Postoji, naravno, podjednako poznat izraz „kakve su ti oči tako vidiš“, međutim podtekst tog starog viđenja, da je lepota proizvoljna, pogrešan je. Većina ljudi se slaže o tome šta je lepo i moderna biologija sugeriše da postoji dobar razlog za to tvrđenje.

Otac naučne studije o lepoti je Rendi Tornhil sa Univerziteta u Novom Meksiku. Pre više od jedne decenije dr Tornhil se usudio da zapažanje do kog je prvobitno došao eksperimentišući sa insektima, primeni na ljude.

Insekti u ispitivanju su bile muve-skorpije (Panorpa communis) i zapažanje je bilo to da su one muve čija su krila bila najviše simetrična bile te koje su se razmnožavale više od drugih. Dr Tornhil je mislio da može da se ispostavi da ova prednost za simetriju bude univerzalna u životinjskom carstvu (i zaista izgleda da je tako). Zatim, on je pokazao da je to ljudska istina. Počeo je sa licima, manipulišući slikama da bi ih napravio više ili manje simetričnim i angažujući volontere suprotnog pola da ih rangiraju po privlačnosti. On je nastavio da eksperimentiše dok nije pokazao da svi aspekti telesne simetrije tome doprinose, sve do dužine odgovarajućih prstiju.

Razlog izgleda da je to što je teško da se održi savršena simetrija u razvoju embriona. Embrion koji može da je zadrži očigledno ima dobre gene (i takođe određenu količinu sreće). Postoji dakle više od koincidencije zašto se reči „zdravlje i lepota“ tako olako kažu, kao obična fraza.

Drugi aspekti lepote takođe su indikatori zdravlja. Stanje kože i kose naročito su osetljivi na bolest, lošu ishranu i tako dalje (ili možda, bilo bi bolje reći da su ljudska opažanja istančana i naštelovana da uoče savršenstvo i nedostatke u takvim stvarima). Nedavni naučni rad pokazao je još jednu asocijaciju. Nasuprot starim šalama o glupim plavušama, lepi ljudi izgleda da su i pametniji.

Jednu od najdetaljnijih studija o vezi između lepote i inteligencije uradili su Mark Prokoš, Ronald Jeo i Džefri Miler, koji takođe rade na Univerzitetu Novog Meksika. Ova trojica istraživača doveli su u vezu telesnu simetriju ljudi sa time kako su se pokazali na testu inteligencije. Ovakvi testovi postoje u mnogim varijacijama i većina istraživača u toj oblasti slaže se da postoji kvalitet normalno pripisan „opštoj inteligenciji“ koju takvi testovi mogu meriti objektivno zajedno sa specifičnim mogućnostima i takvim područjima kao što su svest o prostoru i jezik. Dr Miler i njegove kolege pronašli su da što je test više osmišljen da meri opštu inteligenciju, to su rezultati više bili u korelaciji sa telesnom simetrijom.

Lica izgleda da takođe nose informaciju o inteligenciji. Pre nekoliko godina, dva svetska stručnjaka za lice, Lesli Zebrovic sa Brendis univerziteta u Masačusetsu i Gilijan Rodz sa Univerziteta Zapadne Australije, sastali su se da pregledaju literaturu i rukovode neke nove eksperimente. Našli su devet starih studija (od toga sedam vođenih pre Drugog svetskog rata, što pokazuje koliko je staro zanimanje za ovu temu) i podvrgli ih onome što je poznato kao „meta-analiza“.

Sve studije u ispitivanju su koristile manje-više istu metodologiju, naime fotografisati ljude i pitati ih da urade IQ testove, onda pokazati fotografije drugoj grupi ljudi i pitati ih da rangiraju inteligenciju prve grupe. Rezultati su pokazali da ljudi imaju takva rasuđivanja koja nisu ispravna sve vreme, ali jesu dovoljno često da budu značajna. Dva istraživača i njihove kolege onda su promenili svoj eksperiment deleći svoje subjekte po godinama.

Rezultati su bili više nego iznenađujući. Oni su pronašli da su lica dece i odraslih ljudi srednjih godina izgledala kao da odaju inteligenciju, dok lica tinejdžera i starijih ljudi nisu. To je iznenađujuće zato što čitanje lica ove vrste mora sigurno da bude važno u selekciji partnera i tinejdžerske godine su vreme kada je takva selekcija najverovatnije u svom najvećem intenzitetu. Mada obratno, to je takođe vreme kada evolucija vredno radi da pokrije bilo kakve nedostatke, a promene uzrokovane hormonima koje se događaju tokom puberteta mogu obezbediti materijal potreban da se to uradi.

Ništa manje, skupljeni dokazi pokazuju da fizičke karakteristike zaista daju zaključke o inteligenciji, da su takvi dokazi izabrani od strane drugih ljudi i da su ovi dokazi takođe povezani sa lepotom.

Još jedan naučni rad takođe predlaže da ovo zaista znači nešto. Jedan od vodećih naučnika „lepote i uspeha“ je Danijel Hamermeš sa Univerziteta u Teksasu. Dr Hamermeš je više ekonomista nego biolog i to donosi malo drugačiji pogled na temu. On je prikupio dokaze sa nekoliko kontinenata da je lepota zaista povezana sa uspehom, bar sa finansijskim uspehom. On je takođe pokazao i da ako su svi ostali jednaki, savršeno legitimna biznis strategija može biti da se zaposli lepši kandidat.

Samo pre jedne decenije dr Hamermeš je nadzirao niz merenja u Americi i Kanadi koja su pokazala da, kad su sve ostale stvari uzete u obzir, ružni ljudi zarađuju manje od prosečnog dohotka, dok lepi ljudi zarađuju više od proseka. „Šteta ružnoće“ za muškarce bila je -9% dok je „nagrada lepote“ bila +5%. Za žene, možda iznenađujuće ako se uzmu u obzir popularne predrasude o polovima, efekat je bio manji: „šteta ružnoće“ bila je -6%, a „nagrada lepote“ bila je +4%.

Od tada on je nastavio da meri ove efekte na drugim mestima. U Kini, ružnoća stvara više štete kod žena, ali je i lepota više nagrađena. Podaci za muškarce u Šangaju su -25% i +3%, a za žene to su -31% i +10%. U Britaniji, ružni muškarci jesu lošiji od ružnih žena (-18% protiv -11%) ali je „nagrada lepote“ ista za oba pola i iznosi samo +1%.

Razlika se takođe primenjuje i kod zanimanja. Dr Hamermeš je posmatrao karijere članova određene (iako diskretno anonimne) američke škole prava. On je pronašao da su ljudi koji su rangirani kao atraktivni na osnovu njihovih fotografija sa mature, nastavili da zarađuju više plate nego njihove manje lepe kolege. Štaviše, advokati u privatnoj praksi skloni su da budu boljeg izgleda nego oni koji rade u državnim službama.

Što je još nepravednije, dr Hamermeš je pronašao dokaz da lepi ljudi mogu doneti veće prihode svojim zaposlenima nego manje omiljeni. Njegova studija o holandskim firmama za reklamiranje pokazala je da oni sa najlepšim izvršiocima imaju najveće prihode. Konačno, da doda so na ranu, pronašao je da čak i u njegovoj profesiji, za koju neko može pomisliti da je slepa za lepotu, atraktivni kandidati bili su uspešniji u izborima za kancelariju u američkom ekonomskom udruženju.

Poslednja distinkcija se takođe tiče izbora u javnim kancelarijama, kao što je jasno pokazano od Niklas Bergrena sa Rati Instituta u Štokholmu i njegove kolege. Tim dr Bergrena pregledao je skoro 2.000 kandidata na finskim izborima. Oni su angažovali strance (većinom Amerikance i Šveđane) da ispitaju fotografije kandidata u kampanji i da ih rangiraju po lepoti. Onda su uporedili ova rangiranja sa stvarnim izbornim rezultatima. Bili su u mogućnosti da eliminišu efekte od partijskih prednosti jer Finska ima sistem proporcionalnih prezentacija koji suočava kandidate iste partije jedne protiv drugih. Iznenađujuća stvar na koju se skreće pažnja je da su lepši kandidati, kako su ih rangirali ljudi koji ništa nisu znali o finskoj unutrašnjoj politici, imali tendenciju da budu uspešniji, iako u ovom slučaju za razliku od dr Hamermešovih ekonomskih rezultata, efekat je bio veći za žene nego za muškarce.

Ovi rezultati ukazuju na dvostruki proces koji tužno podseća na biblijski citat na koji se naslov ovog članka odnosi. Postoji petlja povratne sprege između biologije i društvenog okruženja koja daje onima koji imaju i uzima od onih koji nemaju.

To se događa zato što je lepota realni marker za druge ljude, podvlačeći karakteristike kao što su zdravlje, dobri geni i inteligencija. To je ono što biolozi zovu „neslažljivi signal“, kao duboki urlik velikog jelena pred parenje koji su manji adolescenti fizički nesposobni da ispuste. To dakle čini biološki smisao za ljude da više vole lepe prijatelje i ljubavnike, jer će prvi dati dobre saveze, a drugi dobre partnere.

To donosi lepima mogućnosti koje su nedostupne ružnima, što im omogućava da ostvaruju veze koje povećavaju njihovu vrednost još više. Čak i mala početna razlika može na ovaj način biti pojačana u nešto što jednostavno nije.

Imajući sve ovo u vidu, teško da je iznenađujuće da kozmetička industrija ima globalnu prodaju od 280 milijardi dolara. Ali da li zaista možete da slažete neslažljivi signal?

Istraživanje dr Hamermaša sugeriše da možete, ali na žalost to nije isplativo, u najmanju ruku ne ako je vaša svrha napredak u karijeri. Radeći u Šangaju, gde je razlika između „štete ružnoće“ i „bonusa lepote“ bila najveća, on je proučavao kako su troškovi žena na kozmetiku i odeću uticali na njihove prihode. Odgovor je bio da su uticali, ali ne dovoljno da se ti troškovi isplate u strogo finansijskom smislu. On procenjuje da je „nagrada lepote“ dobijena od takvih ulepšavanja vredna samo 15% potrošenog novca. Naravno, lepota je isplativa u drugim sferama života, sem radnih mesta. Ali to bi bila tema jednog potpuno drugačijeg članka.

Izvor: „The Economist“ br. 8560
Balkan magazin

Да ли је улагање у лепоту најбоља инвестиција

Студија која је спроведена током 2007. године показала је да је већини жена спољашња лепота важнија од унутрашње уз логично објашњење – она је видљива, оставља први утисак о особи и представља кључ животног успеха

Ако је веровати резултатима „Нивеине” истраживачке студије, која је спроведена на узорку од 528 жена из Немачке, Француске, Русије, Кине, Бразила и САД, старости од 20 до 70 година, ова питања сваки дан пролазе кроз главе свих жена на свету, које у новом миленијуму сматрају да је улагање у лепоту и негу – најбоља инвестиција у властити его и самопоштовање. Студија која је спроведена током 2007. године показала је да је већини дама спољашња лепота важнија од унутрашње уз логично објашњење – она је видљива, оставља први утисак о особи и представља кључ животног успеха.

Шта је за жене појам физичке лепоте? Витка фигура, правилних пропорција, дуга и уредна коса, крупне очи са дугим трепавицама... Тежина им је необично важна у доживљају сопствене лепоте, а високо вреднују и маникиране нокте, бисерно беле зубе и раван нос. Све жене, осим Кинескиња, прижељкују благо потамнео тен. Жене у Бразилу посебно цене чврсте груди и репрезентативан деколте, у Русији су неговане руке појам женске лепоте, док је дамама у Немачкој и Француској важнија чврста и наглашена задњица.

Који су производи за негу и лепоту женама најважнији? У целом свету нега лица је на првом месту, а најпопуларнији производи су антириди за предео око очију и креме за самотамњење – осим у Кини, где су на цени производи за избељивање. Најважнији предмети, који се налазе у козметичким торбицама свих жена на свету су маскара, кармин и сенка, а највише пажње нези косе посвећују жене у Бразилу.

Највећи број естетских операција на свету уради се у САД и Бразилу, а најмањи у Русији, јер жене немају поверења у естетске хирурге у својој земљи. Иако су све жене света уједињене у оцени да је физичка активност неопходна за витку линију, само жене у Немачкој, Француској и САД редовно вежбају. Американке су највећи фанатици када су у питању дијете и здрава исхрана са ниским процентом масти.

Шта откривају регионалне разлике? Женама у Бразилу најважнија је дуга, равна коса и савршено тело, због чега често стављају екстензије и одлазе под нож естетских хирурга. Младе Кинескиње воле упадљиву шминку, пуне усне и белу пут, због чега су средства за избељивање коже најпродаванији козметички производи у овој земљи. Немице фаворизују природан изглед, не лудују за естетском хирургијом и не плаше се старења, иако имају страх од широких кукова и целулита. Францускиње воле да експериментишу са новим мејк-ап трендовима, а од козметике највише користе оловке за усне, сенке и руменила. За Рускиње је лепота виза за улазак у високе социјалне кругове, због чега оне улажу многоенергије у своју спољашњост, а козметички фетиш нације је – лак за нокте. Американке су опседнуте идејом како да остану вечно младе, витке, затегнуте, са бисерно белим зубима…

Катарина Ђорђевић
[објављено: 07/05/2008.]

Izvor: Politika

Ovako,poznajem devojku koja tri godine nije izashla u provod,nema nijednog prijatelja,dechka nikad nije imala itd itd..
Potrazila je struchnu pomoc ali joj nisu pomogli psiholozi,samo se dublje zatvorila u sebe.
U depresiji je i chesto ima tkzv. histerichne napade..
Pokushala je i sa vezbama,i raznim dijetama,chak se i zdravo hrani ali se ne skidaju kilogrami,mislim da ima neki zdravstveni problem pa zato,ne znam tachno.
I shkolovanje je "upropastila".
i to sve zbog zlih ljudi i diskriminacije u drushtvu zbog toga shto ima vishak kilograma i boji se da izadje u svet.
Ona dan danas sedi po ceo dan kuci,u mraku zatvorena,sa najboljim prijateljem TV-om i knjigom.

Kako pomoci takvim osobama,shta treba da urade da bi se izvukli iz tog zacharanog kruga?

A da vas pitam onda, što je sa ljudima koji imaju hormonalne probleme i zbog toga su gojazni? Nisu sami krivi zbog toga ali prolaze isto to kao i oni koji malo previše uživaju u nekim stvarima)

@malena-ne postoji instant rješenje (što svi žele) već mjeseci i godine paženja na prehranu i vođenja zdravog života.

 ne postaje se gojazan zbog hormonalnih poremecaja , vec hormoni izazivaju povecanu potrebu za uzimanjem hrane. reshava se terapijom , samokontrolom i konzumiranjem hrane koja nije toliko energetski bogata.

brate susjeda se bavila odbojkom i igrala u 1 ligi. Nakon što je dobila šećernu bolest počela se debljati iako se bavila sportom i strogo se pridržavala prehrane za dijabetičare...

Da se krivo ne razumijemo...kriva prehrana u većini slučajeva uzrokuje to+100 000 drugih problema...ali ima tu i gena