Што би се замарао еволуцијом, кад он као савршено биће, апсолут коме се тежи, може да створи савршен свет одједном? Или је и њему било досадно? И као што неко рече, нигде не пише да је Адам са Евом имао нпр. сина и ћерку, па да су плодови њиховог инцеста такође починили родоскврнуће међу собом. Или са родитељима. Или је и то део казне због жеље за познањем добра и зла: кад си хтео да разазнаш добро од зла, сад чини нешто лоше, свестан да то чиниш. Али то мало руши слику о добром Богу и чини га мрачним осветољубивцем, зар не? Можда је и наставио да им вади ребра? мада сумњам да би Библија пропустила то да наведе. И колико ли је ребара, онда, спочетка људско биће имало?

Samo logicno su iskljuceni kreacionizam i evolucionizam. Kod kreiranje uvek treba da bude neko ko kreira a kod evolucija samo postojanje. Razlika je to da kod jednoga postoji ljudska nacinu pomimislio svets, inteligencija a kod drugoga fizika odnosno priroda. A to po mene i opisuje mera kompetentnost coveku, ko ceka na drugi svestima da urade ili izmisle nesto da bude posedjivan ili sama po prirodu resi problemu ili pusti sebe sa prirodnim harmonijom da da kompetentnost 100 posto.

vrlo mali dio, da, ali dovoljno veliki da spoznam tu ideju

a jel ti pada na pamet da Bog ne vidi vrijeme tako jednostavno kao sto ga i ti vidis?

Kod teorije evolucije nije mi pojmljivo da su milajardama godina trajale slučajnosti, jer skoro sve što se dešavalo sa zemljom stvaralo je okvir u kome će moći opstati živi svijet.
A poslije toga čitavi ciklusi razvoja tekli su savršeno precizno, nicale su nove vrste na savršenim procjenama. Meni je nevjerovatno da su organizmi bez uma, koji nisu ni svejsni da postoje bili u takvom jednom razvojnom ciklusu. Vjerovatno da oni nisu ni htjeli da se razviju jer nisu imali volje, ali su se razvijali.

Čudno mi je ta za milone godina razvoja nije došlo do grešaka u slučajnosti, da čitave grane nisu zapale u ćorsokak i ugrozile egzistenciju ostalih organizama jer je u priodi sve povezano. Međutim, tako nešto se nije desilo.

Pored toga mi danas imamo sve što nam je potrebno za život: raznovrsnu hranu da jedemo, vodu da pijemo, ruke i noge da radimo, gravitaciju da ne padnemo, sunce da se grijemo,... savršene karakteristike kosmosa - da su vrijednosti gravitacije, slabe intreakcije, jake intreakcije i lektromagnetizma neznatno manje ili veće svijet bi ne bi ni ličion na ovaj kakav jeste.

Elektomagnetna sila je 10.000000000000000000000000000000 0000000000 puta jača od sile gravitacije. Dodajte ovom broju samo jednu nulu i nema ni našeg Sunca ni nas.
 

Pa, mi smo slucajno ispali bas onakvi kakvi jesmo. Nismo mi planirani. Mogla su da ispadnu drugacija inteligentna bica od nas da su faktori bili drugaciji, mozda jos superiornija od nas. Mozda bih ispalo tako da se na zemlji nikad ne stvori inteligento bice. Inace mi nismo stali sa evolucijom. Nase fizicke sposobnosti opadaju, dok nam rastu mentalne, iz generacije u generaciju, ali veoma veoma polako.

evoluciju bih mogao prihvatiti jedino kao Božiji promisao.
Mi trajemo, svake sekunde, minute, sata, dana, godine... kroz vijekove, milenije...
čitavu vječnost i nikad nije bilo problema,

Ne, bio je vjernik, vjerovao je u Boga. Darwin, da, Charles Darwin.


Prvo da se ispričam i slučaju ako sam što krivo shvatio jer mi čirilica nije jača strana...
Ali hajde - vrijeme treba svoje ispunjenje, stoga, evolucija ima svoj smisao. Po prvoj kreaciji absolutno krajnji rezultat dao bi nepromijenjivost koja upravo pokazuje ono što je i najljepše u svemu - da je nesavršenost zapravo dio sve te savršenosti!

 Samo da opiči asteroid i da sve ode u rac kakvi smo...