Људи имају снажну моћ „саживљавања“ са стварима, околностима и другим људима не само из неке пуке сентименталности, но и због дара намењене свише да тај осет буде свезан благодаћу Духа Светога. Намењени смо не за себе но за „прошивеност“ Христовим везом. Ми смо увек у повезаности са неким или нечим, вољно или невољно, потврдно или одрично. Без такве врсте повезаности са тим даром, ми започињемо своје духовно причешћивање са свиме ониме што не садржи у себи Бога. Јер, само благодат садржи и изражава Бога. Данас је то за већину посао или љубав у лику другог пола. Тако, све оно што није Бог а учествује у нашим животима, не чини нас миро-носиоцима већ неуро-растројенима. Бојим се да другачије не може ни бити без те димензије. Али, у томе не видим смак света због „греха“, но само чињенично стање које нам показује како се рефлектује живот без Бога. Али, у суштини смо врло крхки, јер желећи да се ослонимо на своје снаге како би постигли тражени учинак макар и у добродетељним стварима, набасамо на пад и губитак енергије јер не можемо да постигнемо онолико колико је више него што ми можемо да дамо. У таквим ситуацијама се најбоље примећује докле нас води та моћ „саживљавања“ према свему у шта смо положили снаге да без Бога обликујемо.

Кога год дотакнемо искуством он/она постаје део нашег искуства.
Са ким год разменимо реч, његова/њена реч постаје део нашег опита.
Шта год прочитамо, одмах то постаје и део нашег бића.
Нама се дешава све оно што се другима дешава, ако то пак не бива истим делима, наш ум нам предочава то искуство другог као наше сопствено.
Аналогно томе, код једног светитеља сам нашао, у складу са темом, питање које га је дуго мучило: Како би Адам знао шта је добро а шта зло да није погрешио? Односно, како би знао да је зло - зло, идентификовао га као зло а да сам у злу не стоји?
Тако што би умом имао спознају шта је то зло али би личношћу и даље стајао у благодати Божијој. Зато када је Адам погрешио, читамо чудну, готово контрадикторну изјаву Бога: "Постаде као један од Нас (Свете Тројице)". Јер Бог исто тако зна шта је зло али није потребно да сагреши да би знао шта је зло.
Слично томе, и ми живимо од утисака...али није сваки утисак живот у Христу...само Литургијско искуство својим утиском из нас истискује непотребне утиске и дарује егзистенцијалне...можда смо зато као камелеони јер који год утисак нас додирне ми се саображавамо том тренутном искуству док не променимо боју, тиме и искуство, а тиме и утисак...

Nikako.
Adam je bio bez ega, potpuno nesvestan svoje situacije. Šetao se gologuz, nije znao ništa sem onog čemu je naučen, niti je imao želju da išta nauči. Mada, bilo mu je dobro.
Onda je pojeo jabuku, postao svestan sebe, svog položaja i stanja.
Ne mogu da se otmem utisku da je jabuka bila dobra stvar, jer je čovek stekao mogućnost da uči i raste te tako premaši ono što je u početku bio


Ne mora biti kontradiktorna.
Čovek je postao svestan sebe, svoje mogućnosti da bira, da kroji sopstvenu sudbinu. Odnosno "otkrio je slobodnu volju" i po tome postao poput njih, ko god oni bili, Bog ili bogovi.

tako je. ili mozda bolje - Kreator.

...i time je i sam cvek postao otelotvorenje kreatora ili drugim recima - kreator u akciji - ultimativno oridje Boga korz koga Bog upoznaje samog sebe. Da li je Adam zgresio - NE - jer greha nema. Postoji samo "kucna pravila" koja pokrecu ovaj univerzum i mi smo deo njih i samog univerzuma. Nema greha i nema kazne postoji izbor i posledica izbora kao prirodna extenzija kreatorove volje u sklopu beskonacnog okeana ljubavi a sa ciljem upoznavanja sopstvene sustine.

@Makros, Adam nije bio bez ega cim se opredelio za postojanje bez Boga. Nije bio gologuz nego odeven u energije Bozije koje nazivamo blagodat. U Bibliji se ne pominje nikakva jabuka. Pazi na metafore. A koliko se covek usavrsava izvan Boga vidimo po istoriji iza nas - nije se pomakao ni za 1mm kako na moralnom tako ni na ontoloskom nivou. Ono postade jedan od nas ne znaci da je otkrio slobodnu volju vec suprotno svoju smrt i ne-slobodu, vec znaci da moze poznati zlo ali ne kao Bog koji u Svom Dobru nema dualizma nego zlo u svojoj prirodi.

@Decky, kreator ima ime i nacin postojanja koje je utemeljio ili bolje reci vozglavio u samu Crkvu. Adam jeste napravio greh jer je to ista bogootpadija koja i danas postoji. Istina je da kazne nema svaki put kad pogresimo jer nas niko ne dira, sto otkriva da Bog nije sadista nego da mu je stalo do coveka, ali je pitanje koliko covek uziva u plodovima svojih ruku, greha ili vrline, izvan Boga u svom bicu.

Da, zato je Bog stvorio prvo Crkvu pa tek onda coveka. Bog je u Crkvi i nigde drugde. Kada je covek u Crkvi onda je Bog u njegovom Bicu.
Verdict:
Covek ne bi trebalo da izlazi iz Crkve. NIKAD.
Sem kad umre naravno.
I ono malo vremena izmedju rodjenja i dok ga ne unesu u Crkvu i ucinu ga delom Crkve.
Beba se naravno uvek slozi sa prethodnim jer 'Cutanje je znak odobravanja.'

Odgovoricu ti samo sa jednom recenicom a to su sledece dve(tri, cetri):

- Bog nije stvorio crkvu - nju je covek stvorio
- Covek nije stvorio crkvu da bi se priblizio Bogu nego da bi ispoljio moc nad drugim ljudima (citaj vernicima)
- Samim tim cilj crkve (kao organizovane religijske institucije) nije put ka Bogu nego put ka kontoli ljudi  - volja za moc - rekao bi moj prijatelj Niche.
- Bog je stvorio i stvara ali kroz nas - njegova volja je nasa volja jer njegova volja nema nacin da se ispolji osim kroz nas. Kada kazes da je greh moguc - to stvara oximoron jer kako je moguce da je u grehu (bogo-otpadnistvu) neko ko je put bozije volje i kao takav neraskidivi deo Boga. Ti podvajas coveka od Boga ne bili ga napravio gresnim od rodjenja. Bogo otpadnistvo nepostoji. Kako bilo sta moze biti van Boga ako je on deo svega i sve deo njega. Pusti se hriscanskih floskula i prica za malu decu i razmisli sopstvenim umom i srcem. Inzenjerskim recnikom receno - hriscanski koncept Boga ne drzi vodu. Vasa dogma je stvorena radi cilja sirenja moci nad ljudima (ko sto rekoh na pocetku) i kao takva nema za cilj da objasni covekovu duhovnu sustinu.

Христос је створио Цркву. Њен оригинални концепт веже се за почетке ширења хришћанства. Људи су ти који су се организовали. А како су људи кварљиви тако је и земаљска црква кварљива. Зато се трудимо да подижемо духовни храм у себи, неуиништив баш као онај за који је Христ рекао да га ни врата пакла неће надвладати. Живи били браћо! 

Bog ne stvara Crkvu svojim rukama nego daje viziju Mojsiju kako da napravi skiniju, hram a kasnije Crkvu koja ima svoje utemeljenje kroz razne procese preuzete iz Judaizma.
Uloga Crkve nije demonstracija vlasti i manipulacija ljudima vec njihovo saobrazavanje stvarnosti koja jeste i koja ce doci. Ako pak neko radi drugacije, nije naivan da se od toga otrgne.
Gresnost covecija nije moral nego smrtnost prirode. Brkas pojmove. Ako cemo pak i moralnim putem, moguce je da covek bude u bogootpadnistvu ako ne zeli da po slobodnoj volji ostavi svoj nacin postojanja.

Ma covek je ko kur'' sa kurtonom preko, skines kurton opet ti ostalo nesto da zagulis (ako nisi musliman to jest)