Људи имају снажну моћ „саживљавања“ са стварима, околностима и другим људима не само из неке пуке сентименталности, но и због дара намењене свише да тај осет буде свезан благодаћу Духа Светога. Намењени смо не за себе но за „прошивеност“ Христовим везом. Ми смо увек у повезаности са неким или нечим, вољно или невољно, потврдно или одрично. Без такве врсте повезаности са тим даром, ми започињемо своје духовно причешћивање са свиме ониме што не садржи у себи Бога. Јер, само благодат садржи и изражава Бога. Данас је то за већину посао или љубав у лику другог пола. Тако, све оно што није Бог а учествује у нашим животима, не чини нас миро-носиоцима већ неуро-растројенима. Бојим се да другачије не може ни бити без те димензије. Али, у томе не видим смак света због „греха“, но само чињенично стање које нам показује како се рефлектује живот без Бога. Али, у суштини смо врло крхки, јер желећи да се ослонимо на своје снаге како би постигли тражени учинак макар и у добродетељним стварима, набасамо на пад и губитак енергије јер не можемо да постигнемо онолико колико је више него што ми можемо да дамо. У таквим ситуацијама се најбоље примећује докле нас води та моћ „саживљавања“ према свему у шта смо положили снаге да без Бога обликујемо.

Кога год дотакнемо искуством он/она постаје део нашег искуства.
Са ким год разменимо реч, његова/њена реч постаје део нашег опита.
Шта год прочитамо, одмах то постаје и део нашег бића.
Нама се дешава све оно што се другима дешава, ако то пак не бива истим делима, наш ум нам предочава то искуство другог као наше сопствено.
Аналогно томе, код једног светитеља сам нашао, у складу са темом, питање које га је дуго мучило: Како би Адам знао шта је добро а шта зло да није погрешио? Односно, како би знао да је зло - зло, идентификовао га као зло а да сам у злу не стоји?
Тако што би умом имао спознају шта је то зло али би личношћу и даље стајао у благодати Божијој. Зато када је Адам погрешио, читамо чудну, готово контрадикторну изјаву Бога: "Постаде као један од Нас (Свете Тројице)". Јер Бог исто тако зна шта је зло али није потребно да сагреши да би знао шта је зло.
Слично томе, и ми живимо од утисака...али није сваки утисак живот у Христу...само Литургијско искуство својим утиском из нас истискује непотребне утиске и дарује егзистенцијалне...можда смо зато као камелеони јер који год утисак нас додирне ми се саображавамо том тренутном искуству док не променимо боју, тиме и искуство, а тиме и утисак...

Nikako.
Adam je bio bez ega, potpuno nesvestan svoje situacije. Šetao se gologuz, nije znao ništa sem onog čemu je naučen, niti je imao želju da išta nauči. Mada, bilo mu je dobro.
Onda je pojeo jabuku, postao svestan sebe, svog položaja i stanja.
Ne mogu da se otmem utisku da je jabuka bila dobra stvar, jer je čovek stekao mogućnost da uči i raste te tako premaši ono što je u početku bio


Ne mora biti kontradiktorna.
Čovek je postao svestan sebe, svoje mogućnosti da bira, da kroji sopstvenu sudbinu. Odnosno "otkrio je slobodnu volju" i po tome postao poput njih, ko god oni bili, Bog ili bogovi.

tako je. ili mozda bolje - Kreator.

...i time je i sam cvek postao otelotvorenje kreatora ili drugim recima - kreator u akciji - ultimativno oridje Boga korz koga Bog upoznaje samog sebe. Da li je Adam zgresio - NE - jer greha nema. Postoji samo "kucna pravila" koja pokrecu ovaj univerzum i mi smo deo njih i samog univerzuma. Nema greha i nema kazne postoji izbor i posledica izbora kao prirodna extenzija kreatorove volje u sklopu beskonacnog okeana ljubavi a sa ciljem upoznavanja sopstvene sustine.

@Makros, Adam nije bio bez ega cim se opredelio za postojanje bez Boga. Nije bio gologuz nego odeven u energije Bozije koje nazivamo blagodat. U Bibliji se ne pominje nikakva jabuka. Pazi na metafore. A koliko se covek usavrsava izvan Boga vidimo po istoriji iza nas - nije se pomakao ni za 1mm kako na moralnom tako ni na ontoloskom nivou. Ono postade jedan od nas ne znaci da je otkrio slobodnu volju vec suprotno svoju smrt i ne-slobodu, vec znaci da moze poznati zlo ali ne kao Bog koji u Svom Dobru nema dualizma nego zlo u svojoj prirodi.

@Decky, kreator ima ime i nacin postojanja koje je utemeljio ili bolje reci vozglavio u samu Crkvu. Adam jeste napravio greh jer je to ista bogootpadija koja i danas postoji. Istina je da kazne nema svaki put kad pogresimo jer nas niko ne dira, sto otkriva da Bog nije sadista nego da mu je stalo do coveka, ali je pitanje koliko covek uziva u plodovima svojih ruku, greha ili vrline, izvan Boga u svom bicu.

Da, zato je Bog stvorio prvo Crkvu pa tek onda coveka. Bog je u Crkvi i nigde drugde. Kada je covek u Crkvi onda je Bog u njegovom Bicu.
Verdict:
Covek ne bi trebalo da izlazi iz Crkve. NIKAD.
Sem kad umre naravno.
I ono malo vremena izmedju rodjenja i dok ga ne unesu u Crkvu i ucinu ga delom Crkve.
Beba se naravno uvek slozi sa prethodnim jer 'Cutanje je znak odobravanja.'

Odgovoricu ti samo sa jednom recenicom a to su sledece dve(tri, cetri):

- Bog nije stvorio crkvu - nju je covek stvorio
- Covek nije stvorio crkvu da bi se priblizio Bogu nego da bi ispoljio moc nad drugim ljudima (citaj vernicima)
- Samim tim cilj crkve (kao organizovane religijske institucije) nije put ka Bogu nego put ka kontoli ljudi  - volja za moc - rekao bi moj prijatelj Niche.
- Bog je stvorio i stvara ali kroz nas - njegova volja je nasa volja jer njegova volja nema nacin da se ispolji osim kroz nas. Kada kazes da je greh moguc - to stvara oximoron jer kako je moguce da je u grehu (bogo-otpadnistvu) neko ko je put bozije volje i kao takav neraskidivi deo Boga. Ti podvajas coveka od Boga ne bili ga napravio gresnim od rodjenja. Bogo otpadnistvo nepostoji. Kako bilo sta moze biti van Boga ako je on deo svega i sve deo njega. Pusti se hriscanskih floskula i prica za malu decu i razmisli sopstvenim umom i srcem. Inzenjerskim recnikom receno - hriscanski koncept Boga ne drzi vodu. Vasa dogma je stvorena radi cilja sirenja moci nad ljudima (ko sto rekoh na pocetku) i kao takva nema za cilj da objasni covekovu duhovnu sustinu.

Христос је створио Цркву. Њен оригинални концепт веже се за почетке ширења хришћанства. Људи су ти који су се организовали. А како су људи кварљиви тако је и земаљска црква кварљива. Зато се трудимо да подижемо духовни храм у себи, неуиништив баш као онај за који је Христ рекао да га ни врата пакла неће надвладати. Живи били браћо! 

Bog ne stvara Crkvu svojim rukama nego daje viziju Mojsiju kako da napravi skiniju, hram a kasnije Crkvu koja ima svoje utemeljenje kroz razne procese preuzete iz Judaizma.
Uloga Crkve nije demonstracija vlasti i manipulacija ljudima vec njihovo saobrazavanje stvarnosti koja jeste i koja ce doci. Ako pak neko radi drugacije, nije naivan da se od toga otrgne.
Gresnost covecija nije moral nego smrtnost prirode. Brkas pojmove. Ako cemo pak i moralnim putem, moguce je da covek bude u bogootpadnistvu ako ne zeli da po slobodnoj volji ostavi svoj nacin postojanja.

Ma covek je ko kur'' sa kurtonom preko, skines kurton opet ti ostalo nesto da zagulis (ako nisi musliman to jest)

Magic evo ti mali domaci zadatak

Citiraj ni jednu (samo jednu) recenicu iz Novog Zaveta gde Hrist objavljuje da osniva crkvu. Evo nek bude pola recenice nemora cak ni cela....

@andreej

Smrtnost prirode? Mislis prirodu smrtnosti? Od kada to da hriscani veruju u smrt - ja sam mislio da je vaskrsenje vas put - mora da nisam nesto shvatio....Greh iz smrti - zanimljiv koncept ali mi nije jasan. Okreni kako god ali problem koji tvoja filozofija ima je nemogucnost objasnjavanja svrhe u prave prirode dualnosti. Vi gledate da je jedna polovina ovog sveta Bozija a druga Satanina ili bogo-otpadnichka. Ja te opet pitam - kako bilo sta moze biti van Boga ako je on sveprisutan - ako je alfa i omega - pocetak i kraj - onaj koji jeste. Sta je to sto moze da bude van njega? Ako postoji bilo sta sa takvom osobinom to negira omnipotentnost Boga. E sad ako prihvatis da je sve deo Boga i da postoji slobodna volja onda svako moze da bira sta zeli da bude - neko je beo neko je crn. Da li to znaci da je beo blize bogu nego crni ? Ne samo znaci da jedan bira iskustvo drugog polariteta a oba polariteta vode izvoru istine. A istina je ta koja je jedna i van vremena. Polariteti su iskustvena skola. Beskonacno mnogo nacina da se iskusi Bozija istina i prihvati sopstvena Bozanska sustina. 

Brate mili mi svi ovde (manje vishe) razumemo srpski pa ajde da prevedemo taj tvoj citat kako ja razumem srpski:

 А и ја теби кажем да си ти Петар, и на томе камену сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати.И даћу ти кључеве Царства небескога: и што свежеш на земљи биће свезано на небесима; и што раздријешиш на земљи биће раздријешено на небесима. (Мт. 16; 18,19)

Ti si Petar i sazidaces crkvu tvoju - znaci Petrovu crkvu koja vrata pakla nece je savladati. Drugim recima Petar treba da "zazida" crkvu sopstvene vere u Boga u sebi jer takvu crkvu ne moze nista srusiti. To je njegova crkva - crkva njegovog licnogBoga i vere u njega.

Tek tada ce dobiti kljuceve carstva nebeskog - odnosno spoznace sustinu svoje vere i Boga.

A ova recenica je biser "и што свежеш на земљи биће свезано на небесима; и што раздријешиш на земљи биће раздријешено на небесима" - ili kako bi u Kabali rekli kako gore tako i dole. Ovime Hrist Petru daje sustinu carstva nebeskog. Ovo nije obecanje - ludom radovanje - on u ovoj recenici dobija objasnjenje sustine vere i sustine Boga.

A ono sto je jos interesantnije je da grcka rec petros od koje potice ime Petar znaci kamen. Isus se igra recima ali meni izgleda da govori o crkvi kao domu Bozijem koji je u svima nama. rec crkva potice od grcke reci kyriakon sto znaci dom boziji za koji svi znamo da u svojoj bazi ne oznacava zgradu vec centar covekovog bica.

Rec "ekklasia" se koristi u opisu dogadjaja posle Hristove smrti da opise kao "assembly, the whole body of believers" ili skup svih vernika u slobodnom prevodu sto je blize znacenju reci crkva na koji se ti pozivas. 

За Андрееја

Било би лепо да наведете који је то светитељ, наравно ако се сећате.
Овде се описује само пад првих људи, а претходио му је пад у духовном свету, пад лученоше...а мислим да изрази добро и зло нису овде етичке категорије, већ да имају онтолошки смисао и односе се на  заједницу са Богом и одрицање од исте, добар начин остваривања живота и зао начин остваривања живота, на саможивљење и живљење у заједници са Богом...




Деки, ово није превођење, али јесте твоје схватање тог одељка Новог завета (као што си и нагласио). Занимљиво си то појмио (а још занимљивије твоје разумевање српског језика  ), али то није оно што је Христос рекао, тако да је Меџик у праву, ш'о би рекли: Упецао си се. 

Иначе, у овом одељку се користи баш израз еклесиа: κἀγὼ δέ σοι λέγω ὅτι σὺ εἶ Πέτρος, καὶ ἐπὶ ταύτῃ τῇ πέτρᾳ οἰκοδομήσω μου τὴν ἐκκλησίαν, καὶ πύλαι ᾅδου οὐ κατισχύσουσιν αὐτῆς.

Силванус, у питању је св. Јефрем Сирин.

Деки999, ум ти се креће у два смера па су ти таква и расуђивања - из крајности у крајност. Наравно да идентитет Цркве јесте Васкрсење али се оно још није у пуноћи догодило за све - отуда смртност природе која још траје. Црква не гледа на свет као поље које се дели на Божију и демонску својину. Иако је Бог свуда присутан, човек због своје слободе, може бити изван Бога иако је у Богу (мада смо овде близу пантеизма којој само Црква може прекинути границе), јер није пријемчив за заједницу у Богу. Оно што тебе мучи јесте где су границе Божије благодати, тиме и деловања, на човека а на то питање Црква нема одговор иако она сама јесте извор саме благодати. А ја нисам заговорник да се човек само кроз Цркву спасава али је она прво место у очима Божијим са којим се улази у најдиректнији додир са Богом Откровења.

Silvanus-e brate svaka cast - u gresci sam. Madzik je dobio 5+ za domaci  . Samo se pitam da li je ovakva crkva upravo ono sto je Hrist zeleo da Petar sagradi ili je upitanju bilo samo propovedanje istine ...ali drugom prilikom o tome. A da i ne pocinjem o tacnosti prevoda originala jerbo pricasmo o tome na jedno 100tinak strana...

Andreej - zasto mislis da ja imam bilo kakve muke? Al na stranu ja i moj psihicki profil koji uporno pokusavas da sagledas u dobro poznatom popovskom stilu. Mnogo si mi brate konfuzan. Covek je u Bogu ali i nije u Bogu??? Moze naci spasenje van crkve ali je bolje kroz crkvu??? A koje spasenje i od cega? Od Boga? Od samog sebe? Od Paje Patka? Al ajde da damo alternativnu istinu kao jedu od mogucih. Kako ja vidim problematiku otpadnistva - ona kao takva ne postoji. Medjutim ako covek ne moze da bude "van Boga" (kao sto ne moze jer je sustina njegovog postojanja upravo i sustina postojanja Boga) prividno se dovodi u pitanje sloboda covekove volje. Posto mu je i ta sloboda data od Boga kao neprikosnovena onda mu je "dozvoljeno" da zivi u simulaciji (iluziji) otpadnistva od Boga. U sustini ove istine lezi spasenje covekovo. Jedino spasnje lezi u spoznaji da otpadnistva nema niti da ga ikada moze bit. Iz te cinjenice proizilazi lepota iluzije u kojoj zivimo i put oslobadjanja od straha od iluzije i konacno izlazak iz nje. Taj izlazak je moguc samo posle prihvatanja nase prave prirode. Prijemcljivost Bogu nije otud licni izbor nego neminovna istina iz koje pak proizilazi iluzornost greha kao mehanizma koji crkve koriste da bi odrzavale kontrolu nad ljudima.

Da li sad iole pojmis sustinsku dubinu problema bilo koje organizovane religije?

Deki999,

Ne mislim da imas ikakav psihicki problem - ti kazes da ja kazem....tja!

To sto pokusavas da umstveno napravis neku sistematizaciju - da ne kazem pravilo - na koji je nacin covek u  Bogu ili ne, to vec nije moj problem jer se Bogu ne moze uvek prici kao objektu na jedan nacin, a pogotovo ne kao objektu.
Spasenje - od smrti, ali ne ove privremene nego one vecne.
Ne dovodi se prividno pitanje slobode coveka - upravo je tu najveca dramatizacija u Hriscanstvu generalno - nego se dovodi u pitanje potpuno. Ili hoces ili neces sa Bogom. Ili jesi ili nisi lav. tja!
Moze biti otpadnistva - vidi malo sta rade najsuroviji ljudi na svetu koji kada demantuju nekog coveka ubistvom, mucenjem, silovanjem, itd., ustvari demantuju Boga koji je stvorio coveka. Ti ako hoces iluziju - ok, samo napred. Origen je imao dobre namere ali kod tebe nema toga, sve je neka nirvana, bezlicno blazenstvo, gde nije bitno ni ko je Bog, ni da li je potrebna Crkva kao onostrani prenosilac blagodati Bozije u ovaj svet.
A sta je nasa prava priroda, izvini? Bez Booga samo smrt i gnoj koji se sada na usporenom snimku ne vidi jer nam trajanje vremena vara cula.
A ovo da Crkva koristi svoj autoritet da bi manipulisala ljudima, savestima i seksom, ako cemo tako, samo pokazuje koliko su tebi energije Bozije teska zagonetka. Kad odgonetnes, razumeces o cemu pricam.

Andreej sad vidis dotichemo sustinu nekih problema. To sta rade surovi ljudi po svetu je veoma bitno - ako ne i najbitnije u spoznaju covekove Bozanske prirode. Bazican covekov strah (iz koga izlaze svi ostali) je strah od smrti. Kao i susto neznanje sta je smrt i koji je njen znacaj. Na kraju je strah od smrti ustvari simbol zaborava - zaborava nase prave prirode. Da nema tog zaborava ova velika simulacija (vido igrica) koju zovemo zivot ne bi bila toliko zanimljiva i edukativna kao sto jeste. Sva ljudska patnja izlazi iz tog straha - iz njega primarno proizilazi osecaj podvojenosti a iz njega plejada psihickih problema koji imaju u svom korenu ljudsku otudjenost i usamljenost. Iz tog beznadja (iluzornog u sustini ali i veoma realnog kada se zivi kroz njega) proizilazi to sto Hriscani zovu zlo. Koren zla je strah i neznanje - nemogucnost spoznaje da nepostoji razlika izmedju mene i mog brata (tebe na primer) - ja sam ti i ti sam ja a zajedno smo deo Jednog. Osnova korena podvojenosti i izvor nerazumevanja igre koju zovemo zivot je ta ideja da smo odvojeni od svega - to je prva ili primarna greska. Ne greh - nego greska. Adam jeste simbol ove greske jer je pokrenuo simulaciju i tocak vremena prihvativsi jabuku mudrosti  spoznaje dobra i zla a koja je pak zamenila vecnost bozije celine. Ipak, greska je ispravljiva i ne povlaci kaznu ali povlaci patnju kao posledicu slobodnog izbora. Pa kako se ona ispravlja? Prihvatanjem istine - istine o celini o Jednom o pravpj prirodi ljudske dushe. Jer kada izbacis ideju podvojenosti i strah nestaje. Nemas potrebe da je bojis svog brata, da mislis da on ima vishe nego ti jer kako moze da te ugrozi neko ko je deo tebe samog. Sta ostaje posle toga? Ostaje ono sto nije strah - bozija ljubav - nasa sustina.

Apropo "bezlicne nirvane" koja pokazuje da si kao dobar crkveni djak procitao sve knjizice Nikolaja Velimirovica. Da, pretpostavljam da mozes tako da zoves to nesto, sto nema ime nego samo jeste. Tvoja etiketa nece promeniti njegovu sustinu ali ce tebe odaljiti od razumevanja (pardon, osecanja) te sustine koja je i tvoja sustina. Ja te pitam - sta ostane u molitvi kada sva buka ode u pozadinu, kada svi strahovi padnu u vodu, kako zoves to lepo osecanje koje te obuzme kada osetis boziji mir u sebi? Bezlicna nirvana? Ili nekako drugacije? Zasto bi je uopste zvao - zasto ne samo pustiti da zivi u tebi? da li ti je ikada taj mir rekao kako se zove - da li si ikada oseti potrebu da to znas? Zar to upravo ne bi poremetilo blazenstvo koje postoji bez potrebe da bude okarakterisano i izmereno od strane bilo koga? Da li mislis da ima "vecne smrti"  necega sto je nastalo iz blazenstva bozije ljubavi?

Ostaj mi u miru.