Mislim, kada sam danas od rodjene majke cuo rec da nisam normalan, trgnuo sam se i odmah povukao.  Ne secam se kada sam poslednji put obisao neko sveto mesto/Crkvu i da se pomolim.  Ponekad i sam pomislim da pocinjem da ludim i pored svega sto imam.  Sta li se to zbiva sa mnom, osecam se napeto i da vise nisam ona ista osoba od pre.  
Pre sam uvek bio stidljiv i nikada nisam hteo da se zameram sa ljudima na ulici.  Sta god da mi na poslu kazu ja sam bio nasmejan maksimalno opusten, podosta popustljiv na zadirkivanja i te stvari.  Danas, zadnjih nekoliko nedelja mi se stalno vrzma po glavi ''sta ima ja njima da se smesim i da im budem prijatan, prijatelj''.  Svi su primetili neku moju cudnu promenu kada mi je kolega na poslu postavio pitanje da li imam probleme u kuci?

Niko ne zna za jedan incident koji sam napravio pre mesec dana kada sam posle zurke odbacio prijatelje svakog svojoj kuci.  Poludio sam! Vozio sam se sam po gradu i na periferiji grada vidim par kako se svadja, a devojka romkinja, ne znam sta je bila nije bitno, place i preklinje svog malo povisokog decka nesto.  Ja onako stao kraj puta, a oni na 5 metara ispred mog auta i pomislim sad cu da mu polomim i ruke i noge i dusu da mu izvadim.
Uzeo sam metalnu shipku, izasao iz auta i osetio jako znojenje, snazan pritisak u grudima kao nikada do tad.  Osecaj gusenja! Znao sam da nema nazad! Zamahnuo sam i jednim udarcem oborio na zemlju.  Poceo sam da gazim momka, ustao je i poceli smo da se shutiramo, rvamo. . .  Jedino sto se secam je da nisam nista video od silnog znoja koji se slivao na ocima.  Devojka je pobegla, a ja sam kasnije pozvao hitnu pomoc.

Osecaj ludjenja je stalno tu, prosto ne mogu da se programiram da se smejem kao pre sa ljudima koje volim, koje vidim oko sebe.  U marketu me kasirke dobro znaju a danas nisam ni primetio da sam prema jednoj poznanici ispao idiot, bas pravi idiot.  Pitala me da li hocu racun, a ja visim i rogatim glasom odgovorio 'naravno da hocu, daj' i maltene oteo iz ruku, a verujte mi nisam hteo tako da se ponesem.  Pretvaram se u monstruma, a ne mogu sam sebi pomoci.

Ljudi moji sta je to sa mnom???

Postoji sansa za to mada je verovatno u pitanju samo nagomilani stres. Koliko vidim po prici, moguce da si pod nekim stresom zbog neceg(nagomilani problemi i slicno) pa se to odrazava i na tvoje ponasanje. Dobra vest je da si primetio na vreme pa da mozes lepo otici da popricas sa nekim o tome. Laksa(ali verovatno i manje solidna opcija za resenje problema) je da lepo popricas sa nekim prijateljem o tome. Malo teza ali opcija koja je sigurnija je da tu pricu odradis sa strucnim licem. Uzmi uput u Domu Zdravlja pa popricaj sa psihologom ili psihijatrom ako treba. Nije nista toliko strasno, a moze da ti resi problem kako bi ti se ne bi desavale stvari koje ti se desavaju(tipa to za obracanje sa drugim ljudima i prebijanje istih). 

Da li ja zaista ludim ???
da

ne ludis, ali te menja (na gore) neko kontinuirano, najcesce podsvesno stanje kroz koje iznova prolazis

probaj najpre sam sa sobom da utvrdis STA je to u tvom zivotu cime si kontinuirano nezadovoljan, osecas mozda nepravdu, nesto te tisti, prihvatio si neko stanje koje te postepeno unistava

ako uspes sam sa sobm da dodjes do nekog zakljucka, onda pokusaj da iz korena promenis to sto te neprekidno upropascava

ako ne uspes, idi kod psihijatra da zajedno skapirate o cemu se tu radi

to je normalna reakcija..samo olos...ne bi reagovao.da vidi neko maltretiranje na ulici....
ali problem je sto ti na taj nacin zelis da se oslobodis..nekog pritiska..i naboja negativne energije..
treniraj nesto...idi izlupaj vrecu svaki dan po deset minuta....
a i ne bi bilo lose da i jebes nesto....

Nedostatak snosaja.

@Marko284
Nemam jos uvek nekih tezih problema bar za sada zivim kod roditelja, nisam ozenjen.  Sa meterijalne strane stojim solidno, imam svoju sobu, radim, imam svoj auto, trenutno nemam devojku raskinuli smo pre par meseci ali se sada i plasim da je imam.  Najiskrenije! Odjednom mi naidju nekontrolisani izlivi agresije i tada sam u stanju svasta da uradim.  Neka panika me obuzme, tesko mi je to da opisem, zaista!

@
Jako me nervira recimo nepravda na poslu.  U velikoj firmi u kojoj radim imam ugled dobrog i pametnog radnika za razliku od drugih starijih sa jos duzim radnim iskustvom.  
Deca vecih bossova rade tu i nemaju veze s mozgom.  Motaju se po kancelarijama, rade na mashinama kao nesto znaju, a primaju platu nesto manju nego ja! Svakodnevno gledam tu nepravdu da se ja jos uvek vodim kao privremeni radnik, a njihovi rodjaci dobiju resenje za stalno! Sin direktora, potpisano najveci balavac u firmi dobio resenje za stalno, a prosle nedelje umalo nije otkinuo prst na mashini iz ne znanja! Svi se cude kako je provukao prst tamo ali zato kada se to desilo cela firma na nogama.  Da li te bolli, a on jadnicak, konj od 21 god.  ponosan na sebe sto je onako posteno odrao prst i ceo nokat.
Iskren prema sebi to je jedina stvar koja me trenutno razara iznutra. . .

zivot je kucka....sto pre se s tim pomiris....bolje ces zivjeti....

boli te uvo..radi posao...dok ti traje radno vrijeme..radi ga za platu....
i nemoj ga nositi sa sobom kad izadjes na kapiju....naudices sam sebi tako....

Pa bre, jbg, ako i sam znas da ti ne valja moras da nadjes nacin da smiris tu agresiju. Nadji nesto sto te smiruje i opusta pa probaj da "iskanalises" kroz to. Ako stvarno to ne mozes, onda bolje odi i popricaj sa nekim oko toga.

A devojka bi ti generalno samo pomogla jer bi mozda manje bio fokusiran na lose a vise na dobre stvari tako da generalno nema potrebe da se plasis u vezi toga...

odnos sa roditeljima, prisustvujes li nekim negativnim scenama, da li ti je propao neki plan ili jako tesko ostvarujes nesto sto si naumio? da li se plasis necega ili brines u vezi necega na sta apsolutno ne mozes da utices ili ne vidis nacin  kako da utices?

pazi, nesto jeste, samo moras da nadjes sta je..

mozda je i to na poslu sto si ispricao, ali tesko da moze toliko da te podsvesno poljulja

moze, ako ne mozes da se snadjes u nepravdi, a to opet vuces iz kuce, ako si recimo bio previse zasticen i nisi se ranije susretao sa tim da se neko stalno ogresuje o tebe

itd..

inace, moj drug iz srednje skole imao je slicnu epizodu u zivotu kao ti.. ispostavilo se da je imao ozbiljan disbalans u radu stitne zlezde.. pa se lecio neko vreme i sve se vratilo u normalu ..

mozda bi trebalo da popricas sa svojim lekarom o tome 

Stres.
Cim se ti pitas da li si normalan, znaci da jesi...
A i kad citavog zivota izifravas dobrog momka i osobu na koju svako moze da se osloni... naravno da ces sa puknes pre ili kasnije... nije to zdravo...

A posto vec imas osecaj da ludis, a nisi siromah... treniraj nesto ... zaokupice ti paznju i imaces gde da izbacis energiju...

Inace, kriza je..  tako da svi imamo osecaj da ludimo...

Stres,mozda ne direktno,ali indirektno utice na tvoju promenu ponsanja...
Posao gledaj kao mesto gde zaradjujes,ne nosi ga kuci,niti svoj privatni zivot na posao...
Pronadji sebe,tj. radi stvari koje volis iskreno,nadji sebi neki hobi,napravi sebi neki manji cilj...
Prema porodici,hm,porodica je najbitnija stvar,bar meni,tako da njihova podrska mnogo znaci...
Okupiraj se stvarima i ljudima koje volis...

Slazem se sa ostalima, stres...
Poseti psihologa. To nije nista strasno, a pomaze. Veruj mi 

Kako si od cinjenice da si na njega krenuo sa sipkom dosao do situacije gde se rves sa njim

Iskreno da ti kazem imam i ja milion puta takve tripove pa i mnogo gore, milion puta pomislim da sam skroz prso al potisnem to pa guram dalje... Tako dok ne poludim skroz. Zivot je nekom majka nekom maceha

 

U glavi mi je prolece,
U telu - leto naceto;
U dusi - jesen danima,
U srcu - zima prema svima.
Ta zima, hladna jeziva,
Uvek k'o ti se preziva.
I zato nek' te ne cudi -
Sto moze ludak,
Jos da poludi!

Ako sagledam malo bolje situaciju zadnjih nekoliko meseca uznemirila su me nekoliko dogadjaja. Prvi je da sam postao kum jednom deckicu koji se rodio. Lepo je to! Krsticu ga za koji mesec, roditelji pripremaju veselje od ne znam ni sam koliko gostiju. Mali pritisak zbog toga kao i zbog jos jednog druga koji mi je sa samopouzdanjem dao do znanja da cu uskoro biti vencani i krsteni kum njemu i njegovoj supruzi. To su dva dogadjaja koja me ocekuju tamo u Aprilu, a ne znam ni kako ni otkuda jer koliko god da stojim finansijski opet su to troskovi. Porodica me malo ne podrzava u tome za drugo kumstvo kada sam im ispricao ali sta sad. Treba raditi za to i zrtvovati neko putovanje ALI, sa druge strane opet odraslo se, to je deo zivota, te ceremonije itd, kumstvo se ne odbija.
Tako je, glumim dobru osobu i svima ugadjam, to sam i ja primetio.

U kuci nema negativnih scena sem jedne kada sam lupio tetrapak s mlekom. Poklopac popustio i toliko. Proglasen sam ludim, a tada sam se i upitao sta je to sa mnom?

Na poslu me nepravda razara jer je doslo vreme krize. Trenutno firmi ide lose i preti tehnoloski visak, tu cu biti ja sigurno ali me nerviraju sve tatini sinovi imaju prednost. To hocu da promenim ali sam jedna ovca medju hiljadu vukova. Generalni direktor, zena sekretarica, zet vodja smene, njegov brat (moj prijatelj), njegov sin. Konstrukcijski direktor, zena i njegov sin.
Drugi ljudi nemaju za hleb dok su se ovi raspekmezili i svi rade. Crevca!

Pokusacu ovih dana da potrazim pomoc psihologa pa da vidim sta ce mi reci.


@Orfanelin
Ne znam kako sam dosao, mozda sam je iz straha ispustio. Nije lako kada krenes i onda se pokajes sto si krenuo na neduznog momka. (ipak je to bila njihova stvar)
A vidim pises i pesme, sta si ti pesnik?

 

Orf nije pesnik, vec plagijator 

Koliko ti , druze , imas godina i kada si rodjen ?

Stres je sirok pojam , sta ga je izazvalo to je pitanje .

Po ustaljenom programu , nesto te je u skorijoj proslosti povredilo neka nepravda , nesto od cega nisi mogao da se odbranis ili pak nisi zeleo , nesto sto ti je zatvorilo usta u trenu i to je to. To osecanje te je po pravilu oborilo ali si ga ti odmah radi sigurnosti gurnuo u pozadinu i skroz zaboravio na njega . Vec danima nerazmisljas o tome i verujem da ti cak nije palo na pamet da to iskazes ovde.

Moc tvoje podsvesti je dobar sto znaci da ti ne bi trebao da imas ovakve probleme , jedino sto moze da te zezne je neka naglo potisnuta emocija . To je ka kada beba doji pa povuce vazduh i zagrcne se , onda cekas da podrigne i izbaci taj vazduh iz sebe , pretpostavljam da se slicno sa tobom desava.

Ako kazes koliko godina imas neke stvari moze i ta cinjenica da objasni

Bmw... ti se prvi put u zivotu sreces sa pravim i ozbiljnim problemima...
To se zove... odrastanje...

Da bi naucio da letis, moras da padnes...

Sta vise, ja nikada ne bih poverila ni nacrtanu ovcu ljudima koji nisu imali nijedan ozbiljan lom u zivotu...

nadjisebi curu i prestani se tripovati...i dubioziti...
otjeraj sve u pm...reci sebi boli me uvo za sve...
i pocni da zivis....mladost nece cijeli zivot trajati...

Zeljko Samardzic. 

Iskreno, ako ti je to glavni problem u zivotu onda ti zivot nije uopste los. To su lepi dogadjaji, a pare, pa pare se nadju...

Tako da, sto rece bobak, opusti se i zivi zivot. Po ovome sto si rekao to uopste nije los zivot za ziveti. 

Usput pokusacu da odgovorim i na ostale odgovore..

U skorijoj buducnosti imao sam jedan jako gadan obracun u kom je ortak zavrsio u bolnici zbog povrede glave i vrata, sve zbog moje krivice. Nisam ga ja prebio vec smo se tukli zajedno! Razlog tome je moja devojka. Da, dobro ste procitali moja bivsa! Naleteli smo na tu budalu sa njegovim olosem... Taj dogadjaj sam ostavio iza sebe i trudim se da ne prolazim u tom delu grada ali srce me boli sto je tako ispalo zbog mene, bolje da sam ja zavrsio tamo. Momak ni kriv ni duzan zavrsio u bolnici. 
Imam 25!
Sto se devojaka tice, bice i toga. Znam! Imam jednu u planu i to me raduje.

@Marko284
Zivot mi u sustini i nije los, ne mogu da se zalim ali me pogadja nepravda! Ovih poslednjih nekoliko meseci -godinu dana su mi bili totalni preokret. Sve se nekako sakupilo pa sam i zaista pomislio sta je to sa mnom. Da li zaista ludim? Sada me muci i ono sto sam prebio neduznog momka.


No, hvala svima malo ste mi vasim komentarima vratili zelju za zivotom.