Da li imate tetovazu i koju ? :: Dopisivanje ~ Upoznavanje sa clanovima

Jezivo.........hm........let's see. Meni je jezivo kad grupa malograđana određuje šta je ok, a šta ne. Šta je podobno, a šta nije. To što ja radim sa svojim telom je isključivo moja stvar, jedino mi je malo frka što ne mogu da radim tetovaže baš svuda gde bih ja želela, jer radim na takvom mestu gde tetovaže baš i nisu poželjne (opet malograđanština). Većina ljudi na njih reaguje ok, dok drugi pričaju: "Šta ti je to trebalo, pa nisi dete, pa imaćeš dete, šta će ono da kaže kada vidi mamu sa tim šarama...bla, bla, bla"...Uvek kažem isto, imam 26 godina a ne 15, nisam ih uradila iz hira i mode, kao što ih većina, pogotovo ženske populacije radi. Uradila sam ih, jer volim taj način izražavanja svog stava, svaka od njih mi znači nešto u životu, da li događaj, da li neko moje gledanje na stvari, da li ljubav prema nečemu...i ne stidim ih se, već nasuprot, ponosna sam na njih.
A imala sam i x slučajeva "prijateljica" koje su me odgovarale od prve tetovaže (biser: nije u skladu sa hrišćanstvom, ipak si ti pravoslavka Smile

)...a kad sam je odradila...počele su da razmišljaju o kani, privremenim tetovažama i tako tim čudima, kojima ne vidim ni svrhu ni cilj. Ne znam da li je to ljubomora, zavist, kiselo grožđe...ali znam da ja nikoga nisam nagovarala da se tetovira, čak suprotno, neke sam odgovarala kada sam videla da nisu 100 % sigurni u to što žele. Svesna sam da je to za ceo život, ali pošto sam 10 godina čekala da se formiram, da mi ideja sazri, da vidim da li je to samo tinejdžerski hir ili nešto stvarno ozbiljno, nemam zbog čega da se kajem. I naravno, ne pada mi na pamet da i jednu uklonim, eventualno doradim.
Malo mi je bilo smešno na jednoj svadbi kada sam bila u haljini na bratele i kada su svi, umesto u mladence buljili u moja leđa...ali navikla sam. Moja okolina je navikla na njih, moja majka je navikla na njih...pa gde je tu onda frka i "jezivost". To je baš preterana izjava.