Zivimo u vremenu koje zahteva da svako misli najvise na sebe, a malo ili nimalo na druge. U takvim uslovima se susrecemo sa raznim ljudima, cije je namere ponekad tesko prozreti,  a ne moze se svakom verovati. Koliko verujete ljudima oko vas?

Zavisi od mnogo cega. Nikada ne mozete zasigurno znati da neko laze, ali se po nekim pokretima delova tela ili oka moze proveriti ako sumnjate. Naravno iscenirana ljubaznost ne znaci da se nekome moze verovati samo ako je fino fin prema vama. Poverenje se zasluzuje i izgradjuje vremenom.

Ne verujem ni samoj sebi ponekad, a o drugima da i ne govorim.
Ne verujem nikom, ali bas nikom.
Ali nadam se jos uvek da cu sresti jednu (makar) osobu kojoj cu moci da verujem, jer do danas takvu nisam srela, na zalost.

Upoznaj nekog povrsno... veruj mu do krajnjih granica dok te ne razocara prvi put... ljudski je

jako malo ... verujem mojim nablizim i verujem mojim najboljim drugarima ( ima ih trojica ) . Ali ni njima ne govorim niti poveravam sve ... ipak neke stvari treba zadrzati za sebe .... tako sam naucio jer sam se x puta zajebao ... tako da sad zaista malo mogu da verujem ljudima ... neko ce sasvim slucajno , ne namerno da se izleti ... i to moze da me gadno kosta ... zato neke stvari neka ostanu u meni ... mislim da je tako bolje .... a i zivimo u zaista nerealnom svetu gde mozes jako malo verovati ljudima .... u svetu gde je svako ljubomoran na svakog .... ipak je ovo Srbija .....

Najnormalnije je da se ne moze svakom verovati, ali cini mi se da  su danas te granice (ne)poverenja veoma pomerene, da ne kazem nekad i izopacene. Ovu temu sam postavila na forum iz razloga sto sam u zadnje vreme (slucajnost, ili nesto drugo), srela par ljudi koji imaju problema sa poverenjem. Ni sad ne mogu da procenim da li su lagali zato sto su takvi po prirodi, ili ne veruju ljudima pa zato lazu! Cini mi se da je otvoreno  nepoverenje kod vecine ljudi danas sve izrazenije.

Diskutabilno...
Najnormalnije je da nemas potrebu da se svakom poveravas, a da imas poverenja u one kojima to radis.
Isto tako po meni je najnormalnije da nema svako potrebu da ti se poverava.
Nikad ne bih rekao da je da se tako izrazim nepoznavanje "opravdanje" za laganje, nepoznavanje je izgovor da ne kazes sve... ne da kazes lazno.

Mnogo puta sam se opekao na "najboljeg" prijatelja. Pored ukazanog maximalnog poverenja, neki ljudi ti zabiju nož u ledja ne razmišljajući na posledice

Mislim da se ljudi razlikuju mnogo!
Recimo neki se rode da prepoznaju na prvi pogled ili pri prvom kontaktu kakva je osoba ko,
a neki ljudi vecno zive u zabludama jer nemaju njuh da provale ko ih laze i maze a ko im je prijatelj.

ne verujem ljudima generalno, onima koje ne poznajem i onima koje poznajem, ali imam dva jako dobra prijatelja kojima uvek, ali UVEK mogu da se poverim, kao i oni meni, bilo kako bilo jos me nikada nisu izneverili...e sad koliko ce to da potraje ko zna.