TRAGIČNA SUDBINA IZRABLJIVANIH MALIŠANA
Ne smeju kući ako ne donesu 1.000 dinara od prošnje

Nikola Šević    | 23. 08. 2010. - 00:02h | Foto: M. Đ. - B. P.    | Komentara: 98
Beograd - Dvojica dečaka čekaju da se na raskrsnici u centru Beograda upali crveno svetlo ne bi li od vozača koji se zaustave iskamčili koji dinar. Treperi zeleno, žuto, crveno, tri automobila staju. Dečaci rutinski kreću i mole za novac.

Još dok prilaze crnom džipu, zatamnjeni prozori se zatvaraju. I ne pokušavaju da dođu do vozača. Iz "golfa" muškarac dreknu na njih, dok im se kod crvenog "juga" posreći. Ukupno dvadeset dinara. Podeliše ih i vratiše se pored semafora da sačekaju da se ponovo "zatvori".

- Imam trinaest godina, ovo je moj komšija. On ima četiri. Sa Kosova sam, a roditelji su mi otišli u Norvešku. Živeo sam kod drugara u Krnjači čiji me je otac maltretirao i terao da prosim. Ima ukupno sedmoro dece i sve ih vodi da prose. Najstarijeg, koji ima sedam godina, najviše muči. Doskoro nije hteo patike da mu kupi, nego je prosio bos. Čuo sam da ih je odveo u Crnu Goru na more. Tamo je sad najveća zarada - priča dečak dok prljavim rukama stavlja sitniš u džep.
Drugi mališan, ne stariji od četiri godina, prisiljen je da satima stoji na ulici na preko trideset stepeni.

- Svako dete mora da donese najmanje 1.000 dinara na kraju dana. Ako donese manje para dobiće batine. Tako je kod svih. Ponekad nas kontrolišu starija braća, ali najčešće svi donesu koliko treba jer posle toliko batina nikom ne pada na pamet da zabušava - kaže stariji dečak.

On kaže da je grad podeljen i da ne sme "da prosi gde hoće".
- Nama kažu gde smemo da budemo. Svaki gazda ima svoj deo gde deca rade za njega. Policija nas je u početku terala sa ove raskrsnice, ali uglavnom samo prođu. Ipak, mi se okrećemo i čim ih vidimo, sklanjamo se - priča on.

Onako usput kaže da će sačekati da sakupe još dvesta, trista dinara, pa će da se sklone u hlad.

Izrabljivanje dece prisutno je na Saboru u Guči. Posle pisanja "Blica", policija u Čačku privela je Rajnu S. (32) i Vesnu S. (53) zbog sumnje da su izvršile krivično delo zapuštanja i zlostavljanja maloletne osobe. Osumnjičena Rajna S. je u petak po podne zatečena u Guči pored svog petogodišnjeg sina koji je igrao ispred kartonske kutije u koju su građani ubacivali novac. Rajna S. i njen maloletni sin odvedeni su u policijsku stanicu u Guči, gde je Rajna saslušana u prisustvu radnika Centra za socijalni rad. Vesna S. je bila sa trogodišnjom devojčicom, koja je igrala u jednom ugostiteljskom objektu u Guči, a od gostiju su za to uzimale novac. Protiv roditelja oba deteta biće podnete krivične prijave.

U policiji kažu da u slučajevima kada dete mlađe od 14 godina zateknu kako prosi, u obavezi su da obaveste nadležni Centar za socijalni rad. Nakon toga sa tim detetom pored radnika centra za socijalni rad, mogu sa razgovaraju policajci samo ukoliko imaju sertifikat za rad sa maloletnicima.

- Prosjačenje je prekršaj, ali je mnogo važnije otkriti šta se krije iza svega toga i ko je tu decu naterao na ulicu. Primoravanje na prosjačenje je već krivično delo - trgovina ljudima, iza koga najčešće stoje roditelji ili rođaci te dece - navode u policiji.

Ministar policije Ivica Dačić rekao je za "Blic" da ne može samo policija raditi na slučaju ugrožavanja dečjih prava, već se mora ostvariti saradnja sa socijalnim institucijama i celokupnim stanovništvom.

- Slučajeva eksploatisanja dece radi prosjačenja ima u centru Beograda, a ne samo u Guči. Mi ćemo učiniti sve i dosledno ćemo primenjivati zakone i sigurno je da će u narednim godinama, u skladu sa našim mogućnostima, mnogo veća pažnja biti posvećena tome - rekao je Dačić.
 
Prose po autobusima
Jedan od češćih načina prisiljavanja dece na prošnju jeste sviranje po autobusima. Mališani, nekad stari svega pet, šest godina, obično ulaze na prednja vrata. Dok starije dete svira harmoniku, drugi mališan pruža kapu ispred putnika. Vozači autobusa im najčešće to dozvoljavaju, ali postoje i oni koji na prve taktove zaustavljaju autobus. Nakon što sakupe novac, izlaze na tačno određenu stanicu gde ih čeka stariji član porodice, obično majka, koja ih kontroliše i, naravno, uzima novac.
- Nisam nikad to radio, ali znam mnoge koji sviraju po autobusima. Ti ljudi koji ih teraju na to, nikad nisu zadovoljni. Oni ti odrede koliko treba da doneseš dnevno, ako im ti doneseš više, sledećeg dana će ti tražiti toliko koliko si juče doneo. Jedino je dobro što nas hrane - završava razgovor mališan.

Izvor: Blic

Nope.

Prosjaci su kao spam.
Dogod se nađe neki naivac, jedan od njih 100, koji će im dati novac... oni će postojati i biće ih sve više.

Umesto toga, ako želite stvarno da pomognete (kažem stvarno pošto većina ljudi daje novac prosjacima kako bi izmasirali svoj ego na brzinu, to mu dođe kao instant kafa 3 u 1...  nego što stvarno žele da im pomognu), šaljite svoj novac institucijama i fodacijama (mada u ovoj zemlji ni to više nije pouzdano) koje se bave njima i koje će taj novac iskoristiti na mnogo bolji i pragmatičniji način.

Nikad.

Ciganka u Maxiju je pored mene ukrupnjavala isprošene pare, i imala je oko 2000. Žena koja je radila na kasi je posle 800 din prokomentarisala kako je to već više od njene dnevnice.

Tužno je što zbog skandala sa jednom organizacijom sada više ljudi nemaju poverenja i ne daju novac onima koji stvarno pomažu ugroženima.

A ti cigani (i ostali) koji rađaju decu da bi prosila za njih treba da se pohapse i sterilišu.

Mogu da im dam samo nogu u glavu

Imam jednu lepu pricu vezanu za ovo: Na zeleznickoj stanici cigance pita coveka "Daj neki dinar". Ovaj kaze: "Dajem ti 50 dinara ali da izvadim krpu iz ove moje torbe pa da mi obrises cipele". Cigance se samo okrenulo i otislo

zasto nema opcija "ponekad"?

inace,cigama i slicnim napastima nikada ne dajem.pogotovu u autobusu,kad udju pa krenu da kreste.
ne mogu da verujem da vec tolike godine ne mogu da utuve u one suplje lobanje da niko,pa cak ni debili koji vole turban folk,ne moze da slusa njih kako pevaju ona sranja.

a dam samo ponekad starim ljudima.


inace,jedan primer klasicne prevare:
do pre godinu dana,u centru,kada bi sedeli u kaficu ili restoranu,mogla se cesto videti jedna klinka (nije ciga  ) koja je nosila iscpeanu i prljavu odecu i papir na kome pise da je gluvonema.naletao sam na nju nekoliko puta sa ortacima i jednom joj cak i dali neku paru,i jos utisavali ortaka koji je govorio kako verovatno folira. 
prodje nekih godinu dana,i pre par meseci,kad sam sedeo u kraju,u Greenetu kod PMFa,vidim ulazi klinka sa ruzama,pristojno obucena,i pocinje da ih nudi gostima.kelner joj kaze da izadje napolje i dobaci joj nesto,ona agresivno i zustro krene ka vratima,odgovarajuci mu "izvini,moolim te..."(sarkasticno),i izlazi napolje.
ja je gledam svo vreme i znam da mi je poznata odnekud,al ne mogu da se setim odakle.i naravno,setim se.to je ista ona koja se pre samo godinu dana pretvarala da je gluvonemo siroce.
iskreno,doslo mi da joj razvalim jednu samarcinu.zamisli ti tu podmuklost i bezobrazluk.i jos se povrh svega ona breca na kelenra sto joj ne da da radi i prodaje sta oce i gde oce.

takvu djubrad,one sto se prave da skupljaju novac za humanitarne akcije,te sto glume gluvoneme,one sto izmisljaju kojekakve izgovore i tuzne price,a zive sasvim solidno,a nista ne rade,takve bih rado prebio ko vola u kupusu,i da mi nikad ne bude zao.
nema vece necasti i zlobe nego glumiti prosjaka/siromaha/invalida.

uostalom,uvek se setim onog dekice iz Knez Mihajlove,sto svira violinu vec 15 godina,i koga vidjam jos otkako sam bio predskolac.sedi dekica u 80 godina na drvenoj kutiji ceo dan i svira.
njega ne mrzi.on se ne pretvara.on ne krade.
on svira violonu,najbolje sto zna(i lepo svira),uziva u tome,trudi se i posteno zaradjuje.
ako moze on u 80 godina ceo dan da cami na kutiji i svira violinu,ne vidim zasto ne bi mogli i ovi ostali u svojoj mladosti da nadju neki posao ili makar probaju posteno da zarade nesto.
stoka jedna podmukla.i inace ne podnosim necasne ljude,a kamoli kopilad koja je u stanju da glumi invalide da bi se domogla para bez ikakvog truda u zivotu.

Nikad ne dajem novac prosjacima i žicarošima jer ih to samo podstiče. Iza tih prosjaka koje vidimo je celokupna banda koja otima lavovski deo zarade. Nekad ako mi se čini da je dete koje prosi gladno i žedno mogu da mu kupim nešto za jelo ali ga ne ostavljam samo dok ne pojede.

Jednom prilikom me je startovao muškarac urednog izgleda oko 35 godina koji je tvrdio da kod kuće ima dvoje gladne dece i da nema čime da ih nahrani. Bio je  tačno pred prodavnicom koja ima najjeftinije piće u kraju, ali tip nije izgledao kao alkos. Ipak ponudila sam mu da uđemo u prodavnicu da mu kupim za decu hleba i mleka (u sebi sam mislila kupiću i druge hrane ako je stvarno gladan). Čovek me pogledao kao da sam pala s marsa i odbio.

Не би мандову дао динара, па све и да знам, да ће га после цела черга одвалити од батина и обесити о бандеру.

Ne. Nikad. Ranije sam davao ko klinac jednom lokalnom klosaru jer je pricao dobre viceve,ali otkad se taj otreznio nikom...

Uglavnom dajem, deci.