Na finansijsku podršku Vojske i države više ne može da se računa

Kragujevac - Nakon Zastavinih firmi za proizvodnju automobila i kamiona koje će, gotovo izvesno, uskoro preuzeti italijanske kompnije Fijat i Iveko, inostranog vlasnika bi u doglednoj budućnosti mogla da dobije i Zastavina fabrika oružja. Ma koliko sa aspekta srpskog poimanja države, vojske i vojne industrije zvučala "jeretički", ovakva mogućnost daljeg razvoja najstarije i najveće domaće fabrike oružja nikako nije nerealna. Naprotiv, sve je realnija, što svedoči činjenica da je Zastavi Oružju i ostalim fabrikama Odbrambene industrije Srbije nedavno dostavljen Nacrt novog zakona o proizvodnji naoružanja i vojne opreme, kojim su, u odnosu na dosadašnje stanje i praksu u ovoj industrijskoj grani, predviđene značajne, po nekima i radikalne novine. Jedna od najznačajnijih, ili najradikalnijih novina ovog zakonskog predloga koji je, trenutno, na svojevrsnoj javnoj raspravi u šest najznačajnijih domaćih vojnih fabrika ( Zastavi Oružju, Krušiku iz Valjeva, Prvom partizanu iz Užica, Slobodi iz Ćačka, Milanu Blagojeviću iz Lučana i Prvoj iskri iz Bariča), i koji će, prema zvaničnoj najavi, u skupštinsku proceduru ući tokom predstojećeg jesenjeg zasedanja parlamenta, sadržana je u odredbi kojom se inostranim investitorima ili kompanijama, prvi put u 155 godina dugoj istoriji srpske i jugoslovenske vojne industrije, omogućava ulaganje u firme domaće odbrambene industrije, i to do nivoa kojim bi im obezbedio većinsko vlasništvo u njima.

Zlatna koka
Ni doskorašnji direktor Zastave Oružja mr Dragoljub Grujović nema ništa protiv najavljene privatizacije srpske vojne idustrije, kao ni protiv mogućnosti da inostrani investitori i kompanije ulažu u nju kako bi se obezbedio brži i efikasniji tehničko-tehnološki razvoj domaćih vojnih fabrika. On, ipak, smatra da bi učešće stranaca u kapitalu srpskih vojnih fabrika trebalo ograničiti na 49 odsto, čime bi država, zbog strategije razvoja vojnih kapaciteta i ostale privrede, ali i razloga vezanih za nacionalnu bezbednost zemlje, zadržala kontrolu nad vojnom industrijom.
Proizvodnja oružja i vojne opreme, tvrdi Grujović, i dalje je jedan od najprofitabilnijih poslova, koji će dolaskom inostranih investitora u Srbiji postati još unosniji. - Država ne sme da izgubi tu zlatnu koku. Dakle, strana ulaganja da, ali do 49 odsto u vlasništvu nad domaćim vojnim fabrikama - ističe Grujović.

Nacrt novog zakona o proizvodnji naoružanja i vojne opreme, u celini, kao i odredba o inostranim ulaganjima, ako je suditi po prvim reakcijama iz najvećih vojnih fabrika, ima načelnu podršku domaće odrambene industrije. Ovo stoga što je jadan od osnovnih problema firmi te industrijske grupacije nezavidna finansijska situacija, dok država, kao njihov većinski vlasnik, nema novca ni za održavanje kontinuiteta proizvodnje, a kamoli za investicije u tehničko-tehnološki razvoj, bez kojeg, opet, nema opstanka na svetskom oružarskom tržištu. U domaćoj vojnoj fabrici svesni su i činjenice da i oružarska industrija u svetu sve više, poput produkcije automobila i mnogih drugih proizvoda, postaje globalni biznis, kojim dominiraju moćne multinacionalne kompanije. S tim u vezi navode primer američke kompanije Dženeral Dajnamiks, čiji se proizvodni dijapazon proteže od pešadijskog naoružanja do aviona, i koja, maltene kvartalno, po svetu kupuje manje oružarske firme.
Otuda u poslovodstvu Zastave Oružja kažu da se, prema mišljenju svih predstavnika Odrambene industrije Srbije, ključna novina u Nacrtu novog zakona o proizvodnji naoružanja i vojne opreme odnosi na činjenicu da da se po prvi put omogućava inostranim investitorima da ulažu u firme ove industrijske grupacije, pa čak i da postanu većinski vlasnici domaćih vojnih fabrika, naravno pod određenim uslovima, kojima se vodi računa o nacionalnoj bezbednosti. - To je kapitalan iskorak, na koji su i poslovodstvo i Sindikat naše fabrike ukazivali i na ministarskom i na svim drugim institucionalnim nivoima - ističe direktor Zastave Oružja Rade Gromović, napominjući da za razliku od 70-ih godina prošloga veka, kada je moćna JNA iz svog budžeta finansirala razvoj svakog novog proizvoda, preduzeća domaće odbrambene industrije sada ne mogu da računaju na finansijsku podršku Vojske i države Srbije.

Gromović kaže da Zastava Oružje već godinama ima dobru poslovnu saradnju sa američkom kompanijom Remington. Uprkos činjenici da su ugovorom sa Remingtonom predviđena zajednička ulaganja i rad na razvoju novih proizvoda, Amerikanci se, prema njegovim rečima, još uvek ne izjašnjavanju o investiranju, ili eventualnom preuzimanju Zastave Oružja. No, privatizacija domaće vojne industrije tek je u inicijalnoj fazi, te treba najpre sačekati skorašnje usvajanje novog zakona o proizvodnji naoružanja i vojne opreme, posle čega se sa izvesnoću mogu očekivati i konkretne poslovne ponude kako domaćih tako i inostranih investitora i kompanija.

Inicijativu o privatizaciji i inostranim ulaganjima u domaću vojnu industriju podržavaju i sindikalne organizacije firmi te industrijske grupacije. Predsednik Jedinstvenog sindikata preduzeća Odbrambene industrije Srbije Jugoslav Ristić kaže da ta sindikalna organizacija prevashodno insistira na daljem tehničko-tehnološkom razvoju domaćih vojnih fabrika, kako bi mogle da opstanu na svetskom tržištu naoružanja i vojne opreme, na kojem prodaju najveći deo svojih proizvoda. Činjenica je, smatra on, da država više nema novca da obezbedi taj tehničko-tehnološki razvoj, već da se moraju tražiti nova rešenja, među kojima je i ono koje zagovara Nacrt novog zakona o proizvodnji naoružanja o mogućnosti inostranih ulaganja u domaće vojne fabrike, s tim što se mora obezbediti očuvanje njihovih proizvodnih programa, dok bi, s druge strane, svetskim kompanijama trebalo omogućiti da u Srbiji grade svoje pogone, i u njima proizvode nove vrste naoružanja i vojne opreme.
Ni preovlađući deo upućene i stručne javnosti, čini se, nema ništa protiv ideje o inostranim ulaganjima u domaću vojnu industriju. Tako profesor dr Branko Ivković, na primer, kaže da ne treba praviti nikakvu razliku između privatizacije vojne i ostale industrije. - Nama bi, sa aspekta dobijanja novih tehnologija i osvajanja inostranih tržišta, bilo u interesu da suvlasnici najvećih domaćih vojnih fabrika postanu moćne svetske oružarske kompanije. Otuda nije sporno ni da one postanu većinski vlasnici naših fabrika. Ako smo produkciju čelika, koji je strateški proizvod u svakoj razvijenoj zemlji, prepustili strancima, zašto inostranim kompanijama ne omogućiti da ulažu, pa i da postaju većinski vlasnici firmi naše vojne industrije. Proizvodnja oružja, uostalom, već odavno nije garant suvereniteta i nezavisnosti Srbije. Ta vremena su nepovratno prošla - smatra dr Ivković.

Izvor: Danas

Zastava je uvek imala dobar vojni i civilni program, u Americi prodaju mauzerke ručne izrade ali pod imenom Remington. Legendarna scena iz "lovca na jelene" kada De Niro nišani jelena zastavinim karabinom  A dok smo bili lider pokreta nesvrstanih cvetala je kako proizvodnja tako i prodaja zastavinog naoružanja  ako će privatizacija doneti neka ozbiljna ulaganja, omogućiti da se ozbiljno konkuriše na svetskom držištu....bolje i to nego da propadne ta industrija, to bi bilo stvarno šteta.

    
B92 Biz Vesti Srbija

Zastavini pištolji kreću za Irak
11:24 | Izvor: B92
Kragujevac -- Prvi kontingent pištolja CZ 99 za iračko tržište, krenuće iz kragujevačke fabrike Zastava oružje, tri nedelje pre roka.

Vrednost isporuke pištolja CZ 99 procenjuje se na oko 600 hiljada dolara
Vrednost isporuke pištolja CZ 99 procenjuje se na oko 600 hiljada dolara
Iako je prva isporuka kupcima trebalo da krene početkom jula, prema rečima direktora Radeta Gromovića oružje je spremno i obezbeđene su izvozne dozvole, tako da će isporuka krenuti 11. juna.

"Ugovorom je predviđeno da kragujevačka fabrika kupcima u Iraku isporuči ukupno 18 hiljada komada pištolja u vrednosti pet miliona dolara. Deo će činiti standardni modeli CZ 99, dok će ostatak biti u luksuznom pakovanju sa gravurama, koje će premijer I predsednik Iraka poklanjati državnicima i uvaženim gostima", objašnjava Gromović.

Isporukom prvog kontingenta pištolja CZ 99 u prvoj dekadi juna počeće i zvanično realizacija ugovora o izvozu oružja kragujevačke Namenske na iračko tržište. Vrednost prve isporuke procenjuje se na oko 600 hiljada dolara.

Predsednik Samostalnog sindikata Zastava oružje Jugoslav Ristić kaže da je za uspešno poslovanje fabrike na godišnjem nivou neophodno obezbediti poslove u vrednosti od 40 miliona dolara i ističe da više ugovora poput ovog sa Irakom vode fabriku na dobar put.

Od Srbije nema da ostane ista jebote.
Koja je jos ostala firma koja nije u rukama neke trece zemlje?