Lajčaj i Ren razgovarali o situaciji u BiH
Lajčak-Ren

27.novembar-Pozdravljajući volju stranačkih lidera u BiH da se vrate evropskom programu, Miroslav Lajčak i Oli Ren danas su naglasili potrebu da se situacija u zemlji normalizuje i da se ponovo krene s radom.

Visoki predstavnik i specijalni predstavnik EU sastao se sa evropskim komesarom za proširenje u sklopu jednodnevne posjete sjedištu Evropske unije, gdje se takođe obratio i Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta. Akcioni plan koji su lideri stranaka dogovorili 23. novembra ove godine u Sarajevu nadogradnja je Mostarske deklaracije i predstavlja daljnji korak u pravom smjeru. Međutim, suviše je rano za ocjenjivanje ovog procesa. “Cilj mora biti poboljšanje političke situacije i fokusiranje na plan reformi. Razgovor, dogovor i kompromis jesu evropski način”, izjavio je Lajčak nakon sastanka sa komesarom Renom.

U obraćanju članovima Evropskog parlamenta, visoki predstavnik i specijalni predstavnik EU osvrnuo se na ekonomsku i političku situaciju u Bosni i Hercegovini, zastupajući tezu da je proces evropske integracije najbolji način da se reformiše sistem upravljanja i vladanja zemljom.

Nepostizanjem sporazuma o reformi policije u septembru, politički lideri su u suštini odbacili obavezu koju su preuzeli prema EU prije dvije godine. Zato je visoki predstavnik i preduzeo mjere 19. oktobra, kako bi se unaprijedila efikasnost rada Savjeta ministara BiH i parlamenta BiH. “Ako ne postoji evropski proces koji će unaprijediti funkcionalnost države, onda se to mora rješavati putem postojećeg okvira koji nudi Dejtonski mirovni sporazum”, izjavio je Lajčak.

Ove mjere će omogućiti da se vlada i zakonodavni organi počnu baviti nagomilanim poslom koji se mora odraditi da bi se riješile hitne socijalne i ekonomske potrebe Bosne i Hercegovine, kao i dugačkim spiskom zakonodavnih aktivnosti koje prate integraciju u EU, rekao je Lajčak.

On je takođe pojasnio da intervencije visokog predstavnika više neće biti potrebne čim lideri Bosne i Hercegovine sami počnu da rješavaju pitanja nefunkcionalnosti i političkog zastoja.

Međunarodna zajednica nije dobroćudni posmatrač političkih događaja u Bosni i Hercegovini; ona je uložila ogroman finansijski i politički kapital u poslijeratnu izgradnju zemlje i njenih institucija; ona je garant sporazuma koji čuva mir u zemlji više od deset godina i ona mora pokazati da i dalje ovu dužnost uzima ozbiljno, zaključio je visoki predstavnik i specijalni predstavnik EU.


RTRS 27.11.2007.

Nevaljalice jedna.. 

@gggwww nisam nesto gledao ovih dana TV i slusao vijesti iz Bosne pa sam mislio da je stanje se malo stisalo...sta ce se tu desiti neznam....sta vi mislite, na sta ce ovo na kraju da izgleda...

Pa sama tema je da li će Lajčak iskoristiti svoja ovlašćenja da izvrši državni udar. To znači da će vojnom silom anulirati prava građana u cilju prolongiranja okupacije. Najbolji scenario bio bi da se Bosanci dogovore (skoro nemoguće) a najgora da Lajčak instalira marionetski režim (ni to nije više sasvim verovatno). Sve ostalo je negde između.

Biće smjena

Off obrisan.

Lajčak: Rusija nastoji da nametne svoj interes u BiH
Autor: Beta | 27.11.2007 - 20:30

Visoki predstavnik međunarodne zajednice i EU za BiH Miroslav Lajčak danas je u Briselu ocenio da pitanje Kosova može imati samo minimalan upliv na političku atmosferu u Bosni i, takođe, da Rusija nastoji da u toj zemlji prevagnu njeni interesi.

Lajčak je u raspravi u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta stavio do znanja da "Rusija, naravno, ima sopstvene strateške interese na Balkanu i da nastoji da prevagnu njeni interesi u BiH, što nikoga ne iznenađuje".
"Mi znamo savršeno dobro", istakao je Lajčak, "da Rusija nastoji na nametne svoje stanovište na nizu polja. Ali ne bih hteo da pridajem preveliku važnost tom uplivu. U nekim pitanjima Rusija nema iste stavove kao mi".
On je ocenio i da se "Srbi uz podršku Rusije osećaju bolje zaštićenim", dok je "ostali deo Bosne više okrenut ka Atlantskom savezu".
Visoki predstavnik međunarodne zajednice i EU za Bosnu je takođe predočio da je "Kosovo deo regiona" i da "ne bi bilo ozbiljno reći da to nema upliva drugde. Naravno da ima uticaja bar na političku atmosferu. Jer su Srbi deo pitanja na Kosovu i u Bosni".
"Naravno da Kosovo ima upliva na Bosnu", naveo je Lajčak. Ali je dodao da se nada da će to imati najmanje moguće posledice i biti ograničeno na atmosferu".
"I verujem da niko ne sme uzeti sebi za pravo da iskoristi Kosovo kao izgovor da zaobiđe poslove s kojima BiH mora da se suoči", rekao je Lajčak.
Izaslanik međunarodne zajednice i EU je dodao ne bi hteo da spekuliše s bilo kakvim razvojem s tim u vezi i naglasio da je "BiH međunarodno priznata država koja ima sopstvene probleme i izazove".
"A rešenje tih problema je nesumnjivo u rukama zakonitih predstavnika BiH. I nema nijednog pitanja u kojem Bosna i Hercegovina zavisi od Kosova", ocenio je Lajčak.
"Problem s kojim se suočavamo kad su u pitanju Srbi i Hrvati, jeste postojeće stanje stvari, posebno kad je reč o Hrvatima", rekao je Lajčak i objasnio da je to "zbog činjenice da većina (bosanskih) Hrvata imaju dvojno državljanstvo i hrvatske pasoše".
"A imajući u vidu da Hrvatska napreduje ka članstvu u EU i s obzirom na nužnost da u jednom trenutku usaglasi svoj vizni režim s EU, možemo doći u situaciju da Hrvatska mora uvesti vizni režim prema BiH", predočio je Lajčak.
"A to može biti", zaključio je Lajčak, "krupno unutrašnje pitanje za Bosnu i može izazvati dodatne nevolje oko pomanjkanja jedinstva među građanima BiH, jer možda dvojno hrvatsko državljanstvo neće biti prihvaćeno od strane od Bošnjaka i Srba".
Zbog svega toga je, smatra izaslanik EU, jako važno da se svim građanima BiH potvrdi snažna perspektiva uključivanja u EU.


Blic 27.11.2007.

Lajčak: Nećemo biti samo posmatrači političkih događaja u BiH
Cilj mora biti poboljšanje političke situacije i fokusiranje na plan reformi, kaže visoki predstavnik...
27.11.2007. 18:12

Pozdravljajući volju stranačkih lidera u BiH da se vrate evropski programu, visoki predstavnik u BiH i specijani predstavnik EU Miroslav Lajčak i evropski komesar za proširenje Olli Rehn danas su naglasili potrebu da se situacija u zemlji normalizira i da se ponovo krene s radom.

Visoki predstavnik i specijalni predstavnik EU sastao se sa evropskim komesarom za proširenje u sklopu jednodnevne posjete sjedištu EU, gdje se također obratio i Odboru za vanjske poslove Evropskog parlamenta.

U saopćenju se navodi da je Akcioni plan, kojeg su lideri stranaka dogovorili 23. novembra ove godine u Sarajevu, nadogradnja Mostarske deklaracije i predstavlja daljnji korak u pravom smjeru. Međutim, suviše je rano za ocjenjivanje ovog procesa.

- Cilj mora biti poboljšanje političke situacije i fokusiranje na plan reformi. Razgovor, dogovor i kompromis jesu evropski način”, izjavio je Lajčak.

U obraćanju članovima Evropskog parlamenta, visoki predstavnik i specijalni predstavnik EU osvrnuo se na ekonomsku i političku situaciju u BiH, zastupajući tezu da je proces evropske integracije najbolji način da se reformira sistem upravljanja i vladanja zemljom.

Nepostizanjem sporazuma o reformi policije u septembru, politički lideri su u biti odbacili obavezu koju su preuzeli prema EU prije dvije godine. Zato je visoki predstavnik i poduzeo mjere 19. oktobra, kako bi se unaprijedila efikasnost rada Vijeća ministara BiH i Parlamenta BiH.

- Ako ne postoji evropski proces koji će unaprijediti funkcionalnost države, onda se to mora rješavati putem postojećeg okvira koji nudi Dejtonski mirovni sporazum, izjavio je Lajčak.

Međunarodna zajednica nije dobroćudni posmatrač političkih događaja u Bosni i Hercegovini; ona je uložila ogroman finansijski i politički kapital u poslijeratnu izgradnju zemlje i njenih institucija; ona je garant sporazuma koji čuva mir u zemlji više od deset godina i ona mora pokazati da i dalje ovu dužnost uzima ozbiljno, zaključio je visoki predstavnik i specijalni predstavnik EU.

Avaz 28.11.2007.

BiH: Nema dogovora o poslovniku
Utorak, 27. novembar 2007. 18:48



Članovi zajedničkog Kolegijuma oba doma Parlamentarne skupštine BiH nisu u utorak u Sarajevu postigli saglasnost o izmenama i dopunama poslovnika o radu.

Predsedavajući Predstavničkog doma Milorad Živković rekao je da je razmatrano više predloga izmena poslovnika, odnosno predlog OHR-a od 19. oktobra, zajednički usaglašeni predlog Kolegijuma Predstavničkog doma i moguće izmene koje je predložio Kolegijum Doma naroda.

"Ostavili smo pravnom timu OHR-a da se izjasne o ovim predlozima i zakazali novi sastanak za sutra u 9.00 časova", rekao je Živković, koji u interesu dobre atmosfere za dalji rad, nije želio da komentariše pojedinačne predloge.

Zamenik predsedavajućeg Doma naroda Mladen Ivanić rekao je da su Stranka demokratske akcije i Stranka za BiH odgovorne za nepostizanje dogovora.

"Ove dve stranke su izmedju smirivanja situacije i normalnog rada Saveta ministara, parlamenta, sporazuma o reformi policije koji je postignut i potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju izabrale politiku svadje i rasturanja institucija BiH i uvele BiH u vrlo tešku krizu", rekao je Ivanić.

On se nada da će medjunarodne institucije to prepoznati i da neće realizovati ovu politiku.

Ivanić je ponovio da srpski predstavnici u Parlamentarnoj skupštini BiH ne mogu prihvatiti promenu načina entitetskog glasanja.

Predsedavajući Doma naroda Parlamentarne skupštine Sulejman Tihić rekao je da je razmatrano četiri, pet predloga, ali da nije postignuta saglasnost ni o jednom predlogu u celosti.

On je rekao da SDA podržava predlog OHR-a da se kvorum odredjuje na osnovu prisutnih i poslanika koji glasaju, ali da je u cilju kompromisa ova stranka dodala rešenje da se, ukoliko na sednicu Predstavničkog doma ne dodje jedna trećina poslanika iz jednog entiteta, sednica na zahtev člana Kolegijuma ili kluba poslanika može odgoditi do tri dana kako bi se obezbedilo njihovo prisustvo.

Tihić je rekao da je SDA predložila da se, ukoliko se u toku zasedanja Predstavničkog doma pojavi nedostatak jedne trećine poslanika iz jednog entiteta, glasanje odgodi za tri sata ili za sutra.

"I jedan i drugi predlog rešenja ima za cilj obezbedjivanje prisustva jedne trećine iz entiteta", rekao je Tihić, ocenivši da su predlozi SDA "srednje rešenje" izmedju predloga visokog predstavnika Miroslava Lajčaka i dosadašnjih rešenja.

Tihić je dodao da će od rezultata sutrašnjeg dogovora zavisiti da li će pitanje poslovnika biti stavljeno na dnevni red za sutra zakazane sednice Predstavničkog doma.

Zamenik predsjedavajućeg Predstavničkog doma Beriz Belkić izjavio je da poslanici Stranke za BiH, čiji je član, apsolutno podržavaju odluku visokog predstavnika.

Belkić kaže da je Stranka za BiH, kako bi se izbeglo preglasavanje, predložila amandman da se na zahtev jednog člana Kolegijuma ili predsednika nekog od klubova izjašnjavanje o pojedinoj tački može odložiti od tri do 24 časa, pod uslovom da se to može učiniti samo jedanput po jednoj tački dnevnog reda.

"Zaključeno je da će OHR pregledati naše inicijative i amandmane i izjasniti se da li su u skladu sa odlukom visokog predstavnika i da li idu u pravcu otklanjanja mogućih blokada", dodao je Belkić.

Zamenik predsedavajućeg Predstavničkog doma Niko Lozančić očekivao je da će na sednici zajedničkog Kolegijuma biti postignuta saglasnost o izmenama poslovnika budući da su razlike u tumačenjima sitne.

"Sutra ujutro možemo pokazati odgovornost i poslati poruku da želimo donositi odluke", rekao je Lozančić i dodao da je jedino rešenje da Parlamentarna skupština donese poslovnike oba doma i sve zakone, te da je sve drugo "produbljivanje krize".

Visoki predstavnik u BiH Miroslav Lajčak odredio je 1. decembar kao rok za usvajanje izmena i dopuna poslovnika o radu oba doma Parlamentarne skupštine BiH.



Paraf na sporazum EU-BiH možda do kraja 2007.

Deklaracija iz Mostara i sarajevski dogovor političkih vodja Bosne i Hercegovine bi mogli biti osnova koja vodi parafiranju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropske unije i BiH, ali se dotle još nije došlo, izjavio je Lajčak posle razgovora s evropskim komesarom Olijem Renom u Briselu .

Lajčak je, takodje, u izlaganju i raspravi u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta, istakao da je cilj da Bosna zajedno sa Srbijom i Crnom Gorom krene u integraciju u EU.

Lajčak je naglasio da su nužna nova ustavna rešenja za Bosnu jer, kako je primetio, Dejton je status kvo, a to nije napredak.

U srži spora oko ustavne reforme je, po njegovim rečima, to da Bošnjaci žele Bosnu kao modernu, unitarnu, funkcionalnu državu, za Srbe to mora biti ustav kojim će dva entiteta na centralnu vlast preneti ona ovlašćenja koja žele, dok Hrvati žele federalnu državu od tri ili četiri jedinice.

Novi ustav će biti veoma teško, ali ne i nemoguće izraditi, mada to mora biti "domaći prozvodi", podvukao je Lajčak.

Republika Srpska prihvata Bosnu i Hercegovinu, pod uslovom da je prizna kao partnera, objasnio je visoki predstavnik.

On je dodao da "zasad postoji problem poverenja izmedju partnera i to je stvarnost s kojom se mora suočiti".


Izvor: MTS-Mondo

Za referendum 66 odsto ispitanika RS

Ideju o održavanju referenduma o ustavnom statusu Republike Srpske (RS), ukoliko se mimo Ustava i Dejtonskog sporazuma donose odluke protiv interesa RS, podržava 66 odsto gradjana Srpske, dok je trećina protiv, podaci su istraživanja koje je provela banjalučka Agencija "Prajm komunikejšn".

Oko 71 odsto ispitanika smatra da jedinstvena policija u BiH ne bi kvalitetnije radila u odnosu na sadašnje entitetske policije. Reformama u RS nezadovoljno je 47 odsto gradjana, 23 odsto smatra da se one odvijaju prebrzo, a samo osam odsto misli da se one odvijaju odgovarajućim tempom.

Ispitanici koji su nezadovoljni reformama smatraju da se one odvijaju presporo, odnosno da se suviše vodi računa o političkim posledicama, dok oni koji smatraju da se odvijaju prebrzo navode da to pojedine slojeve društva stavlja u veoma težak položaj.

Sa odgovorom da "ne zna" ili bez odgovora na ovo anketno pitanje bilo je 22 odsto ispitanika.

U skladu sa negativnom ocenom reformi, oko trećina ispitanika smatra da su zbog toga gradjani RS bili na gubitku, oko 37 odsto misli da nisu ni imale uticaja na gradjane, a samo oko 14 odsto da su imale pozitivne efekte.

Istraživanje je realizovano od 6. do 12. novembra za potrebe magazina "Intermeco" i veb portala Intermezzo.ba. Anketirano je 850 ispitanika tehnikom usmenog intervjua, na osnovu unapred pripremljenog upitnika.

Populacija reprezentovana istraživanjem je definisana kao opšta populacija RS starija od 18 godina. Primenjen je višeetapni stratifikovani slučajni uzorak. Metodologiju, uzorak i upitnik za istraživanje projektovao je prof. dr Srbobran Branković iz Beograda.

Izvor: MTS-Mondo

Ha,ha,ha kako su glupe ove Sarajlije!
Kao za nazavisnost RS samo 66%!
Evo ja predlazem da se dozvoli referandum a da za nezavisnost bude minimum 91% glasaca!
Ali Bosnjaci to nebi dozvolili jer znaju da bi oko 93% naroda glasalo za otcepljenje!