patiće mu porodica... baš me nešto žiga u predelu prepona... uostalom kao i njega dok je trovao heroinom toliku drugu decu... nek stoka crkne i to što pre...

.....da i ovi sto jos uvek truju nasu decu....

Sve imam utisak da ne sagledavate koliko je to dobro.
Kada se budu nekima kao sto su kriminalci, a jos vise korumpirana gamad, oduzela sudski imovina, onda ce to biti znak za sve da se kriminal ne isplati.

Zamislite recimo Shilerovu.
Primitivno su rekli: ovo je leglo kriminala, nema dozvolu za gradnju, hajde rusi.

A da su recimo rekli i to sudki: ovo je steceno kriminalom ovakvim i ovakvim, to se nadoknadjuje drzavi, oduzima se imovina na osnovu sudkog naloga i prodaje na dobos, da bi se drzavi vratile pare. Pa ko ima nek izvoli.

Onaj ko kupi, znace dobro da ce sutra neko pitati: odakle ti pare?
Pa ako dokaze da je sve stekao normalno da je drzavi platio porez, daj mu i nagradu.
Sve se bojim da cemo kao sve drzave u tranziciji naci opravdanja za svakog politicara, koji je svojom platom od 2000 evra, stekao par miliona po bankama.

Ali da se vratimo Legiji i ostalima. Njihova sansa i to jedina je sada, da kazu da je to bila naredba, od koga i da to i dokazu.
Sto je jos gore, treba prvo da prizna da je to uradio(ubio) pa posle i da kaze ko mu je naredio, pa da to i dokaze ili ako ima vise njih onda se moze i tako dokazati.

Klupko ce se ovako svakako odmotati.

Krvavi put ruže


PENZIONISANI pukovnik Državne bezbednosti, istetovirani legionar s potpisom atentatora, u istoriju srpskog, ali i evropskog i svetskog pravosuđa ulazi kao rekorder - okrivljeni sa presuđenih 160 godina robije! Dobio je kazne od po 40 godina za atentat na premijera Zorana Đinđića, zločine "zemunskog klana", trostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali, ali i za smrt Ivana Stambolića i pokušaj likvidacije Vuka Draškovića u Budvi.

Ko je ovaj čovek koji je koristio prezimena Luković i Ulemek (sadašnje)? Sa 40 godine krvavog iskustva, njegov životni put ne bi mogao na svojoj koži da zamisli običan smrtnik. Ni za sto života.
Milorad Ulemek bio je sve. Obijač sa Novog Beograda, legionar, ratnik, ubica, kidnaper, atentator, šef mafije... Na kraju, uplivao je i u književne vode. Njegovi obožavaoci kažu: pisac bestselera sa bogatim tiražima. Drugi: polupismeni autor sa ambicioznim ciljem.

U nejasnoj prošlosti "gospodina Legije", kako ga je svojvremeno nazvao pretpostavljeni ministar Dušan Mihajlović, jedno je dobro znano: on je mogao šta mu se prohtelo! Mnogi su zatvarali na njegove nestašluke ne jedno, nego oba oka. Onda - bum! Heroj, čiju je hrabrost u građanskim ratovima širom SFRJ polako krenulo da nagriza paljenje diskoteke u Kuli i mahanje pištoljem s metkom u cevi po raznim beogradski lokalima. I, postao je najveći kažnjenik novije istorije.

Posle presuđenih 160 godina robije, uspomenu na Legiju čuvaju obožavaoci na čuvenom sajber "Fejsbuku". Tu su mu otvorili drugu, sajber adresu. Jer, prvu ne bi trebalo da menja decenijama - u samici budućeg najbezbednijeg srpskog zatvora rezervisanog za kriminalce najvećeg kalibra.

Običan mladić

Kako objektivno opisati ovog četrdesetogodišnjaka, sa privremenom adresom u Centralnom zatvoru u Beogradu? Neke činjenice i događaji ostali su masnim slovima upisani u njegovu, ali i u biografije srpskih političara, kriminalaca, biznismena...

Prosečno i neupadljivo dete - sećaju se pojedinci u njegovom kraju kod hotela "Jugoslavija". Otac i majka poreklom iz sela Pecka, sa Korduna. Učio je školu za automehaničara. Sada kažu da nije završio ni treći stepen srednje škole. Samo kurs.

Automehaničarski alat nikada nije upotrebio za automobile. Ali mu je dobro došao kada se upoznao sa sumnjivim novobeogradskim tipovima koji su već imali idole u susednom kraju - u Zemunu. Ipak, majka Natalija je, gnevna, branila sina od učestalih napada na njega.

- Milorad je završio muzičku gimnaziju. Svira klavir.

Kasnije je i Ulemek, na sudu, u procesu za atentat na Đinđića, naveo da je završio muzičku školu i srednju automehaničarsku.

Značajan momenat u njegovoj mladosti predstavlja i upoznavanje sa Kristijanom Golubovićem, poslednjim iz plejade "crnih likova" u devedesetim godinama kultnog filma "Vidimo se u čitulji".
- Kristijan je pokvario Milorada - ispričala je svojevremeno Legijina majka, koja je još tada pretpostavila da ovo druženje neće izaći na dobro.
Setila se još jedne stvari - uz Kristijana je počeo da se tetovira.

Golubović se ne seća kada se tačno upoznao sa Legijom, mladićem u pank fazonu, koji nije voleo tuče. Negde, priča, 1984. ili, možda,
1985.

Prva radnja

I tako je sve počelo. Onda je "pukla" radnja. "Elanova", sa sportskom opremom.
- Majka i otac nisu imali dovoljno novca da mi kupe patike. Morao sam! - pravdao se mladi Ulemek.

Ipak, pune torbe ukradene sportske opreme (za preprodaju) bile su i te kako dobar razlog da, zbog stroge tadašnje policije, Milorad krene na put, na sedam godina dugo putovanje. Krajnja stanica bila je Francuska. Cilj: priključiti se Legiji stranaca. Pod legionarskom kapom sakriti se od greha u domovini, preživeti, a zatim se vratiti nazad, u Beograd.

Ostavio je prijatelja, "ratnog druga" iz sportske prodavnice i krenuo na sedmogodišnji put po ratištima. Na početku, nakratko je bio u Londonu, kelnerisao i pokušavao da nauči jezik. Sada, navodno, ima zvanje poliglote, čoveka koji zna francuski, arapski, grčki, italijanski i nemački. U osnovi, nikada se nije ratosiljao čuvenog slenga sa beogradske kaldrme.

Bela kapa legionara postala je neodvojiva od Milorada, "borca za Francusku". Usledio je prvi petogodišnji ugovor. Počele su obuke. Rukovanje raznim oružjem, preživljavanje... Tu je upoznao i Antu Gotovinu, Hrvata, generala kojem sud u Hagu sudi zbog zločina nad Srbima.

Gvozdena ruka

STALNO pod presijom, oštrim nadzorom i čeličnom disciplinom. Znali su i Francuzi sa kim imaju posla, sa okrutnim ljudima sumnjive prošlosti, beguncima od stvarnosti koji su utočište našli u Legiji stranaca. Ti ljudi, pod jakom paljbom kopalja i strela raznih afričkih plemena, sklopili su čvrsto prijateljstvo koje su kasnije razvili u građanskom ratu na prostoru bivše SFRJ. Ovoga puta, iako na suprotnim stranama, zarađuju milione tadašnjih nemačkih maraka, daleko više od skromne legionarske plate koja je sada jedva nekoliko hiljada evra.

Tu je "pala" i čuvena ruža, tetovaža cveta iscrtanog na ruci i vratu. Uz ružu, znak prepoznavanja njegovih kasnijih saboraca, istetovirao je još ponešto.

Iz centra za obuku, uz padobranski kurs, Ulemek kreće u boj za francuski narod. Daleko od matične zemlje, kao inženjerac, padobranac, specijalac, instruktor... bio je u Čadu, Angoli, Alžiru, Libiji... Prvo zarobljavanje dočekao je u Libiji, a u međuvremenu dva puta je samovoljno odlazio (bežao) iz Legije stranaca i dolazio u Beograd. Uz sve ratne zasluge (ako ih je i bilo) mogao je da dogura do najvišeg podoficirskog čina - ađutanta, što bi se kod nas reklo - zastavnika. Ipak, novobeogradski begunac je zaslužio čin kaplara. Za francuske vlasti on je bio nešto sasvim drugo: običan dezerter.

- Luković je za nas dezerter. Begunac iz Legije stranaca. Ali, nikada mu za to nismo sudili - potvrdio je visoki zvaničnik francuske ambasade u Beogradu kada su posle Ulemekove predaje novinari počeli da istražuju njegovu prošlost.
Ne dočekavši istek drugog ugovora, vratio se 1992. u domovinu, gde je ratni plamen polako počeo da razara ono što se nekada zvalo SFRJ.

TEGOVI OD CEMENTA

KRISTIJAN je o Legiji uvek govorio biranim rečima...
- Prijatelji, to ćemo ostati celog života! - poručio je Kristijan Golubović iz zatvora. - Upoznali smo se davno, u Novom Beogradu. Pecali smo na Dunavu, trenirali, dizali tegove.
Bili su bliski. Trenirali, nisu pušili ni pili.
Tada je Ulemek dobio prvi nadimak - Cema. Po cementu od kojeg je lio tegove.
Ovako su ga, kasnije, nazivali samo bliski prijatelji. Tokom karijere dobio je još nekoliko nadimaka: Šareni i, najpoznatiji - Legija.

HRONOLOGIJA

- 15. marta 1968. Rođen u Beogradu, majka Natalija, domaćica, otac Milan, podoficir JNA
- 1992. Vraća se u Srbiju i priključuje se Arkanu
- 1992. Prvi ratni zadatak na području Zvornika
- 9. april 1996. Pristupa novoformiranoj JSO - Jedinici za specijalne operacije
- 1999. Postaje komandant "crvenih beretki"
- Aprila 1999. Smenjen
- 9. maj 2001. Spalio diskoteku "Tvrđava" u Kuli
- 12. novembar 2001. Počela pobuna JSO
- Leto 2002. Odlazi u penziju
- 12. mart 2003. Ubijen Zoran Đinđić
- 2. maja 2004. Predao se ispred svoje kuće žandarmima

(Nastaviće se)

Izvor: Novosti

(nastavak)

Arkanov prvi oficir

TIHO, te 1992. vratio se u otadžbinu. Iz Francuske je poneo knjižicu Legije stranaca i bogato ratno iskustvo. Uz njega je bio još i, kasnije, nadaleko čuveni nadimak Legija.

Tako se Milorad, još uvek Ulemek, vratio u rodni grad - u svoj Novi Beograd. Kratko je radio za Neđu Boškovića, generala, jedno vreme načelnika Uprave vojne bezbednosti, tadašnje moćne JNA.

Đavo Ulemeku nije dao mira. Miris ratišta ga je neodoljivo privlačio. Jedno je upravo buknulo. U njegovom komšiluku.
Sve to vreme se, kako je kasnije priznao, borio s nečim u sebi. Onda je presekao.

- Moram se boriti za svoju zemlju! - rekao je majci Nataliji.

Prvi zadatak

Brzo se preobukao i "ušetao" u maskirnu uniformu. Naoružan legionarskim iskustvom, zagazio je preko Drine, u Zvornik. Deceniju kasnije svi su se odjednom setili njegovog prvog ratnog zadatka. Neuspešnog.

Ratničke veštine su ga i izbavile muslimanskog zarobljavanja, posle neuspelog dizanja u vazduh brane kraj Zvornika. Uspeo je da se izvuče i da ne ode pred streljački vod. Primirio se i izbegao sigurnu smrt. Spasioci su bili - Arkanovi "tigrovi".

Tog Legijinog hapšenja setio se i zaštićeni svedok B-024, bivši komandir policijske stanice u Zvorniku. Pričao je na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu.
- U aprilu 1992. godine Arkan je naredio napad na grad, a značajnu ulogu imao je Legija - ispričao je pod zakletvom adut haškog tužilaštva.
Prilikom zarobljavalja, muslimanima je, navodno, pokazao legitimaciju Legije stranaca. Ali, samo on je znao da ona ne važi od onog trenutka kada ih je napustio, otišao zauvek.

Susretom sa bosanskohercegovačkim ratištem se, blago rečeno, razočarao. I u saborce iz Vojske Republike Srpske i u neprijatelje iz Armije BiH.
- Srbi, muslimani, Hrvati, daleko su bili od afričkih plemena i gerile okrutnih diktatora - pričao je Ulemek. - Balkan je, ipak, bio nešto drugo, nešto daleko teže.
I bilo mu je teško, setiće se njegova majka.
- Teško je sve podneo i nije razumeo kako ovde generali ne idu sa svojom vojskom - ispričala je Natalija.
Istoga dana, kada su ga pripadnici Srpske dobrovoljačke garde izvukli iz skrovišta od muslimana, upoznao se sa komandantom. Arkan, vođa SDG, saslušao ga je i odlučio.
- Prekaljeni legionar će biti moj starešina.

Tako je i bilo. Postavio ga je za instruktora u kampu u Erdutu da obučava gomilu sumnjivih tipova, sa još sumnjivijim i debelim policijskim dosijeima. Tu mladi Legija upoznaje "krem" srpskog podzemlja, osobe s kojima kasnije, kao uglednim biznismenima od kojih je većina izrešetana u obračunima na beogradskom asfaltu, postaje prijatelj. Začinju se i poznanstva s policajcima, na prvom mestu sa Radovanom Stojičićem Badžom, kasnije zamenikom ministra unutrašnjih poslova ubijenim pod još nerazjašnjenim okolnostima za stolom jednog beogradskog restorana.

Prenoseći naučenu disciplinu iz Legije pripadnici SDG, uz Ulemeka, iz dana u dan postaju sve čvršći. Borbe se nastavljaju pod čeličnom rukom Arkanovog pulena.

Sledi - Cazinska Krajina, drugovanje sa Fikretom Abdićem. Sve prate nerazjašnjeni događaji, šverc, bogaćenje...
Naočit, istetoviran mladić, kakvog ga se sećaju drugovi iz kraja, pre nego što je obukao ratnički kombinezon već je bio dobro poznat u svojim, ali i neprijateljskim redovima. Neustrašivi ratnik i za neprijatelja - božja kazna. Bilo je dovoljno reći:

- Tu je Legija, sa SDG!
"Tigrovi" su uzvraćali: On je opasan ratnik!
U međuvremenu, "tigrovi" su "svratili" i do Benkovca. Čisto da Draganu Vasiljković, poznatijem kao Kapetan Dragan, pokažu par caka, vrednih za obuku njegovih "knindži".

O periodu boravka "tigrova" u Cazinskoj Krajini navodno je znao i Tošo Panjković, predratni načelnik Centra službe bezbednosti u Bihaću:
- U to vreme (1993), u selu Rašetin Zid, na samoj granici sa Hrvatskom, u halama "Agrokomerca" bili su smešteni specijalci iz Beograda. Među njima je bio izvesni Kemo Sandžaklija, instruktor Abdićeve vojske. Kasnije će se ispostaviti da je Kemo glavom i bradom bio - Legija.

Bez istrage

O ulozi Legiji potanko je ispričao Admir Mulalić, zamenik, a kasnije i komandant Druge brigade. Za njega se govorilo i da je Ulemekov kum.
- Legiju je angažovao Fikret Abdić, i to kao instruktora - naveo
je Mulalić.
O vojevanju mladog Ulemeka na ratištima bivše SFRJ nije se bavio nijedan sud. Haški tribunal je pokušao, ali je brzo i odustao. Tačnije, sve su prebacili na pravosuđe u Srbiji.
Zamenik glavnog tužioca Haškog suda Grejem Bluit je, daleko kasnije, 28. novembra 2001. godine, obelodanio da se protiv Milorada Lukovića, nekadašnjeg zamenika Željka Ražnatovića, vodi istraga zbog učešća u ratnim dešavanjima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Legija je kasnije pomenut i u predraspravnom podnesku haškog tužilaštva zajedno sa optuženima Frankom Simatovićem Frenkijem i vojnim i policijskim generalima Nebojšom Pavkovićem, Sretenom Lukićem, Vladimirom Lazarevićem i Vlastimirom - Rođom Đorđevićem. U pomenutom podnesku navode se osnovni elementi koje će tužilaštvo dokazati u delu suđenja Slobodanu Miloševiću, nekadašnjem predsedniku Srbije i SR Jugoslavije, posvećenom kosovskoj optužnici. Ali...

- Gospodin Luković nije u ovom krugu odgovornih najvišeg političkog i vojnog ranga - saopštio je potom Grejem Bluit.
I pored velike želje, Hag Legiji nije uspeo ništa da dokaže. Ostalo im je da se nadaju u pomoć Srbije. Zvanični Beograd Legiji za ovakva "dela" nikada nije sudio. Ni pomoć Haga im nije koristila.

Samo se Florens Artman, tadašnja portparolka Tužilaštva, skromno oglasila:
- Možemo samo da pomognemo srpskim vlastima, da pošaljemo neke dokaze i materijale.
U međuvremenu, i ona je duboko zagazila u vode pisca, postavši autor haškog bestselera, kroz čije je redove navela sve što se krilo od javnosti. Čak i više.

Za to vreme, Ulemek je, navodno, koketirao s tužilaštvom u Hagu. Nikada potvrđena veza, bez ijednog zvaničnog komentara.
Tadašnji premijer Zoran Živković nije verovao u navodne priče o ponudama Legije, koji je kao državni neprijatelj broj jedan već bio na poternicama svih zemalja sveta.

- Kao što je dosad prodao mnoge druge, uključujući i svoje prijatelje, sada namerava da proda još nešto - prokomentarisao je Živković, koji je na premijerskom mestu zamenio ubijenog Zorana Đinđića. - Uveren sam da Legija nema robu koju Haški tribunal traži. Siguran sam da Hag neće ući u bilo kakvu prljavu trgovinu sa njim.

O kontaktima Legije i tužilaštva prvi je javio holandski radio. Prema njihovim izvorima, Ulemek je izneo zahteve za naplatu informacije o Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću, predsedniku i ratnom komandantu u Republici Srpskoj.

- Dajte mi samo pasoš, novo ime i zemlju prebivališta i reći ću vam gde su Karadžić i Mladić - fingirali su Holanđani Ulemekov zahtev na radio-talasima.
Miloradu Ulemeku i njegovoj jedinici, kao poslednju nadu, nameravali su da pripišu zločin i streljanje u Trnovu. Ni to nisu uspeli, ali sada "škorpioni" izdržavaju kaznu zbog tog zlodela nad muslimanima.     

SVAĐE I NAPAD

JOŠ jedan razgovor komandanta i Legije ostao je arhiviran u Haškom sudu.
- Bosanski Srbi su spremni da pregovaraju sa muslimanima - žalio se Ulemek na Ratka Mladića. - Svi se svađaju ko će da komanduje, a niko neće da se svađa kako da napravi taj napad i tu ofanzivu da padne više to Sarajevo.

I PRVA SUPRUGA IZ RATA

OSIM mesta za sklapanje mnogobrojnih prijateljstava i sticanja oreola legende, kamp u Erdutu je ostao u i te kako lepoj uspomeni Ulemeku. Tu je upoznao prvu suprugu Maju Luković. Te 1992. godine ona je kao novinar kanadske televizije došla da izveštava o događajima u Jugoslaviji. Kasnije je pričala:
- Bio je ćutljiv. Tetovaže su mi bile neobične, a kasnije i interesantne. Zabavljali smo se godinu i po dana i venčali se - navela je novinarka.
I bilo je venčanje. U beogradskom "Mažestiku", a kum je bio Željko Ražnatović.

PET IMENjAKA U GARDI

LEGIJA nije bio jedini pripadnik SDG koji se dičio takvim nadimkom. Bila su još petorice imenjaka, iznela je u haškoj sudnici ovaj podatak sekretarica Arkanovih "tigrova". Tada su i pušteni transkripti razgovora "kapetana Legije" sa Željkom Ražnatovićem. I tom prilikom Ulemek iskazuje nezadovoljstvo boraca u VRS.

- Lokalni Srbi su krajnje neorganizovani i nezainteresovani za borbu - ogorčeno sa Ilidže pričao je "kapetan" komandantu Arkanu. - Čim oslobode svoju kuću neće dalje. Teško sa svojim borcima popunjavam rupe na liniji.


Izvor: Novosti

(nastavak)

Legija uzeo novi život

RAT, mir, pa opet ratište. Sledi presvlačenje uniforme našta se već navikao. A zatim uplivavanje u bračne vode.

Period od raspada Srpske dobrovoljačke garde do rata na Kosovu i Metohiji, bio je najplodonosniji za ispredanje, neko će reći, naučnofantastičnih priča o Miloradu Ulemeku Legiji, već stasalom za vođu Jedinice za specijalne operacije Resora državne bezbednosti, koja će vremenom izaći iz osnovne namene (antiteroristička dejstva) i prerasti u eskadron smrti režima Slobodana Miloševića.

Već tada, svi su ih želeli na spisku prijatelja. Ne onih običnih, već vrlo bliskih. A, cena nije bila važna.

Krah braka

ČekajuĆi kraj SDG, započeo je novo životno poglavlje. Oženio se 1994. godine Majom Luković, ćerkom Milorada, inženjera u "Motoroli", sa prebivalištem u Kanadi. Maju, novinarku kanadske televizije, upoznaje dve godine ranije u Erdutu u kampu SDG, gde je bila i posrednik za snabdevanje srpskih jedinica sistemima veze.

Uslediće venčanje u beogradskom hotelu "Mažestik", koje će svi ubrzo želeti da zaborave. Kum Arkan daruje im stan.
A o Legijinoj svadbi progovoriće i zaštićeni svedok B-129 u Hagu, na suđenju Miloševiću, krajem 2003.
- Milorad Ulemek je pobegao iz Legije stranaca i 3. septembra 1994. godine se oženio. Uzeo je prezime Luković, svog tasta iz Toronta, koji se takođe zove Milorad.

Promena prezimena radi pasoša u početku je zbunila razne obaveštajne službe. Pomislili su da su u pitanju dve osobe. Čak je i londonski "Gardijan" izveštavao o ovoj promeni.

Prvih meseci mladenci su životarili. Skromno. Želeli su da odu i u Kanadu kod Majinih roditelja. Odjednom, nešto je puklo. Legija joj naređuje da ode, da se porodi u Torontu kod roditelja. Daleko, u Kanadi, rodila se Nikolija. Kažu, oca nikada nije videla.
Maja je posle, po sopstvenom priznanju, doznala šta se to dogodilo njenom suprugu, pa ju je ostavio.

- Napustio je porodicu zbog udovice pokojog Nebojše Đorđevića Šuce, majora SDG, ubijenog u Zemunu - govorila je Maja.
Ova sahrana biće prelomna ne samo u porodičnom, već i u Legijinom kriminalno-poslovnom životu. Tu je upoznao Dušana Spasojevića Duću, sitnog kradljivca automobila sa juga Srbije i kasnije vođu ozloglašenog "zemunskog klana" i organizatora atentata na premijera.
- Znala sam jednog Arkanovog pukovnika, ali ovaj sada mi je nepoznat. On je sada neko drugi i zbog njega smo imali velikih problema u Kanadi - jadala se ostavljena supruga.

Nestašni Milorad Luković, danas evropski rekorder sa 160 godina presuđene robije, posle raspada SDG vrlo dobro je znao kuda će. Ratni plamen se gasio, potreba za njegovim komandantom Arkanom i saborcima je prestajala.

Trebalo je prestrojiti se na vreme. Tu je pomogla ratna „ljubav“ sa Radovanom Stojičićem Badžom, specijalcem, kasnije prvim policajcem Srbije. Badža je obavio prelazak Legije u Službu državne bezbednosti. Kasnije će se ispostaviti da je to bio veoma dobar transfer za ljude iz tadašnje vlasti.
Dolaskom mira, trebalo je specijalce preobratiti u legalnu formaciju kojoj će se pridružiti probrani "tigrovi". Posle Dejtonskog mirovnog sporazuma, prvi pik SDB bio je bivši legionar, zamenik komandanta Željka Ražnatovića Arkana.
- Takav nam treba - procedio je kroz zube Stanišić svom kolegi Stojičiću iz javne bezbednosti.

Time je sve rečeno. Istetovirani Legija će juna 1996. godine i zvanično zakoračiti u "crvene beretke". Prvo kao instruktor, kasnije kao komandant, čovek za najprljavije poslove tadašnjeg režima i, na kraju "izdajnik" u petooktobarskom odelu.
- Imao je bezgranično poverenje Stanišića - pričaju nekadašnji pripadnici JSO.

Iz ilegale je postao specijalac sa službenom legitimacijom. Tako je ozvaničio moć. I neprijateljima se ledila krv pri pomenu dva imena: Legijinog i njegovog komandanta u JSO Frenkija - Franka Simatović, koga će Ulemek naslediti na čelu jedinice.
- Legija je i bio vojnički najškolovaniji od svih koji su bili kod Arkana - naveo je Dragan Vasiljković, alijas Kapetan Dragan. - Bio je mlad, pun enegrije, odlučan.

To su i prepoznali buduće poslovođe Legije. Borislav Pelević, general SDG, slaže se sa Kapetanom Draganom.
- Vrlo brzo se videlo da je Legija mnogo znao i zato je i bio postavljen za jednog od instruktora, a kasnije i na mesto jednog od glavnih komandanata Srpske dobrovoljačke garde - objasnio je Pelević

Po dolasku u JSO, postao je drugi čovek, tik uz Frenkija, Hrvata kome sada sude u Hagu.

Pravi ratnik

Prva Legijina godina u JSO ostala je u sećanju Zoranu Mijatoviću, nekadašnjem zameniku načelnika Resora javne bezbednosti. Upoznali su se u vreme demonstracija građana zbog krađe na izborima 1996/1997. godine. Legija je na njega ostavio utisak trapavog, bezazlenog mladića. Nikako ratnika,
sa čuvenim nadimkom, o kome su kolale priče iz domena naučne fantastike.

- Došli su ("crvene beretke") da obezbeđuju našu zgradu kada su demonstranti prvi put krenuli Ulicom kneza Miloša, čini mi se prema rezidenciji predsednika Miloševića - ispričao je Mijatović, koji je šest godina kasnije, posle protesta baš JSO, biti smenjen. - Sedeli su, bez pokreta, bez reči. Komande starešina bile su drske, oštre, skoro preteće. Zagledani ko zna gde, izvršavali su ih bez pogovora.

Koliko je koristan i dobar bio za Službu? Luković/Ulemek je uspeo da, u junu 1998. godine, preživi pad svog mentora Jovice Stanišića. U fotelju načelnika RDB iz "konkurentske" Javne bezbednosti zaseo je Radomir Marković. Novi šef je komandanta Frenkija prebacio u svoj kolegijum, za svog savetnika, a Legiju je imenovao za prvog čoveka JSO. U jedinicu je došao i Milorad Bracanović, na mesto prvog obaveštajca. Tu je postao lider ne samo u kampu u Kuli već i mnogo, mnogo šire.

Za Markovića je Legija bio još veći patriota. Moralan, vredan poverenja i rada u RDB. Pričaju da se Rade u njega kleo, da bi obe ruke za Legiju i dao. Čekajući hapšenje Legije, Marković na mnogobrojnim saslušanjima iza rešetaka Centralnog zatvora nikada u negativnom kontekstu nije pomenuo svog komandanta JSO. Ni Legija ništa nije rekao o načelniku.

Ogroman Ulemekov uticaj u MUP Srbije povećao je kosovski rat. Akcije izvedene do besprekornosti. O borbama jedinice nijedan sud nije vodio proces. Pokušali su da ih optuže neki "humanitarci". Želeli su da im natovare masovna ubijanja i spaljivanja Albanaca u pećima u centralnoj Srbiji. Dokaze, međutim, nikada nisu ponudili.

Tokom 1998. i 1999. u nekoliko navrata odlazio je na Kosovo. U najžešćim ratnim dejstvima i NATO agresiji, "beretke" su u južnoj pokrajini ostale sve do povlačenja srpskih snaga bezbednosti.

- U junu i julu 1999. godine bio sam sa jedinicom na KiM, kada je Radomir Marković naredio da formiram grupu koja će štititi predsednika Miloševića. Tada su najsposobniji ljudi bili u Trećoj borbenoj grupi, koju je vodio kapetan Nenad Bujošević, koga sam odredio da ide u Beograd - izjavio je Luković.
Ali, treća borbena grupa Miloševiću nije bila samo telesna garda, koja je na Ibarskoj magistrali ubila četiri člana SPO i povredila Vuka Draškovića.

Jedan od haških svedoka je tvrdio da je Legiju za vreme rata na Kosmetu video u blizini zatvora Dubrava, kraj Istoka, gde je poginulo mnogo zatvorenika. Boravak Legije na KiM potvrdio je i Aleksandar Vasiljević, načelnik KOS.

- Bio je komandant jedinice "Sivi vukovi" - izjavio je Vasiljević u haškoj sudnici.

Ipak, Milošević ga je zbog nekih akcija nazvao - Bolidom. Navodno, tako ga je kasnije uvek oslovljavao.
O kosovski bitkama Legije i njegovih momaka danas se ispredaju priče, stvaraju se mitovi. U šta da poverujemo? Svedoka nema. U ovom periodu, kako se veruje, Legija se približio predsedniku Miloševiću. Prethodno ga nije preterano voleo.

Posle povlačenja srpskih snaga bezbednosti sa KiM 1999. povukao se i Legija. Samo na kratko. Postoje dve priče.
Po prvoj, manje verovatnoj, on je sam ušetao u američku bazu Bondstil kod Uroševca. Dok su ga vojnici SAD tražili, on ih je mirno čekao u trpezariji.
Prema drugoj, bližoj istini, Legija je sa desetak momaka opkolio četu ruskih vojnika. Dok su se odmarali razoružao ih je i nestao u sumrak pre nego što su Rusi shvatili o čemu se radi.

Ko će sada znati da li se ovako nešto i dogodilo.
Jedno je, ipak, sigurno. Njegova majka, kao uspomenu na borbu svog sina protiv takozvane Oslobodilačke vojske Kosova, čuva zrno kojim su ga pogodili Šiptari.
Sa Kosmeta, poneo je bol zbog gubitka teritorije, ali i novi nadimak - Šareni.

(Nastaviće se)

MORAO DA BEŽI

POČETKOM marta 2003. godine u Hagu je prikazana video-traka proslave JSO, iz 1997. godine. Čuveni snimak je iste večeri emitovan i u Dnevniku RTS i na B 92. Svečanost u Kuli je upriličio i sam Milošević. On je samo kratko, posle nekoliko razmenjenih rečenica, rekao Legiji:
- Samo tako nastavite, Lukoviću!
- Te večeri sam ga videla u njegovoj kući - prepričava Ulemekova majka Natalija šta se u kući dešavalo kada je emitovan snimak. - Ne verujem da je nešto skrivio. Bolestan i umoran, samo je rekao: "Nisam kriv." Otišao je. Morao je da beži, da ga ne bi ubili. Kazao je da iza svega stoje Amerikanci.

BROJKE

12 godina trajala jedinica
58 specijalaca poginulo u „beretkama“
11 pripadnika smrtno stradalo na Kosmetu

BIZNIS KAO PROPAST

VEŠT sa oružjem, slab u poslovnim vodama. Predahe na ratištima pokušavao je da prekrati nekim biznisom. Držao je i klub i sportsku kladionicu "Zombi" u pasažu na Terazijama. Doživeo je propast. Tako je prošao i sa novcem koji je uložio u "Dafiment banci".


Izvor: Novosti

Koja paznja se posvecuje najobicnijem kriminalcu i ubici. Njega treba mlatiti u cuzi za dorucak, rucak i veceru. Pseto izdajnicko.

 Ma bre bio dobar decko, jednom je cak prosao pored postera UNICEF-a.......sta ti je keva.....

Hahahahahahaha, Kristijan ga pokvario, hahahahahaha VRH!

a ko da ga mlati?