UN sve do 9.12. u južnoafričkom gradu Durbanu raspravljaju o klimi. Od poslednje konferencije pre dve godine u Kopenhagenu, razgovor o klimatskim promenama je utihnuo, a situacija je zapravo daleko od opuštajuće.


 Zbog povećanja emisije štetnih gasova moguć porast temperature za 3,5 do 4 stepena


Na konferenciji u Južnoj Africi biće odlučena sudbina skoro deceniju i po starog Kjoto protokola. To je jedini međunarodni, važeći ugovor koji obavezuje države na smanjenje emisije štetnih gasova i to samo za period od 2008. do 2012. Zemlje Evropske unije, kao i brojne rastuće i ekonomije u razvoju, kao što su Kina, Brazil i Južnoafrička republika, oklevaju sa produženjem protokola. Japan, Kanada i SAD traže sveobuhvatniji sporazum o klimi koji bi i zemlje u razvoju primorao da se drže zadatih ciljeva.

Emisija gasova ograničava se u industrijskim zemljama, dok, zapravo, sve vreme raste količina štetnih gasova emitovanih u zemljama u razvoju. Stručnjacima je nevažno kako, samo da se u narednim godinama smanji emisija štetnih gasova u atmosferu, umesto stalnog rasta, kao svih godina do sada.

Pritisak na naučnike ogroman, volje da se deluje nema

Kako bi se taj trend preokrenuo u zaštitu od klimatskih promena moraju se uključiti sve zemlje, smatra Sven Harmeling iz „Džermanvoča“ (Germanwatch): „Moramo uvideti da danas živimo u značajno drugačijem svetu od onoga kakav je bio pre 15 godina kada je potpisan Kjoto protokol. Zemlje u razvoju su te koje zapravo imaju najveći rast u emisiji štetnih gasova i u doglednoj budućnosti biće odgovorne za najveći deo emisije. Zemlje poput Japana i SAD sada kažu da će potpisati jedino nešto što će u istoj meri biti obaveza kako rastućih tako i industrijskih zemalja.“

Sastanak od pretprošle godine u Kopenhagenu, kada 120 šefova država i vlada nisu uspeli da se dogovore, otreznio je mnoge. Borci za zaštitu od klimatskih promena su skeptični. Sa jedne strane, države su se izjasnile da zagrevanje žele da ograniče na 2 stepena, sa druge, dosadašnji ciljevi u smanjenju emisije, nisu bili dovoljni.

„Trenutno smo na putu koji nas vodi ka skoku temperature od 3,5 do 4 stepena. Ovo je zaista potpuno drugačija planeta u odnosu na onu koju smo tada imali! To se može desiti već u narednoj deceniji. Pritisak na naučnike je ogroman. Volje da se deluje kod većine zemalja skoro i da nema“, kaže Sven Harmeling.

Nastavak na...

Pa sasvim sigurno sahranjen. Zapadne zemlje su otrovnu industriju banovali tamo gde nema mnogo problema i gde se ili ne mogu mnogo ljudi da bune protiv zagadjenja, u Kinu, Indiju koji ujedno najvise i zagadjuju. A da ne zagadjuju odakle bi dolazila jeftina roba u zapadne zemlje. Nuklearna energija gubi na popularnosti, najkasnije posle Fukushime, a trenutno jeftine energije nema nego ugalj, nafta.

A jeftine energije u vidu Sunca, vode i vetra niko ni ne pominje. Ili jos uvek nema nacina da profitiraju na tome?

Profita ima, samo nema vetra po narudzbini,tj. vecinom duva kad ne treba, drugo, do svake vetrenjace treba da se dovuce kabel a danas bakar i nije nesto jeftin. Sunca ima, u Evropi nesto manje a kad je oblacno jos manje. A nikad resen problem sto ljudi nocu ne spavaju vec trose energiju. Za vodu, vec je isrpljeno, izgradjene su hidroelektrane gde su mogli, sada, retko je mesto gde mogu da se polave koje doline. Kinezi su ulozili u svoje hidroelektrane ali opet nisu resili problem pa i dalje loze ugalj, jednostavno, energije od vode ima dosta, ali za to treba graditi brane, akumulaciona jezera, i to sve kalkulisati sa otplatom od 30 godina, tek tada donosi profit. Nuklearne elektrane donose profit jedino ako drzava uskoci, inace, na cisto komercijalnom trzistu ne bi prezivele. Elektrana na ugalj moze da se osigura, i da se isplati svota ako izgori. Ako nuklearka pukne, koje ce osiguravajuce drustvo da nadoknadi stetu?

to sam bas ja hteo da kazem 

Postavljanje  solarnih ploča je dugoročna investicija, skupe su ko izlazak u "Strahinjica Bana" ali traju 20 i više godina.

Ugalj i nafta se sad iskopa i proda u roku od par meseci.

Bogati se nadaju da će ono prskanje otrovima iz aviona da smanji temperaturu ili će da zbrišu u podzemne gradove.
A siromasi se nadaju da se scenario "dan posle sutra" neće desiti za njihovog životnog veka.

ali profit ide na mesto number 1.

Najveci problem sve ove potrosnje jesu sama domacinstva,koja ne razmisljaju ni o kakvoj ustedi.Dok se kupamo ne stedimo vodu,ostavljamo televiziju upaljenu i kad je ne gledamo,da ne pricam o upaljenim svijetlima gdje nije potrebno i tako dalje.Zato firme profitiraju i samim time rastu kao i zagadjenje zivotne okoline.Okrutna istina...