Sveti jovan bronzousti je otvorio vrata kroz koja se svetlost istine mogla videti i dao je koncizan odgovor na to pitanje, a svaki verujući treba aksiomatski tome da pristupi kao otkrivenoj istini o kojoj treba da razmišlja, sozercava i rasuđuje, neprestano se zahvaljujući na bogatstvu koje pruža to spoznanje.

A taj odgovor je da je Bog ljubav.
Ljubav prema patnji.

Da bi neka radnja bila "dobra" ili "loša" mora da postoji uporednik, referentna tačka,
u odnosu na koju se ovo determiniše.
Ako svako od nas samoga sebe postavlja na taj "pijedestal" onda ćemo imati
"koliko ljudi, toliko ćudi". I čini mi se da to i imamo sada.
A ako se odredi i od nekih ljudi i prihvati nešto van njih samih kao
"etalon uporedjivanja" onda će prihvatioci tog "etalona" ličiti po ponašanju
na taj "etalon" i jedni na druge, iako će njihova izvornost, autentičnost
ostati sačuvana.
Na primer: navijači jednog kluba. Ili posvećeni ljubitelji opere.

A jevrejski nacionalni bog je idealan etalon pošto su tekstovi u Bibliji jednoglasni i autori su imali iste ideje ko je bog, kakav je i šta želi. 
I nikada nije bilo niti sada ima različitih tumačenja tekstova tih autora, pa zato nikada nisu menjani i svi ih isto shvataju.

Argument o objektivnoj moralnosti je oboren milion puta.

Recimo samo radi podsecanja...

Ko procita bibliju videce katastrofalne amoralne stvari koje se tamo provlace. Da bi covek ostao iole normalan posle takvog citanja, mora da koristi sopsveni ili drustveni moral od svog plemena ili zajednice da bi odvojio "zito" od "kukolja" koje je upravo procitao.

Zanimljivo je da ne verujući ljudi, i kad se o Bogu ćuti,
moraju o Njemu govoriti (pisati). Zašto je to tako?

Zato sto vi vernici smarate cak i kad vas niko ne pita za milion tema koje nisu predmet verskog interesovanja.

"Na primer: navijači jednog kluba. Ili posvećeni ljubitelji opere."

Mogu da vidim više razloga zašto su nezadovoljni ljudi koji nisu vjernici ni jedne religije:

• veronauka u školama umjesto u crkvama
• krsna slava škole/opštine
• finansiranje crkava iz državnog budžeta
• bavljenje popova politikom
• podrška patrijarha Dodiku i Vučiću u izbornim kampanjama

Ako politikom mogu da se bave pekari, poljoprivrednici, pevači, profesori i pankeri, mogu i popovi.

Dok im država i narod dozvoljavaju da prodaju maglu (troše im vreme, energiju i novac) oni su zanimanje i firma koja pokušava da ostvari najbolje za sopstvene interese.

tako je, dok je šišanja biće i ovaca. tj obrnuto, dok je..hmm kako beše  a jebemliga nzm sade, sjebo sam se, ovo morate u režiji..