"Ko pomišlja o zlu, u tom nema čistote", veli sv. Simeon Novi Bogoslov, pa dodaje još:
"Jer kako može biti čisto srce u onoga ko se prlja nečistim pomislima kao što se ogledalo potamnjuje prašinom?"

Ko o zlu samo i pomišlja, makar i ne delao nikakvo zlo, kriv je pred Bogom i pred svojom dušom.
Jer Boga vređa, a dušu svoju gubi. Biti hrišćanin u pravom smislu znači uložiti divovski napor
na očišćenju srca svoga, i uma svoga, od zlih pomisli.

Svakog dana smo svedoci uzasnih zlocina koji se cine nad decom. Na hiljade dece mesecno na razne nacine strada. U najvecem broju slucajeva da nema policije, vojske i organizacija skoro sva deca bi stradala.

Tvoj bog nije nikad, nit ce prstom mrdnuti da spase tu decu.

Kada kažeš kako vojska i policija štite djecu prvo mi na um pada holokaust, pa NDH i logori za djecu. Najsvježiji primjer kod nas Sarajevo u kojem je vojska pobila na stotine djece.

Zato i kazem, nikakav bog ne stiti decu.

pa neštite ni tvoja vojska i policija itd, to je njegova poenta
a i moja i jes tako stvarno

"Ko štedi prut, mrzi sina svoga, a ko ga voli, na vreme ga opominje." (Prič.13,24).
Ostavimo decu, i pogledajmo na sebe.
U odnosu prema svakom, to znači: ne štedi sebe, nego se kažnjavaj na vreme.
Samosažaljenje je koren svih naših saplitanja u greh.
Onaj ko ne snishodi sebi, uvek je utvrđen u dobru. Iznad svega je potrebno da se telo drži u strogoj disciplini,
budući da je sluga bez razuma. Kada ga more, ono je mirno, a čim mu se da samo mala olakšica –
odmah pokazuje kandže i seva očima pohote.

Ako je tako završiću u paklu, nema mi spasa. Mogu se ponadati da je sharpSoniq u pravu ida Bog ne postoji, ali bar takav koji će me kazniti zbog grijeha.

postoji bog ali nepostoje raj i pakao i slične očigledne budalaštine (bar ne u tom smislu kako ih religiozni i biblija prectavljaju)
tako da nebrini..

Dakle u postavci teme se ne postavlja pitanje da li bog postoji ili ne, nego da li doticni entitet koji nema pol ima slobodnu volju da zeli da se sakrije od ljudi ili zeli da se predstavi ljudskom rodu.

Postavljac teme vec unapred "zna" da bog postoji. Samo je u neodumici o njegovim namerama.

Ja ne tvrdim da bog ne postoji, jer bih onda morao to i da dokazem, sto je opet maltene nemoguce. Ja jednostavno ne verujem da postoji bilo kakav bog.

Ali najjaci argument protiv hvalisanja i obozavanja takvog jednog (nepostojeceg entiteta) je svakako obzervacija realnosti i ne zatvaranje ociju kod ociglednih nesputanih zlodela protiv covecanstva (dece pre svega) i potpuna ravnodusnost takvog entiteta nad takvim stvarima. Da li su to prirodne katastrofe, genetske bolesti, ubistva, silovanja, i sad da ne pominjem jos gnusnije stvari koje se desavaju.

Najveci licemeri su ovi gore presnihoshodljivi vernici koji sve to vide ali i dalje se pretvaraju da to sve nije istina.

Zašto bi se sekirao i brinuo? Samo "na kraju balade" kažeš da si se pouzdao u
"SharpSoniq"-a i "Jovana bronzoustog"i sve će doći na svoje mesto.