Kriterijumi mora da postoje. Nije moralno nekog ubiti, tačka. Nije moralno nekog namerno povrediti, tačka. Ima još toga.
Ne optužujem ja ovde za nedostatak morala. Nisam ja visokomoralna osoba, daleko sam od toga. Ne mogu deliti drugima lekcije o moralu, kad sama nisam baš neka cvećka.
Razmišljala sam samo o tome da se mogu sutra razboleti i da bi me 99 posto ljudi, ako je suditi po ovom forumu, izbegavalo u širokom luku za bilo kakvu intimnu vezu, pa mi je taj podatak sumoran.

mislim da ne.

ne mogu ništa da tvrdim, ali onoliko koliko poznajem sebe...skoro pa da sam sigurna da ne.

Stvari se obrazloze kada se napise ne slazem se.Ljudi zive za ideale i zbilja bi strasno zelio cuti razmisljanje koje u korijenu zivljenja nema rijeci ljubav,novac i ljepota?

Kako smo dosli do toga "duzan ostati sa MnOm? Vjerujem kako bi sada trebalo da pocnem skidati kosulju pokazujuci maljava prsa uz obrazlozenje gdje koja dlacica strsi.Dakle...
Prije bi sam sebe upucao nego zivio u saznanju da neko pored mene je tu samo zbog toga sto to osjeca kao duznost.Kao sto vec rekoh zdravi traze zdrave,ova cinjenica jeste tuzna,ali je fakat debela istina.
Opet ponavljam.Ako neko sa nekim dijeli zivot i pri tome se onaj drugi razboli,ja sam takav covjek i uz nju ostajem do poslednjeg dana.I to nije stvar duznosti,reda,ljudskosti,to je stvar ljubavi izmedju dvoje.Dok mnogi pribjegavaju tezi "kada si dobro volim te,kada nisi ko te ebe".

Moguće da su moja logička kola u kvaru, ali zar nije tema o tome da li bi započeli vezu sa nekim ko je ozbiljno bolestan? Dakle, upoznaš nekog i saznaš da boluje od nečega i da postoji šansa da ne dočeka naredno proljeće ili vašu potencijalnu godišnjicu zabavljanja i uprkos tome odlučiš da je sasvim u redu ući u vezu s takvom osobom?  Pa je li to fetiš? Ne kažem da treba zazirati od takvih osoba, ali čemu to? Ja to ne bih mogao, čini mi se.

Druga je stvar, a tema je otišla u tom pravcu, da li bi ostao kraj voljene osobe u slučaju da se ona razboli.

mislim da je tema : da li bi zapoceli vezu sa nekim ko je bio potencijalno smrtno bolestan, ali je operisan/lecen pa su ostale teske posledice i specifican nacin zivota koji ce morati da se primenjuje jedan niz godina dok se potpuno ne rehabilituje.

Nismo dobili koja je dijagnoza, ali ja sam otprilike to tako shvatila..

I kazem da ne znam da li bih to mogla, zavisi u tom trenutku kakav bi meni zivot bio, moje zdravstveno i dusevno stanje i najzad da li bi mi ta osoba bila toliko posebna i bitna.

Siroti.. mali.. neshvaceni...

Vazno je kakvu dijagnozu napise doktor kojeg podmitis.Obicno doktorima ne treba ici uz nos jer su blizu bogova pa tako od zdravog mogu napraviti bolesnog ili obrnuto.
Pade mi na pamet jedna prica od prijatelja koji je isao kod psihologa kako to obicno biva prije sluzenja vojnog roka.Rece ja sjedoh na stolicu a on bulji kroz prozor i pocne pustati glas kao prrrr prrrrr i odjednom trzne se i kaze jes vidio jes vidio,pitam sta? Rece ptica u kancelariji coravi covjece leti i crvkuce prrrr prrrr vidi vidi,i ocima i glavom leta po kancelariji.Elem rece prijatelj kako je tvrdio da nista vidio nije,i bi normalan.Drugim rijecima da je slusao psihologa i vidio tzv.pticu bio bi budala,sto opet drugim rijecima znaci...kada imas titulu mozes biti i budala jer sama titula dokazuje kako si pametan,pa i gluposti postanu elem pametne gluposti.
Dakle...treba razlikovati ozbiljno oboljele osobe od onih,koji svakako to jesu ali podmitili doktora da kaze kako to nisu

Psiholog nije doktor.

Dg. je Poliradiculoneuritis

http://www.stetoskop.info/Poliradiculoneuritis-976-c31-sickness.htm

Pasus je pasus...nigdje nije receno da jeste