Citam, citam, citam ... misleh da se ne mesam, ali moram dati jedan impuls diskusiji. Postavljate bacaca kladiva kao referencu sistema. A sto malo ne pomerite, i vidite kako se oseca kao kladivo ?  Naime, i svemirska stanica koja orbitira oko ose rotacije, stvara "prividnu gravitaciju", koja naravno to nije. A ljudi u njenom prstenu bi se komotno mogli kategoristai kao kladivo.
Znam da ce se sada posegnuti za time da covek tu nije fizicki vezan za osu rotacije, vec pripada jednom referentnom sistemu u kome oseca posledice dejstva sila unutar tog sistema.
Stvar je u tome da je, mislim samo jednom, pomenuto da se sile desavaju unutar sistema a ne i van njega.
Da ne duzim dalje, dosta toga ste rekli i glupo je da ponavljam sve to.

Napred sa diskusijom. 

 dosadno mi je da vishe odgovaram na tvoje besmislice . ochigledno je da fiziku ne znash a ja nemam ni vremena ni volje da te poduchavam . ovo je dakle moja poslednja poruka upucena tebi na ovoj temi .

- "prazan univerzum" jeste besmislica . to bi po definiciji bio singularitet (bez vremena i prostora) a to je suprotno od univerzuma .

 univerzum koji si ti opisao dodushe nije potpuno  prazan. ono shto ti medjutim nije palo na pamet je da je tvoj bacah kladiva u svemiru u stvari vrlo slozen sistem , sastavljen od miliona tela (molekula , da ne idemo na sitnije delove ) . ljudsko telo (kao i raketni motor) takodje poshtuje zakone fizike i u njemu takodje postoje milioni procesa gde se energija konbvertuje uz poshtovanje zakona odrzanja impulsa i drugih  fundamentalnih zakona .


- shto se tiche te kante vode   jasno je da bi se voda koja rotira u "praznom univerzumu" razletela na sve strane (tangencijalno) , poshto ne bi bilo dovoljno gravitacione sile da je zadrzi na okupu . uprkos svim teoretisanjima , to se u nashem univerzumu dogadja stalno   pa je chak mozda tako i nastao ceo univerzum .



- shto se tiche geostacionarnih satelita i uopshte rotacionog kretanja , tebi svakako nije jasno kako do njega dolazi . opet preporuchujem da napravish sebi jedno kladivo i da ga zavrtish , mozda ce ti se sve samo kasti  

- shto se tiche prethodnog polozaja , na tvoju zalost kretanje osim promene pozicije zahteva i protok vremena . iako ti zamishljash da je tvoj kosmonaut vremenski invarijabilan , bojim se da to bash i ne ide tako  .


 

Ne bi me čudilo da prestaneš da pišeš, jer nemaš ništa novo da kažeš. Nego reci ti meni, jesi li ti ikada objavio ijedan članak u nekom recenziranom naučnom časopisu sa impact factor-om (a da taj članak ima veze sa bilo kakvom fizikom)?

@lightsoft
Mislim da se moja diskusija sa ovim Bf-om zaista bliži kraju, jer on poznaje nešto osnovne fizike koju uporno ponavlja i postaje i sam sebi dosadan, a ne razume problem. Ali nije da će mi nešto mnogo nedostajati...

Pomenuli ste da "svemirska stanica koja orbitira ... stvara "prividnu gravitaciju", koja naravno to nije". To je još jedna zanimljivost u fizici... Naime, postoji nešto što se zove "Ajnštajnov princip ekvivalencije" prema kojem su inercijalna i gravitaciona masa ekvivalentne. Na primer, ako stojite na Zemlji, osećate silu na dole, koja je jednaka F_gravitaciono=m*g (gde je m Vaša masa). Ako Vam je masa npr. 100 kg (uzeo sam ovo samo radi lakše računice), onda na Vas deluje gravitaciona sila F_gravitaciono=m*g=981 N. Ovo m je masa kakvu je "vidi" gravitacija, odnosno gravitaciona interakcija.

Ako se nalazite u liftu koji se kreće ubrzano na dole, ubrzanjem od npr. a₁=1 m/s², delovaće još i inercijalna sila m*a₁=100 kg*1 m/s²=100 N po istom - vertikalnom - pravcu, ali suprotnom smeru). Na Vas će tada delovati manja rezultantna sila, dakle F_gravitaciono-F_inercijalno=981 N - 100 N=881 N, pa ćete se osećati malo "lakše" nego inače. Ako biste padali sa ubrzanjem istim kao g, onda ne biste osećali nikakvu silu.

Do ovde je sve gradivo osnovne škole. Ono što je interesantno je Einstein-ova pretpostavka (do koje su, doduše, došli i drugi, pre njega) je da je ova "inercijalna" masa ista kao i "gravitaciona". Drugim rečima, da gravitaciona sila, u svojim formulama, "prepoznaje" istu masu kao i inercijalna (koja se javlja usled ubrzanog kretanja). Interesantno pitanje je zašto. Kao i mnoga druga pitanja, spolja deluje jednostavno, jer se još u osnovnoj školi usvaja da je tako, ali je ovo pitanje zapravo vrlo ozbiljno ... zašto bi, naime, ono "m" u formuli za gravitacionu silu bilo isto ono "m" iz formule za inercijalnu?

Hehehe, vec zadires u postulate Anstajnove opste i specijalne teorije relativiteta. Sto bi u sustini i bio odgovor na celokupnu raniju diskusiju.
Specijalna teorija je zasnovana na principu globalne simetrije dok dok opsta teorija na principu lokalne simetrije. Tako da opsta teorija dovodi to slobodne transformacije u prostor vremenu ali bez da se fizicka realnost menja. Sto ustvari predstavlja transformaciju referentnih sistema.

Sto opet znaci da ako trazimo lokalnu simetriju dobijamo interakciju . A to nas opet dovodi do gravitacije, jer ispada da su jedno isto.

Da ne nastavljam sa kvantnom mehanikom i kvantnom gravitacijom, preko talasnih funkicja.

Sada si me naterao da napisem i odgovor na celokupnu diskusiju. 

Ovo gore navedeno, pokusavaju neki u racunicama iskoristiti za Warp pogon brodova, ili ti upravljanjem dimenzijama. Ali to nas pa vodi ka teoriji Struna.
Da se ne udaljavam od teme. 

Mislite na Alcubierre, M. “The warp drive: hyper-fast travel within general relativity,” Class. Quant. Grav. 11, L73-L77 (1994) i kasnije radove (Broeck, C.A. “'Warp drive' with more reasonable total energy requirements,” Class. Quant. Grav. 16, 3973-79 (1999) i sl.)? Zašto da ne, bilo bi zanimljivo pročitati nešto na tu temu ako neko ima energije da napiše zaokružen post. Ovde je tema "Nauka" ionako prilično zapostavljena... Iako je koncept širenja i skupljanja prostor-vremena (čime se postiže "pogon" centralnog regiona ako se vrši sabijanje prostor-vremena ispred regiona, a ekspanzija iza) vezan za enormne energije koje ne možemo ni dobiti, a još manje kontrolisati. Jednog dana, možda...



Što se tiče mainstream "superstring"-teorija, one su, međutim, nedokazane ... to su samo teorije, a papir trpi sve. Priznajem da to sve lepo izgleda matematički, ideja je interesantna, ali ja bi da vidim neki eksperimentalni dokaz, a to će, izgleda, da popričeka...

Moram prvo reci, jeste nedokazane prakticno. Ko zna, mozda nam zatreba akcelerator kao Suncev sistem ili jos veci. Hocu reci da i Anstajnove teorije su u prvom obliku bile matematicke, a kasnije, kroz nekoliko decenija i prakticno dokazane. Ko zna sta ce iz svega ispasti. U String teoriju polazu nade da ce se kroz njih moci pronaci jedinstvena teorija.
Pomenuo sam String teoriju bas iz onog razloga u tvom gornjem postu. Naime dvojica fizicara zamisljaju Warp drive, na principu koji si naveo, a na koji sam i mislio, vezuju matematickim prikazom kroz Opstu teoriju relativiteta i String teoriju.

To je jos pre 15-ak godina mislim, izneo fizicar po kome i ima naziv Alcubierre drive. Bas o tom zakrivljenju prostor-vremena iza broda a sazimanju ispred. Stvaranjem svojevrsnog balona u kome bi brod bio. Tako da bi se nalazio u posebnom referentnom sistemu, i prakticno stajao dok bi se prostor-vreme pomeralo. Ili bolje receno privlacila tacka ispred broda, ali "rasipala" iza. Time bi se doslo do toga da se stigne brze do odredjene tacke, nego svetlost. Sto bi dovelo da se ne krse postulati Anstajnove teorije, koja ujedno zahteva i beskonacnu energiju za postizanje C brzine.

Medjutim postavlja se pitanje kako to izvesti. Kako suziti ispred, a kako rasiriti iza broda prostor-vreme. Odgovor bi bio manipulacijom 11-om dimenzijom. Ako bi se 11. dimenzija iza broda smanjila a povecala ispred broda, onda bi tamna energija dovela do formiranja baloncica i  "propadanja" broda.

Za postizanje tako necega, predpostavlja se da bi bila potrebna energija od 10na45 dzula. Sto je otprilike ekvivalent dobijene energije ako bi smo celokupnu masu Jupitera pretvorili u energiju. Opet po poznatoj jednacini E=mc2.

Tako da ukoliko i postoje dodatne dimenzije, bice opet potrebno mnogo energije. Ostaje da se pokaze postojanje tih dodatnih dimenzija, sto cini mi se da je pored Higsovog bozona, jos jedan od razloga postojanja Hadronskog akceleratora.
Ako ispadne da postoje, sem na papiru i matematici, ostaje da se smisli siguran nacin anihilacije materije i antimaterije. A pre toga nacin kako napraviti dovoljnu kolicinu antimaterije. Valjda necemo Jupiter unistiti za samo jedan let. 

Medjutim, postoji i drugi moguci izvor energije, sam vakum. Polje nulte tacke. Jos pre neku deceniju su se, mislim u Engleskoj, da li bas u Londonu, ne secam se, sastali fizicari da bi razmotrili takvu mogucnost.

Ali otom, potom. Tek smo zagrebali nesto o cemu u SF filmovima sanjare. 

 Zanimljiva tema, čitao sam ranije o raznim teorijama koje se tiču putovanja brzinom svetlosti.

Jedna od njih je govorila o kontinuiranim kontrolisanim nuklearnim eksplozijama koje bi davalave impuls svemirskom brodu da dostigne , ne sećam se, mislim oko 50,60 % C.  Opet je problem bila masa broda koja bi konvergirala beskonačnosti kako brod ubrzava.

Jedna druga meni zanimljiva teorija govori o crvotičinama i neverovatnim energijama (reda eksplozije umiruće zvezde) , koja je isto neizvodljiva ali se kaže da takvi prolazi kroz prostor-vreme sigurno postoje negde u beskonačnosti. Nešto što možda napredne civilizacije možda koriste kao prečice od tačke A do tačke B. Svemirski autoput....  

O teoriji struna nažalost gotovo ništa ne znam pa mi je post iznad veoma zanimljiv. Tačno je da papir trpi sve, i tu treba biti stvarno oprezan i razgraničiti nauku od SF maštarija. Čovek stvarno lako izgubi kompas čitajući o tim stvarima.

Hehe, kao što znate, ovih dana ističe rok za predaju projekata za Ministarstvo nauke, pa oni koji ih predlažu imaju pune ruke posla... Moraću malo da smanjim postovanje, nemojte da mislite da sam "pobegao"