e ne znam,to me baš muči. a i ako mentalno oslabim,dodjem u fazu da sam potpuno prepuštena drugima..ne želim tako makar dan da živim

Dakle u tom slucaju da nadovezemo drugu temu sa Religije. Samoubistvo je ok onda u tim slucajevima?

nikad nikom to ne bih preporučila. ali da dodjem u tu situaciju,da se ne sjećam svojih prijatelja,porodice,da me vode do toaleta,kupaju,da živim kao biljka,da sam agresivna...jednostavno ne bih mogla tako

Dakle to potvrdjuje moj argument na toj temi. 
Cisto me je interesovalo.

Nego da nastavimo sa ovom temom.

Ovo je zeznuto pitanje i iako ima onih koji bi rekli da bi mogli ja mislim da oni stvarno ne znaju u sta se opustaju zavisno od invaliditeta naravno

Sto ne bi bilo ok ?

i ja ti kažem-drugom ne preporučujem . što se samoubistva tiče,skoro se desio slučaj ubistva ljubavnika,pa sebe jer više nisu mogli da žive na taj način. a oboje su imali odraslu djecu i naizgled skladne porodice. šta tu ima das se pravda..

a vezano za temu,sve je od slučaja do slučaja. kad upoznamo nekog sa invaliditetom i počnemo da ga posmatramo kao partnera i bez predrasuda,onda ćemo znati odg.ili naravno,ako nam se i desi da jednostavno ne možemo da stupimo u vezu sa tom osobom. ovako možemo da pričamo šta nam volja

...mialim,da u takvom stanju osoba nije svesna svoje situacije?mada,mozak je cudo?
...dostojanstvo iznad svega!za mene,to bi bio izlaz.

uff,prehladim pa poludim jer ne mogu sama sve da završavam. a ne nešto tako veliko

Pa i nije ti neki izlaz..Ides na nepoznato odrediste na nepoznato vreme.

...vrlo rado bih sa tobom popricao o tome,kao sa nekim,ko zna gde se ide i kako je tamo?