ovo mi je uvek bilo interesantno taj detalj vezan za pojam sazaljenja. Ne znam evo kao osoba sa invaliditetom smatram da je sazaljenje nesto sto je potpuno nepotrebna reakcija. Verujem da to misli vecina osoba sa invaliditetom, barem oni koji su mentalno i umno ocuvani. Cestom kad recimo se spremam negde u grad i sanem pred ogledalo kazem: ok, imam invaliditet, pa sta. Zasto bi npr mene neko kad upozna sazaljevao. Mislim dajem cisto samo primer. Imam ljudski oblik, glavu, ruke, noge, smatram da nisam ruzan, nisam glup, imam i obrazovanje, solidno zaradjujem, pristojno zivim. Naravno, kapiram da svako ima svoj ukus i pravo na misljenje, i pravo na odabir. I da mi invalidi vrlo retko dolazimo u taj krug mogucih partnera. samo zelim da ukazem nezavisno od mene kao primera, da osobe sa invaliditetom ako i malo mogu da se brinu o sebi i da funkcionisu ne traze nicije sazaljenje, vec zele da budu tretirani kao normalni ljudi, uprkos cinjenici invaliditeta. A to podrazumeva ne samo da ih ljudi dozivljavaju kao prijatelje(sto najcesce nije problem) vec i da ne bude zgrazavanja i distance gotovo svaki put kada se pomene makar mogucnost pokusaja veze(sto jeste najcesce problem). Kao i drugi niz pitanja u svakodnevnom zivotu gde se osobe sa invaldiitetom suocavaju sa predrasudama okoline. Na srecu ja i ne toliko cesto. Ali mnogi drugi, na zalost da. Bilo bi lepo kada bi barijera bilo manje. Mada, ok, kapiram da je ovo sto pricam mozda utopija. Kao mozda i citava ova tema.

Pozdrav za Shogunka, stavrno si monstrum, svaka cast, samo napred 

Ja čak preferiram

Osoba sa invaliditetom je i astmatičar, šećeraš, čovek sa bolesnim srcem, bubregom ili onaj ko je pretrpeo šlog. Većinu tih ljudi na prvi pogled ne razlikujemo od ostatka i ima ih mnogo. Mnogi od njih su teži invalidi od onog ko nema ruku ili ima stakleno oko. A ipak većina njih imaju svoje partnere koji su uz njih. Ljudi ih ne sažaljevaju, čak ni ne obraćaju pažnju na invaliditet ni kad su upozoreni. I ne sviđa mi se teza ne dozvoljavam da me sažaljevaju jer šta znači sažaljevanje. Uvažavanje realnih potreba i nemoći nekoga nije sažaljevanje.

Mislim da invalidi pre svega treba da sami sa sobom reše pitanje sopstvenih invaliditeta jer im je češći problem u vezi to što se sami sebe gade i miniraju odnose sa onima koji su im bliski.

Mislis li da je to lako ?


Pa nije bas tako...Ljudi i kad vide gladnog psa na ulici,nije im svejedno..(normalni ljudi)

zbog potpisa, naravno......

Sta konkretno preferiras ?

"sakatog me napravio ćaća, treća noga do koljena kraća" 

Meni je samo vazno najvaznije da je devojka Lepa ,  a za sve ostalo snacicemo se.

Sad si kao Julian Sands u Boxing Helena

http://www.imdb.com/title/tt0106471/