Zene ko zene, nemoj da te to posebno deprimira

Sta kazes, jel ima neka snajka za tebe? Jel krenulo nebo da se otvara? Kiss 

te osobe nisu birale da tako žive,tako da...čovjek je čovjek,a svako pored sebe želi da ima čovjeka,imao 1 nogu ili 2. ipak,često dodje do toga da se te razlike vremenom sve više osjećaju i osoba koja ima invaliditet i sama nameće neku vrstu tenzije jer je svjesnija problema nego da je u vezi sa osobom sličnom sebi. nisam izlazila sa takvom osobom,ali ne mogu da kažem da ne bih,to nikad ne možemo znati. mogu sad da zavolim nekog kom ništa ne fali,uživamo zajedno i onda mu se nešto desi. treba li tad da ga ostavim ili da to bude razlog za raskid..jok.

@jasikasi

Kapiram ja tebe brate( i sve vas) al ja jednostavno drugacije na to gledam. Ne zato da bih delovao "idealan", vec zato sto zaista drugacije gledam na sve to. Naravno, sama cijenica da i sam imam invaliditet verovatno dodatno utice na "prosirenost vidika". Sto se tice poruka, opsirnosti... jbg brate znas kako je..svi pravnici-storicari su opsirni u izlaganju. Profesionalna "deformacija" brate.


@lolana

Pozz lolice , kako si?

Nema nista posebno. Pojave se tu i tamo ponekad prilike, al kao sto vec rekoh sve to vrrlo brzo uhvati maglu. Uz ono klasicno: "ajmo da budemo prijatelji, ti si divan prijatelj, nemoj da se ljutis ali..." do ovog:" da samo mi jos fali invalid u zivotu". a ima i ovog:"ako sam spala na to da me invalid muva...". itd itd.

Iz svega prilozenog mogu samo da primetim da je tvoja invalidnost najmanja smetnja u tom slucaju...

Nikad i nigde nisam ni rekao da sam ja "idealna osoba". Pretpostavljam da aludiras u tom smislu. Niti se ja trudim da budem svakom simpatican. To je nemoguca misija. Kao sto ni  meni nije svako simpatican. Cak sta vise neke osobe umeju prilicno da mi idu na zivce. Kao sto verovatno i ja nekima idem na zivce. To je tako u zivotu, ne mozemo svi svima biti simpaticni. Sto se tice tvoje opaske..  mogu samo reci ono sto su meni rekle zenske osobe u najvecem broju situacija, do sada. U najvecem broju situacija  su rekle da ne mogu, ne zele, ne smeju uci u vezu zbog invaliditeta. To su rekle i one potpuno zdrave i one sa invaliditetom(bar one kod kojih sam pokusao).  Rekle direktno ili stavile do znanja na ovaj ili onaj nacin.  Valjda one znaju sta su i zasto rekle. Isto tako, dosta njih nije odbila druzenje i prijateljstvo, pa sad..ako je tako onda to ipak ukazuje(barem po mom misljenju) da sam kao osoba ipak prihvatljiv, a da invaldiitet ipak jeste najveci problem.

Ja ne znam ko si ti u stvarnosti, ali posto vec inistiras na istini, verovatno si ovakav i u stvarnosti...
I upravo zbog toga sam rekla da ti je invalidnost najmanji problem...
Iskreno... ja nikada ne bih bila u vezi sa osobom takvog psihickog sklopa... to je mozda ruzno sto kazem... ali... ja ne bih mogla da izdrzim tu kolicnu prikrivene agresije... sve pod fasadom istinoljublja...

Sorry... ali... tako te ja vidim... i mislim da tu nisam jedina...

To sam i ja rekla...sa takvim stavom, držanjem slova svakome o svemu...i da nisi invalid...nisam sigurna da bi bio naročito popularan.Invalidnost ti dođe kao alibi.
Bolje poradi na sebi i svom stavu prema drugima umesto što mrziš i kritikuješ svet oko sebe.
Ne proklinji mrak, radije upali sveću.

 Ma ok, ne ljutim se, misli sta god hoces. Mogu reci samo ovo: nema agresije, ni prikrivene ni otkrivene. Nikom pored mene do sada nije falila ni dlaka sa glave a kamoli glava. Svi moji poznanici i prijatelji su preziveli. Osim toga, cemu sad ta zamena teza... ti si jos od pocetka napisala da je za tebe svaki vidljiviji invaliditet turn off(koliko se secam), znaci to je tvoj stav bez obzira na neciji "psiholoski profil". A takav stav ima vecina ljudi(na zalost). I zato mogu reci da sam cak potpuno siguran da je invalidnost najveci problem a ne najmanji. Siguran sam zato sto: poznajem kako ljudi u vecini razmisljaju na temu veza sa invalidima, sto potvdjuje i ova tema i anketa ovde na forumu. Znam i kako razmisljaju na temu veza sa invalidima moji prijatelji dakle svi oni koji se godinama druze sa mnom i u cijom drustvu sam rado vidjen, pa opet sve to nije pomoglo da smanje svoje predrasude kada je rec o temi veze, brakovi sa invalidima. I znam da je to glavni razlog zato mi je to gotovo uvek receno kao razlog. Veruj mi ako hoces ako neces ne moras, ali od svih zenskih osoba sa kojiam se druzim ili izlazim ili radim, dakle od svih zenskih osoba sa kojima imam kontakte, ni jedna do sada nije imala nikakve primedbe na moj "psiholoski profil". vi ljudi imate tu odbojnost prema ulasku u veze sa invalidima, bez obzira na neciji psiholoski profil. I sad... ako ja npr kazem da mi takav stav ne prija i da mi se ne svidja ili da se ne slazem,ili ako pokusavam da ukazem da moozda moze i drugacije ispadam "agresivan". Ok, onda najbolje da ne kazem nista. Jer sta god da kazem prilepice mi se neka etiketa. Zato sto vi ljudi  ne volite da vam bilo ko pokusa da objasni da mozda i niste u pravu, da mozda moze i drugacije, da ne mora bas svaka veza sa invalidom biti "bauk". Dakle, sve sto vas remeti u vasem ustaljenom, unapred formiranom, stereotipnom misljenju, razmisljanju, vi dozivljavate kao "nametanje" i "drzanje slova".  Ma ne vredi tu pricati.. nikad se mi necemo i ne mozemo razumeti. Nikog ne mrzim, zaista. Ali svakako da vecinski stav sa kojim se covek svakodnevno susrece moze postepeno vremenom izazvati razocaranje i ogorcenost. Ali razocaranje ili ogorcenost nije "mrznja". Razocaranje i ogorcenost je sasvim logicna i razumljiva posledica, Kada se konstantno sudaramo sa negativnim iskustvima zbog neceg sto se ne moze promeniti. Svoj invaliditet ne mogu promeniti, nisam ja kriv zbog invaliditeta. Nije niko za to "kriv". Niti ja krivim ljude za moj invaliditet, jer bi to bilo besmisleno. Medjutim ono sto mi smeta je to sto ljudi na nas invalide gledaju kao na vanzemaljce. Prosto, jer znam da i mnogim drugim invalidima to isto smeta.  Gde god da covek prodje ne moze da se bar 10 ljudi ne okrene sa sazaljivim pogledima u ocima, nekim kao gadjenjem, sa strahom u ocima. Kad se govori o vezama, braku sa osobama koje iamju invaliditet vecina ljudi pobegnu kao da ih juri sam djavo. Kako onda da bilo koja osoba sa invaliditetom ima pozitivan stav prema okolini?   Logicno, onda ni misljenje prema okolini ne moze biti pozitivno.  Naprosto covek se vremenom promeni, postane odbojan, hladan, ostar i distanciran prema okolini. Naravno, tu ne mislim na najblize prijatelje. Ali Meni je vise muka od ponuda za prijateljstvo, muka mi je vise da me zenske osobe zele za svog "najboljeg prijatelja". A kada se pomene pitanje veze odmah se ogradjuju: "jao ali tvoje noge, jao ali tvoj hod, jao ali tvoja staka, jao ali ti imas ogranicenja..itd Kao da sam "vanzemaljac" a ne ljudsko bice. A kao ok sam za druzenje, a za vezu me gledaju kao da sam freak. Ne mrzim nikog, nemam nikakve agresivne namere prema bilo kome, samo onako iz duse iskreno kazem ono sto me boli i sto me vredja. Eto, nemam vise sta da kazem... rekao sam do sada sve sto sam imao. Mozete me i bannovati ako neko nekom smeta ovo sto pisem, ne zanime me...

@Shogun Ok, kapiram da nisi previse srecan zbog trenutne situacije ali nikako da shvatim zasto si ogorcen na ljude oko sebe. Ono, tokom cele istorije ljudske civilizacije fizicka sposobnost i izgled je veoma bitna stavka u samom drustvu. Iza toga stoje hiljade godina ljudske evolucije. Ako ti to smeta onda imas problem sa sobom a ne sa okolinom.

jedan drugar koji ima laksi invalidited godinama nije zavrsavao poso,sve dok mu nisam nabacio jednu kuravu za 1000din posle se ona zaljubila u njega