Živim u prizemlju osmospratnice i imam ograđenu terasu od 20-ak kvadrata. Jedno vreme su mi sa gornjih spratova:

1.bacali kese sa đubretom

2.bacali neuspele torte

3.redovno praznili pepeljare (a jedared i celu pepeljaru)

4.bacali pivske flaše, a jednom čak i naslon od stolice.

Moja majka je ostavila poruku na liftu u kojoj je molila poštovane komšije da to ne rade, ali se nastavilo po starom.

Preduzeo sam sledeću akciju: okačio sam poruku na isto mesto da mi ne bacaju smeće na terasu jer ću im se posrati u lift. Ni to nije delovalo.

I tako, jedne hladne novembarske noći 1994. godine odem ja i lepo se poserem u lift.

Posle toga nije više pao nijedan pikavac.

Dakle, pritiskom se sve da isterati.

 

ne bacam, nemam balkon 

pa baci onda nekome na balkon........