Zakone logike možemo primeniti na naš svemir, jer su nastali iz iskustva stečenih u njemu. Izvan toga ne možemo ići.
Po teoriji velikog praska, vreme je imalo svoj početak. Prvi uzrok, šta god on bio, morao je biti prisutan prisutan pre velikog praska. On je dakle izvan vremena. Uzročno-poslednični lanac možemo pratiti do nultog trenutka. Ići dalje od toga nema mnogo smisla. Možemo jedino reći da je prvi uzrok vanvrenski.
Pošto vreme nije postojalo pre velikog praska, besmisleno je govoriti o tome šta je predhodilo prvom uzroku, odnosno da li je on imao svoj uzrok. On nije mogao imati svoj uzrok jer uzročno-poslednični lanac u kome uzrok predhodi posledici ne može postojati bez vremena. Izvan vremena ništa ničemu ne predhodi.

Маркос, за мене си један од ријеђих људи овде који умију лијепо да пишу. Задовољство је читати. Имаш мој наклон. 

Тачно, и зато треба ћутати о ономе о чему не може да се говори, боље то него тумарати по мраку правећи богове налик на нас саме.

Mislim da su mnogi ovde prevazišli taj nivo.

Није се Бог "створио ни из чега". Бог је вјечан. Као такав се не ствара. Што се унверзума тиче морао је бити проузрокован. Први узрок је Бог.

Okreni obrni...sve se svede na dedu...

Дабоме. Чак и када сто пута напишеш да није тако људи се несвијесно враћају томе. А шта ако Бога не можемо разумом препознати? Зашто аутоматски ни не постоји? Па има још милион других појава, закона и чињеница које никада нећемо октрити и схватити а које ипак постоје. Зашто негирати само Бога док се све остало узима здраво за готово?